Category: arapska kultura

Pidžin iz Krnjače

Godinama se družimo i pričamo o lingvistici Olga Zdravković i ja. Dugo već planiramo da zajedno napišemo neki rad, ali nikako da nađemo neku zanimljivu temu.

A onda… njen posao u Centru za azil Krnjača doneo nam je ideju! Ljudi koji tamo borave govore arapski, persijski, paštu, dari, urdu, kurdski, hausa, svahili, rundi, engleski, pomalo srpski i mnoge druge jezike. Ima ih iz svih krajeva sveta, nemaju zajednički jezik, a žele da komuniciraju.

Radeći 7 godina u Centru, Olga je mogla da vidi kako među izbeglicama nastaje zajednički jezik, koji predstavlja mešavinu različitih jezika, a služi za zadovoljavanje njihovih osnovnih potreba: hrana, odeća, higijena, dokumenta, lekovi… pa i odlazak na „gejm“ (u ovom jeziku „gejm“ označava organizovani pokušaj ilegalnog prelaska granice, kako bi se domogli EU).

Kao lingvista, Olga je prepoznala da je ovde u pitanju pidžin – kontaktni jezik koji se javlja kod ljudi koji govore različite jezike, a žele da komuniciraju (a koji je ime verovatno dobio po kineskom izgovoru engleske reči „biznis“).

I tako je, zahvaljujući Olginom prikupljanju građe i mom iskustvu u pisanju radova, nastao rad neobičnog naslova: Mi Baguađa piniš, mi go gejm“ (Bukvalno: „Završio sam sa Bogovađom i sada idem na granicu“. Pravo značenje: „Idem dalje. Idem na granicu“). U radu su obrađene i mnoge druge reči i izrazi pidžina iz Krnjače: maj prend, musakin, alibaba, but, rum, šipiš, haraš, pićkori… A park Luke Ćelovića kod Ekonomskog faksa, gde su se okupljale izbeglice, dobio je naziv „Avgani park“ (iako mi ovde za njega imamo i jedan drugi naziv šaljivog karaktera)!

Sve ovo ne bi bilo moguće bez kolega koje su nam uradile latiničnu transkripciju reči iz persijskog, dari i paštu jezika, Miloša Delića i Marije Marjanović, kojima se ovom prilikom zahvaljujem! Veliko hvala i prevodiocima iz CRPC-a, koji su nam mnogo pomogli u prikupljanju građe!

A najviše hvala Olgi što je podelila sa mnom svoju ideju i što smo tako ostvarile dugogodišnju želju da napišemo rad i obradimo ovaj lingvistički fenomen. S ponosom vas obaveštavamo da o njemu možete čitati u najnovijem broju Anala Filološkog fakulteta.

Stručna praksa u ACMS

Protekli semestar mi je sav bio u znaku stručne prakse. Kao novopečeni koordinator za praksu, koja je od ove godine svim studentima postala obavezna, moj zadatak je bio da pronađem ustanove gde će svoju stručnu praksu obaviti studenti arabistike.

Jedna od ustanova koje sam kontaktirala bio je Arapski centar za medjunarodnu saradnju – المركز العربي للتعاون الدولي čija je predsednica moja nekadašnja učenica arapskog jezika, pravnica i preduzetnica, Sanja Kostadinovic Ben Mesbah

Iako je Sanja od početka bila vrlo otvorena za saradnju, nisam ni slutila koliko će se ona angažovati oko naših studenata. Njena praksa nije bila samo osmišljavanje zadataka koje studenti treba da odrade, već i mnogo više od toga…

Ona ih je vodila na Sajam turizma gde je bio tuniski i libijski štand, organizovala im prijem u palestinskoj ambasadi, upoznavala ih sa arapskim privrednicima, držala im kurs pisanja projekata, pronalazila poslovne prilike i davala pregršt saveta kako da hrabro i samouvereno stupe na tržište rada.

Hvala Sanji na velikom trudu koji je uložila da ova praksa bude tako sadržajna i kvalitetna! Nadam se da ćemo i ubuduće sarađivati i da će naša saradnja biti na obostranu korist i zadovoljstvo…

Hvala i studentima koji su našu katedru lepo predstavljali! Sigurna sam da će im ova praksa ostati u lepom sećanju – ne samo zbog toga što su uspešno odradili fakultetsku obavezu, već i zbog slatkih libijskih urmi, nekih poslovnih prilika i zbog toga što su obogatili svoja arabistička iskustva na najbolji mogući način.

