Category: arapska kultura

Šejh Zajid

Trenutnu pauzu između ispita koristim da posetim Ujedinjene Arapske Emirate. Danas je na redu bio Abu Dabi. Prvo smo otišli u velelepnu džamiju Šejh Zajid, posvećenu šejhu Zajidu bin Sultanu el Nahjanu, vladaru Abu Dabija i osnivaču UAE – poznatom i kao “otac nacije”.

Kod nas u medijima on se često pominje, ne kao Šejh Zajid, već kao – Šeik Zajed. Prva reč je iste etimologije kod oba primera. U pitanju je arapska reč Šejh (شيخ) sa značenjem “starac”, “poglavar”, “gospodin” – titula arapskih vladara. Ova reč se kod nas najviše ustalila u obliku “šeik”, čime označavamo bogatog naftaša obučenog u belo.

Što se tiče druge reči, često se vode polemike oko toga da li treba reći Zajid ili Zajed. Odgovor glasi da je ispravna prva reč, jer se na arapskom standardnom jeziku ona izgovara baš tako: Zajid (زايد). Oblik Zajed usvojili smo iz engleskog, gde se ovo ime obično transkribuje kao Zayed.

Što se tiče Abu Dabiija, i kod njega imamo jezičke nedoumice, pa tako mnogi pišu “Abu Dhabi” (sa H). Podsećam da je u srpskom jeziku to nepravilno, jer kako reče naš Vuk Karadžić: “Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Kako pravila odevanja nalažu, žene u džamiji moraju pokriti glavu maramom. Za tu priliku koristila sam svoju kefiju, koji nosim na sva putovanja.

Posle obilaska džamije, usledio je obilazak prelepe plaže, pored velike promenade u srcu grada. Brčkanje stopala u Persijskom zalivu, gaženje po mekanom pesku i upijanje sunčevih zraka baš mi je prijalo. Neki i plivaju u moru. Narednih dana i ja planiram to da realizujem. Ova topla arapska zemlja pruža mogućnost kupanja u moru tokom čitave godine.

Grad je velik, sve je udaljeno. Sva sreća pa je gorivo jeftino! Ali je zato voda skupa. 🙂 Ovaj grad ima svoj ritam koji treba osetiti. Potrebno je ostati par dana, opustiti se i dozvoliti da vas magija ovog grada ponese…

Prase u Teheranu

Moje omiljene izreke iz srpskog jezika, sa orijentalnom tematikom:

— Imaju Arapi i para u jami (palindrom – čita se isto u oba smera);

— Prodao bi prase u Teheranu (kaže se za veštog trgovca, koji može da proda prase čak i u iranskoj prestonici, gde žive muslimani – a oni, jelte, ne jedu prasetinu);

— Sad ćeš da vidiš kako Musa dere jarca (kaže se kada se opisuje nečija ekstremna nadmoć i dominacija);

— Sjaši Kurta za uzjaši Murta (kaže se kada smena ličnosti na položaju ne predstavlja suštinsku promenu);

— Gde svi Turci, tu i mali Mujo (kaže se kad neko podržava odluku većine);

— Para vrti gde burgija neće (znači da se novcem može završiti svaki posao);

— Doterao cara do duvara (dovesti nekog u bezizlazan položaj);

— Kadija te tuži, kadija ti sudi (znači da pravda zavisi od onog ko ima moć).

Neke od ovih mudrosti su veoma stare, ali imaju primenu i danas. Šta vi mislite?

Kuranski arapski

Stigla mi je nova knjiga – The Routledge Introduction to Qur’anic Arabic. Reč je o inovativnom kursu arapskog jezika, namenjenom studentima koji žele da steknu osnove kuranskog i klasičnog arapskog jezika.

Knjiga stavlja fokus na unapređenje razumevanja i usvajanje vokabulara, kroz 40 lekcija predviđenih da se obrade u približno 40 sati nastave. Počinje se od kraćih sura Kurana, poput el Fatihe. Autor koristi njihov ponavljajući vokabular i gramatičke strukture kako bi kod učenika izgradio stabilnu jezičku osnovu, pre nego što se pređe na zahtevnije i duže sure, poput sura Jasin, Merjem i Jusuf.

Napisana od strane iskusnog predavača, ova knjiga predstavlja nezaobilazan priručnik za nastavnike, studente i sve one koji žele da prodube svoje znanje kuranskog arapskog jezika. Iako je prvenstveno namenjena radu u učionici, knjiga može biti korisna i samostalnim učenicima.