Rade Božović

Ovih dana sam dosta koristila „Udžbenik savremenog arapskog jezika“ Radeta Božovića, čuvenog arabiste, poznatog i cenjenog u arapskom svetu, profesora čija sam predavanja iz književnosti imala sreću da slušam neposredno pre nego što je otišao u penziju. Reč je o knjizi koja mi je posebno draga, jer je to prvi komad stručne literature koji sam sebi kupila. Bilo je to na početku studija arabistike, kada je ovo izdanje tek bilo izašlo i kada je profesor Božović bio dekan Filološkog fakulteta. I dan danas se divim tome kako nadahnuto profesor piše i kako u svaki tekst i objašnjenje unosi emocije. Vala (ar. والله), upravo je emocija ta koja pravi razliku između čoveka i veštačke inteligencije!

Recimo, Božović u uvodu svoje knjige ističe kako Arapi veoma drže do svog jezika, do njegove lepote, uglađenosti, rečitosti i muzike i navodi jednu arapsku izreku koja kaže: „Mudrost Rimljana je u pameti, Indijaca u fantaziji, Grka u duši, a Arapa u njihovom jeziku.“ Nisam uspela da nađem njen arapski original (ako neko zna, neka mi javi!), ali sam našla mnogo sličnih izreka koje veličaju arapski jezik naporedo sa mudrostima drugih naroda. Jedna od njih kaže: نزلت الحكمة على رؤوس الروم وألسن العرب وقلوب الفرس وأيدي الصين (Mudrost je sišla u glave Rimljana, jezike Arapa, srca Persijanaca i ruke Kineza).

Božović u uvodu još navodi i jednu lepu izreku koja se pripisuje Aliju, jednom od četvorice halifa: „Moj dragi Božji poslanik ispriča mi jednom prilikom kako mu je (melek Džebrail) sišao s neba i rekao: O, Muhamede, znaj da sve stvari imaju svog gospodara! Adem je gospodar ljudi, ti si gospodar njegovih potomaka, Suhejb gospodar Rimljana, Selman Persijanaca, Bilal Etiopljana, lotos biljaka, orao ptica, ramadan gospodar mjeseci, petak dana, a gospodar jezika je arapski“.

Nju sam uspela da nađem u originalu, i kaže:

يا محمد، إن لكل شيء سيدا، فسيد البشر آدم، وسيد ولد آدم أنت، وسيد الروم صهيب، وسيد فارس سلمان، وسيد الحبش بلال، وسيد الشجر السدر، وسيد الطير النسر، وسيد الشهور رمضان وسيد الأيام يوم الجمعة وسيد الكلام العربية وسيد العربية القرآن وسيد القرآن سورة البقرة.

Kopti

Zbog pravoslavnog Uskrsa, koji slave koptski hrišćani, u Egiptu je danas praznik. Firme su ljudima dale slobodne dane… Zato su se sve poznate kairske face sjatile u Hurgadi. Došle na produženi vikend…

Pravoslavni Kopti, drevni narod, koji je, uprkos brojnim izazovima, svoju veru sačuvao gotovo 2000 godina, čini oko 10% stanovništva Egipta.

Planetarno najpoznatiji Kopt je diplomata Butros Butros Gali, koji je bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, u doba jugoslovenskih ratova. Ostaće upamćen kao čelnik UN koji se opirao dominaciji SAD, ali je upravo SAD stavila veto na njegov reizbor, tako da nije dobio drugi mandat na čelu Svetske organizacije. U Srbiji i Republici Srpskoj je doživljavan kao „prijatelj“ Srba, ne toliko zbog politike, koliko zbog činjenice da je bio pravoslavac.

Ovi potomci starih Egipćana danas govore arapski jezik. To im je maternji jezik. Koptski jezik, jedan od najstarijih na planeti, sačuvan je samo još u liturgijskoj upotrebi.

U dane Uskrsa (عيد الفصح) Kopti se pozdravljaju rečima “el Mesih qama (المسيح قام) – haqqan qama (حقا قام)”, što, pogađate, znači: Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse!

Do you speak English?

Student arapskog u Egiptu nekad:

– “مساء الخير! كيف حالك؟ الحمد لله. أريد حجز الطاولة في هذا المطعم لأربعة أشخاص.. شكرا! تسألني أين درست العربية؟! أنا تخرجت من كلية اللغات والآداب بجامعة بلغراد، صربيا. قسم الإستشراق.. درست اللغة العربية الفصحى..

Arapin: – “Do you speak English?”

Ovo mi se desilo više puta i uvek me je užasno nerviralo, a sigurna sam da se tako osećaju i mnoge moje kolege kada odu u negde da govore arapski. I uvek mi dođe da im kažem: ,,Ja sam se žestoko potrudila da naučim tvoj jezik, a ti ćeš meni: ,,Do you speak English!”

Dragi moji, važno je da ovaj gest ne shvatite kao uvredu. Jer, kada se Arapin prebaci s arapskog na engleski, to nije zato što vi loše govorite arapski! Razlog je taj što je njemu lakše da govori engleski, nego književnu varijantu arapskog.

On je književni jezik učio u školi, ali u svakodnevnoj komunikaciji koristi lokalni dijalekat. Ako vi ne znate njegov dijalekat, lakše mu je da vam se obraća na engleskom, jer je tako navikao…

Nemojte su tu obeshrabriti, već pokažite svoje znanje, a oni će to sigurno ceniti. Vi govorite ,,perfect Arabic” koji smatraju najčistijom i najpravilnijom varijantom…

Nekad se na Fakultetu nisu izučavali dijalekti, već samo književni jezik, pa su ovakve situacije bile česte. Danas, kada u ponudi imamo više arapskih dijalekata + dostupan internet + jeftine avio-karte, nema nikakve prepreke da se ovlada nekim od njih, do nivoa da možete da ćaskate nesmetano.

Najbolje se vežba dok kvasite noge u Crvenom moru i dok na plaži upijate D vitamin:

“إزيك؟ عامل أيه؟ كويس؟ عايز أروح الغردقة عشان سمعت عنها كتير، وقالوا لى الجو هناك جميل في الوقت دا… رحت شرم الشيخ واشتريت هدايا لعيلتى واصحابى..ايه اكتر حتة عجبتنى في مصر؟ ولله حتت كتير، خصوصا أسوان والأقصر، لكن اكتر حاجة حبيتها في مصر الناس، عشان طيبين وخدومين…”

Mahrem

Leto je vreme kada se u Tunisu na svakom koraku mogu videti svadbe. Kažu da retko ko tamo ostane neoženjen ili neudat. Ako sami ne nađu nekoga za brak, uža ili šira famija će im sigurno pronaći. 

Ipak, nije tako lako venčati se. Budući mladoženja prvo treba da kupi kuću/stan gde će dovesti mladu i još da plati sve troškove venčanja. U zemljama gde ekonomska situacija nije baš sjajna – to može potrajati… Zato se mnogi žene kasno i uzimaju dosta mlađe žene. 

Običaj da mladenci žive kod roditelja tamo ne postoji. Smatra se da svako treba da ima svoju kuću i privatnost. Ja to povezujem sa nečim što se u islamu zove „mahrem“, a evo o čemu je reč…

Nastala od arapskog korena *hrm, koji u arapskom nosi ideju „zabranjenog“, reč „mahrem“ (محرم) u islamu označava sve one ljude sa kojima se osoba ne može venčati zbog srodstva. To su one osobe uže familije, pred kojima žena može da se otkrije, da skine svoju maramu, tj. hidžab. 

Postoje jasna pravila ko spada a ko ne spada u nečiji mahrem. Pa tako otac, brat, muž, sin, svekar, ujak i stric spadaju, ali recimo zet, teča, dever ili brat od tetke/strica/ujaka ne spadaju. Pred osobama koje joj nisu mahrem, žena bi trebalo da se drži skromno, s poštovanjem i sa granicama. To znači da bi trebalo da nosi hidžab, kao simbol privrženosti islamskim vrednostima i radi održavanja pristojne distance.

Čitala sam na jednom islamskom forumu pitanja koje žene postavljaju na tu temu. Jedna se pitala da li treba da pokriva glavu dok je kod kuće, pošto živi u istom domaćinstvu sa muževljevim bratom. Dobila je odgovor da treba. Savetovali su je da istraje na tom Alahovom putu, koliko god izazovno bilo, ali da obavezno traži od muža da što pre obezbedi drugi smeštaj – mesto gde bi ona imala svoju privatnost, okružena samo onim ljudima koji čine njen mahrem…

Avanture jednog prevodioca

U teoriji – teorija i praksa su iste, dok u praksi to nije tako. Zato se na predavanjima trudim da, koliko god je to moguće, ono što učimo povežem sa realnim situacijama koje mogu da se dese i da sve obogatim zanimljivijim primerima iz poslovne prakse. A to najbolje postižem kada u goste pozovem nekoga ko ima veliko iskustvo rada u struci…