Audio-materijal koji prati knjigu dostupan je na veb-sajtu izdavačke kuće Routledge i sadrži čitanje svih kuranskih sura koje se javljaju u knjizi. Posebno mi se dopada što su one pročitane školski, jasno i razgovetno, onako kako je najbolje za učenike koji se tek upuštaju u proučavanje kurana – ne samo iz verskih nego, pre svega, iz naučnih razloga. U istom maniru napisan i sam tekst sura – u skladu sa pravilima pisanja modernog standardnog arapskog, bez dijakritičkih znakova tamo gde su nepotrebni i bez nekih grafijskih rešenja koja su specifična samo za Kuran. Ovakva metodologija osigurava da se svako ko želi lako upozna sa tekstom Kurana i usvoji njegove leksičke, gramatičke i sintakstičke strukture.

Htela bih da podelim s vama neku od ovih sura, ali one nemaju isti efekat kada se prevedu na naš jezik – to naročito važi za mekanske kratke sure, pisane u rimovanoj prozi. Taj ritam i magija teško se mogu preneti na druge jezike, a teško se mogu i opisati. Mislim da bi čak i neko ko ne zna arapski mogao da ih sluša u originalu i da odmah shvatio o čemu govorim.

Nigerija

Davno sam pratila blog jedne naše mlade žene, koja radi u Nigeriji kao direktorka. Pisala je o životu u Nigeriji i koliko je on različit od svega na šta smo mi navikli – ljudi, hrana, klima… Njeni opisi su bili toliko egzotični, da ih i danas pamtim.

Pisala je da su kod njih titule jako važne. Tamo svako nosi neku titulu koju mu morate spomenuti prilikom obraćanja, inače može da se uvredi. Tako je čak i neki mali dečak, kog je upoznala, insistirao da mu se ispred imena stavi titula „barister“ (engl. advokat).

Ta priča je slična nečemu što stalno učim svoje studente – da su u poslovanju s Arapima titule jako važne i da se ne možemo na isti način obratiti direktoru, profesoru, inženjeru, šejhu, princu, predsedniku ili premijeru.

Često im pominjem jedan blog o arapskom jeziku, gde navode primer američke firme koja je uputila pismo arapskom ministru. Pismo je prvo napisano na engleskom, pa onda prevedeno na arapski. Posle izvesnog vremena Ministarstvo je obavestilo firmu da predlog nije podnet ministru, jer pismo nije bilo prikladno. Ministar je u ovom slučaju bio i član kraljevske porodice, što je trebalo znati i titulom posebno naglasiti.

Meni je ranije uvek bilo čudno što, kada mi se neki arapski studenti ili profesori obraćaju službeno, stalno pišu „draga prof. dr Ivana“, čak i kada mi šalju poruke na WhatsApp. Shvatila sam da to ima veze sa visokim indeksom distance moći u društvu, o čemu je govorio Gert Hofstede…

Proučavajući različite kulture, on je uvideo da nemaju ljudi svugde isti odnos prema hijerarhiji. Društva rangirana visoko na skali distance moći (1-100) lako prihvataju da u društvu postoji hijerarhija, da oni nadređeni donose sve odluke. Zbog toga je njima isticanje titula mnogo važno. Nisko rangirana na ovoj skali su demokratska društva gde su svi jednaki, pa ljudi nisu navikli na bilo kakvu hijerarhiju. Samim tim, kod njih nisu važne ni titule. Primera radi, Nigerija i arapske zemlje su na skali visoko (80), a zapadne zemlje dosta nisko: Austrija 11, Švedska 31…

Iznenadilo me to što rang Srbije iznosi 86! Izgleda da, što razlike među ljudima postaju veće, to se više ganjaju titule — mada ih neki danas nose i potpuno nezasluženo…

Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje

Narode, izašla mi je knjiga! Nastala je iz mog pera, kao rezultat višegodišnjeg interesovanja za lokalizaciju softvera, video-igara i veb-sajtova namenjenih arapskom govornom području.

Iz mojih istraživanja je prvo nastao predmet Lokalizacija za arabiste, koji predajem na master studijama na Filološkom fakultetu, a čije je uvođenje finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru programske aktivnosti „Razvoj visokog obrazovanja“. Naknadno je razvijen i predmet Lokalizacija, koji držim na master studijama Prevođenje, a koji je osmišljen tako da odgovara studentima različitih profila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Iskustvo koje sam stekla kroz nastavu na ova dva predmeta pomoglo mi je da uočim nedostatke, popravim nesavršenosti, prikupljenu građu bolje sistematizujem i analiziram, a potom sve to predstavim u knjizi koja je pred vama. Verujem da će biti korisna ne samo mojim sadašnjim studentima, već i drugim filolozima koji žele da se bave lokalizacijom, bilo teorijski ili praktično.

U knjizi objašnjavam zašto je arapsko govorno područje posebno zanimljivo i posebno teško za lokalizaciju. S jezičke strane, bavila sam se specifičnostima arapskog jezika i pisma koje dolaze do izražaja tokom lokalizacije, a važan deo knjige zauzima i uticaj arapsko-islamske kulture na lokalizaciju različitih vrsta digitalnih sadržaja.