Prekjuče smo na Fakultetu ugostili Tamaru Videnović, moju dragu koleginicu koja već više od 10 godina radi kao prevodilac za arapski jezik. Prvobitno je moja ideja bila da ona govori o prevođenju stručne terminologije, ali njeno predavanje je bilo mnogo više od toga. Začinjene raznim dogodovštinama, uz Tamaru su priče o terminološkoj polisemiji, sinonimiji, kalkovima i pozajmljenicama postale zanimljivije. Imali smo priliku da čujemo brojne anegdote, nedoumice i avanture jednog prevodioca, a sve to je potkrepljeno i nekim sjajnim savetima za naše studente, koji tek treba da se otisnu u prevodilačke vode.

Da li ste znali da za „helikopter“ u arapskom imamo čak pet naziva? Da se stručni termini na arapskom razlikuju od zemlje do zemlje? Da nazivi za neke vojne činove imaju drugačija značenja u opštem jeziku? Da li ste znali da Saudijci najviše vode računa o izražavanju, dok Egipćani nemaju svest o tome da sagovornik ne zna njihov dijalekat? Kako izgleda prevoditi u Iraku dok padaju bombe, a kako kada prevodimo sastanak zvaničnika na visokom nivou… i još mnogo toga.

Drago mi je što sam zvala Tamaru u goste, jer je približila mojim studentima mnoge aspekte prevodilačkog posla – od konsekutivnog i simultanog do pismenog prevođenja, od književnog do govornog arapskog jezika, od stručne terminologije do razgovorne frazeologije. Sigurna sam da će ovo predavanje dati studentima motivaciju za dalji rad i usmeriti ih u planiranju karijere, a nadam se da će im pomoći i da bolje razumeju moj predmet i uspešno polože ispit.

Još jednom, hvala studentima na velikom interesovanju, Tamari na sjajnom predavanju i svima na dobroj energiji koja je ovog četvrtka vladala u Multimedijalnom centru Filološkog fakulteta!

Sezona seobe na Sever

الطيب صالح - موسم الهجرة إلى لاشمال

Juče me iznenadio poštar jednom pošiljkom od koje sam već digla ruke i za koju sam mislila da neće stići, pa su mi pošiljaoci (Blackwell’s) čak i refundirali novac. U pitanju je knjiga koja prati čitanje romana „Sezona seobe na sever“ (موسم الهجرة إلى الشمال) sudanskog pisca Tajiba Saliha (الطيب صالح). 

Ovaj roman, koji spada u remek dela savremene arapske književnosti, opisuje Sudanca koji se posle života u Engleskoj vraća kući, burno proživljava krizu identiteta i na kraju tragično završava život. Za ovo delo mnogi smatraju da je uticalo na razvoj modernog arapskog romana više nego ijedno drugo arapsko delo. Odlazak Arapina na Zapad, sudar arapske sa zapadnom kulturom i nepremostivi kulturoški jaz često su obrađivane teme arapskih pisaca, u čijim delima je kraj obično kruinisan „zaključkom o etičkoj superiornosti Istoka nad tehnološki naprednijim, ali moralno dekadentnim Zapadom“ (Leštarić 2013: 112). Sigurno se pitate: šta onda u naslovu romana radi reč Sever?! Ono što je nama Zapad, za Sudance jeste Sever. Severno od Sudana nalaze se te zemlje koje mi zovemo Zapadnom Evropom, a u koje su arapski junaci često odlazili i vraćali se pomešanih osećanja i uzdrmanog identiteta, rastrzani između iskušenja koja nudi zapadna kultura i pokušaja da im se odupru… I sam Tajib Salih je išao na Sever… studirao je i radio u Londonu, a posle bio i u Parizu, pa otuda njegova inspiracija za ovaj roman.

„Sezona seobe na sever“ je obavezna lektira studenata arabistike. Naši studenti mogu da je čitaju u prevodu Srpka Leštarića, a mogu i na arapskom originalu, pri čemu će im knjiga sa slike sigurno biti od pomoći. Knjiga je podeljena na 55 lekcija i svaka obrađuje jedan deo romana, daje spisak manje poznatih reči, pitanja za razumevanje teksta, jezičke vežbe i diskusiju. Uz nju postoje i online resursi za učenje, koji se nalaze na sledećem linku: https://tinyurl.com/dt787j8m

I tako… mnogo sam srećna što mi je ova pošiljka ipak stigla, posle tri meseca njenog putešestvija od Engleske do Srbije. Ko zna – možda su je greškom prvo poslali negde na sever. 