Na više mesta u knjizi osvrćem se na savremene filološke profesije u digitalnoj industriji, od kojih su neke toliko mlade da još nemaju ustaljene srpske nazive. Cilj mi je bio da ohrabrim studente da svoje znanje jezika i kultura povežu sa veštinama koje se danas traže i tako pronađu svoj profesionalni put – u lokalizaciji ili srodnim oblastima digitalne jezičke industrije.

Želja mi je da ovom knjigom doprinesem smanjenju raskoraka između filološkog obrazovanja i potreba tržišta rada, smeštajući u akademske okvire neka znanja i veštine koje su se do skora sticale uglavnom neformalno, a koje su filolozima neophodne za poslove 21. veka.

Klikni ovde da vidiš knjigu

Sećanje na Profesora

Juče je bilo godinu dana otkako nas je napustio Ranko Bugarski (1933-2024), jedan od naših najvećih lingvista, profesor Filološkog fakulteta u penziji i cenjeni predavač na mnogim svetskim univerzitetima. Na njegovim knjigama su stasavale generacije filologa, a u njima su uživali i mnogi drugi ljubitelji nauke o jeziku. Retko koji lingvista je imao dar da govori o jeziku na tako zanimljiv način, približavajući njegove tajne običnom čitaocu uz egzotične primere koje čitalac prosto upija i koji mu dugo ostaju urezani u pamćenje – od polisintetičkih jezika Eskima, preko klikova Zulu plemena, do govora Hopi Indijanaca.

Imala sam tu sreću da slušam njegova predavanja na postdiplomskim studijama, i to samo godinu dana pre nego što će otići u penziju. Dajući nam slikovite primere za mnoge jezičke pojave, na svojim predavanjima se više puta dotakao Arapa i njihovog jezika. Jednom prilikom je ispričao anegdotu o Arapinu i Šveđaninu. Kaže: „Zašto Arapin i Šveđanin kruže po sobi dok razgovaraju?  – Zato što tokom razgovora Arapin nastoji da se što više približi sagovorniku, dok se Šveđanin stalno izmiče unazad u pokušaju da napravi veću distancu. I tako se, u konstantnom približavanju i udaljavanju, oni kroz sobu kreću u krug“. Ova priča objašnjava razlike u proksemičkom ponašanju kod različitih naroda – dok je nekima prirodno da komuniciraju stojeći vrlo blizu sagovornika, drugi su navikli da tokom razgovora stoje na većoj udaljenosti. Zbog toga mi, koji držimo neku „srednju“ distancu, stalno imamo utisak da su Arapi napadni, a Šveđani hladni.

Proksemičke razlike među narodima uvek su povezane i sa taktilnim razlikama. Za ove što stoje blizu, normalno je da ljube i grle svog sagovornika. U arapskom svetu nije čudno videti dva muškarca kako se drže za ruke. Drugu krajnost predstavljaju narodi kod kojh nema takvih izliva prisnosti – oni bi se sigurno šokirali kada bi neki Srbin uzeo da ih izljubi tri puta!

Iako je ispit kod Bugarskog važio za najteži, drago mi je što sam ga polagala, jer sve što sam tada naučila ja i dan-danas koristim! Lekcija iz opšte lingvistike još uvek se dobro sećam, a sigurna sam i u to da sećanje na Profesora neće izbledeti još dugo, dugo.

Srpski jezik je mnogo teži od arapskog

– Kako ljudi reaguju kad im, predstavljajući se, saopštite da ste arabista, profesor arapskog? Ima li onih koji vas pogledaju s podozrenjem?

– Dok sam studirala arapski, bilo je onih koji su reagovali neobičnim pitanjima, poput: „Šta će ti to?” Sada, mnogo godina kasnije, moj odgovor njima bi glasio: „Bolje učiti, nego ne učiti.” Učim zato što verujem u znanje. Mislim da kod nas ima dosta ljudi koji ne veruju u znanje, već samo u diplome. Ja sam učila zbog znanja, a diploma je došla pride. Od znanja uvek ima koristi. Znanje jezika ja vidim kao – zanat. Ako imate zanat u rukama, vi ste na konju.