Musiqa al-Kalimat

Neki od vas se sigurno sećaju onog vremena kada smo za strane pesme sami „skidali“ tekst, preslušavajući kasetu u pokušaju da razumemo šta pevač kaže ili uzbuđeno čekali da se tekst pesme objavi u nekom časopisu što smo kao klinci kupovali… Danas nemamo takvih problema, jer svaka pesma na koju pomislimo sigurno ima tekst na internetu – bilo da je na engleskom, srpskom, arapskom, turskom, hausi, svahiliju ili bilo kom drugom jeziku. Međutim, za retko koju pesmu ćete naći i gramatička objašnjenja i istorijsku pozadinu i tumačenje i glosar i jezičke vežbe. Ako učite jezik kroz pesme, onda su ovakvi resursi zlata vredni…

Baha el Din Osama, profesor arapskog kao stranog jezika u Kairu, se potrudio da sastavi jednu zbirku pesama na standardnom arapskom jeziku koja ima sve to – „Musiqa al-Kalimat (موسيقى الكلمات): Modern Standard Arabic through Popular Songs“. Ovde ćete naći bisere arapske poezije, koje su otpevale arapske pevačke zvezde poput: Fejruz, Kazima el Sahira, Um Kultum, Muhameda Abdulvehaba i drugih. Svaka pesma ima i svoj QR kod koji će vas direktno odvesti na YouTube, da vidite spot, tako da vaš ugođaj bude kompletan. Na ovaj način možete zaista steći uvid u kulturu arapskih zemalja i videti šta je oblikovalo njihov duh i senzibilitet. Možete gledati i slušati ono na čemu su stasavale generacije, i tako bolje razumeti mentalitet ovog naroda.

Učenje jezika kroz pesme je jedan od najboljih metoda za učenje, jer se tako lakše pamti. Zato sam se oduševila kada sam videla da je AUC (Američki univerzitet u Kairu) objavio ovako nešto. Drago mi je što sam kupila knjigu, jer je stvarno dobra, a planiram da nabavim još jednu od istog autora i istog izdavača. Reč je o udžbeniku egipatskog arapskog kroz pesme, pod naslovom „Kilma Hilwa: Egyptian Arabic through Popular Songs“, koji vas na zanimljiv način upoznaje sa osobinama ovog dijalekta.

Jezički turizam

Lepota studiranja stranog jezika je u tome što je vaše stručno usavršavanje – putovanje. A ako je u pitanju arapski jezik, onda je to putovanje ustvari letovanje. Izabrati jezik koji se govori u najtoplijem delu sveta znači spojiti lepo i korisno. Em učite jezik, em se kupate i sunčate! Ovo zadnje radite kao dokaz da ste zaista bili na moru, inače vam niko neće verovati.

Ako ste se vratili iz arapske zemlje, a niste nabacili boju, vaša arabistička stručnost ovde postaje upitna. Možete im doveka prepričavati kako ste probali to i to jelo, videli takve i takve ljude, naučili tolike nove reči, upoznali kulturu… obavezno u vazduhu lebdi ono pitanje: „Gde ti je boja, brale, da to i dokažeš?”

Mi iz branše dobro znamo da imitiranje boje kože naših meditaranskih suseda nije nikakav dokaz ni za šta – osim možda za dobru genetsku predispoziciju. A pošto mi tamo nismo išli da učimo dermatologiju, već arapski jezik, onda svako dalje objašnjavanje predstavlja gubljenje vremena…

Bolje od toga je da svoje impresije ograničimo samo na one koje to zanima. Da pronađemo sebi istomišljenike koji žele da čuju o zemljama gde smo bili, o utiscima što smo stekli i avanturama koje ćemo pamtiti celoga života. Jednu od takvih prilika imate i sada, dragi moji arabisti i jezički turisti…

U saradnji sa alžirskim kolegama, radimo jedno istraživanje o značaju jezičkog turizma za učenje arapskog jezika. Ako ste učili ili učite arapski, ako ste putovali u arapske zemlje i stekli zanimljiva iskustva, podelite ih sa nama u ovoj anketi i doprinesite živopisnosti i autentičnosti našeg istraživanja.

Probajte. Biće zabavno!