Ceo intervju koji sam dala za Politiku možete pročitati u današnjem broju novina ili online

Sura Žene

Nedavno mi je stigla molba da prevedem jedan tekst. U pitanju je bio arapski rukopis na starom, požutelom papiru, iz ko zna kog veka. Rukopis je bio tako napisan, da je na prvi pogled delovalo nemoguće raščitati ga. Zaključila sam da bi ga prvo trebalo “dešifrovati”, pa tek onda prevoditi. Ali, ako bi se dokazalo da su moje pretpostavke tačne i da je u pitanju Kuran, onda ne bi bilo potrebe da se prevodi – jer Kuran je već preveden 🙂

Za većinu rukopisa koje dobijam, obično se ispostavi da su delovi Kurana. I za ovaj tekst se tako ispostavilo… Nakon prepoznavanja niza od nekoliko reči iz datog rukopisa, i njihove pretrage na Guglu, istraživanje me dovodi do kuranske sure Žene (al- Nisa’, النساء). Potom sam se služila metodom uporednog teksta, gde se Kuran poredi sa starim rukopisom – rečenica po rečenica, ajet po ajet. Kada imate uporedni tekst, lako je dešifrovati bilo šta. Ako nemate s čim da uporedite, onda to ide malo teže 🙂

Sura Žene je četvrta po redu kuranska sura, sa čak 176 ajeta. U prevodu Besima Korkuta, počinje ovako:

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

1. O ljudi, bojte se Gospodara svoga, koji vas od jednog čovjeka stvara, a od njega je i drugu njegovu stvorio, i od njih dvoje mnoge muškarce i žene rasijao. I Allaha se bojte – s imenom čijim jedni druge molite – i rodbinske veze ne kidajte, jer Allah, zaista, stalno nad vama bdi.

2. I siročadi imanja njihova uručite, hrđavo za dobro ne podmećite i imetke njihove s imecima vašim ne trošite – to bi, zaista, bio vrlo veliki grijeh.

3. Ako se bojite da prema ženama sirotama nećete biti pravedni, o­nda se ženite o­nim ženama koje su vam dopuštene, sa po dvije, sa po tri i sa po četiri. A ako strahujete da nećete pravedni biti, o­nda samo sa jednom; ili – eto vam o­nih koje posjedujete. Tako ćete se najlakše nepravde sačuvati.

4. I draga srca ženama vjenčane darove njihove podajte; a ako vam o­ne od svoje volje od toga šta poklone, to s prijatnošću i ugodnošću uživajte.

5. I rasipnicima imetke, koje vam je Allah povjerio na upravljanje, ne uručujte, a njihov imetak za njihovu ishranu i odijevanje trošite; i prijatne riječi im govorite.

Arapski jezik u asocijativnom testu

Pre nekoliko godina sam radila istraživanje gde sam pomoću asocijativnog testa pokušala da utvrdim šta ljudi misle o orijentalnim jezicima, narodima i zemljama, odnosno šta im prvo padne na pamet kada čuju ove pojmove. Asocijativni test funkcioniše tako što pročitate/čujete neku reč („stimulus“), a potom napišete/izgovorite prvu reč koja vam padne na pamet („reakcija“). Evo nekih zanimljivih delova tog istraživanja, u kojem je učestvovalo 654 ispitanika:

Stimulus „arapski jezik“ moje ispitanike najčešće je asocirao na arapsko pismo, koje su opisali čitavim nizom piktoresknih reči i izraza: piśmo 28, arapsko piśmo 19, hijeroglifi 19; hieroglifi 3; heroglifi; hieroglifi; hijeloglifi; “hijeroglifi”, znakovi 4; kukice; simboli; švrljopis; škrabotine 2; gomila tačkica; žvrljotina; interesantne šare (zapravo su slova); kvake; kodovi; kriva slova; krive linije; kuke i kvake; “kukičava” slova; lepe šare; neobični simboli; pismo u krivim linijama; slikanje; slike; sličice; talasi; ukras; crtanje; crteži; crtice; čudni znakovi; šifre; škrabopis.

Pažnju im je privuklo i to što se araspko pismo piše zdesna nalevo, pa neke od reakcija glase: s desna na levo 8; pisanje s desna na levo 6; pisanje sa desna na levo 3; desno na levo…itd. Jedan broj ispitanika je, verovatno slučajno, u svojim reakcijama naveo pogrešan smer pisanja: s leva na desno 5; sa leva na desno 2…i slično tome.

Od arapskih reči, ispitanici su navodili sledeće: merhaban 2, marhaba i merhaba; inšala i išnu-alah, salamalejkum i salem alejkum; salam i selam; habibi; šukran; alkohol; mahala; medresa.

Jedan ispitanik je naveo da arapski „verovatno nije isto što i turski“.

Sudeći po mnogim reakcijama, arapski jezik važi za milozvučan, ali ima i onih ispitanika kojima ne zvuči lepo – opisan je kao grleni, grub jezik, koji liči na kašalj, kreštanje, mumlanje i svađanje, a verovatno i na čudno lomljenje jezika.

Pažnju ispitanika privlači i frekventna upotreba glasa H, kog, po njihovoj oceni, u arapskom ima previše. Ovaj jezik našim ispitanicima zvuči kao neka od sledećih onomatopeja: hađibađi, jahfahf lafḥ, rghmrgh ili hhhhhhh.

Izvor: Heterostereotipi o orijentalnim jezicima u mreži verbalnih asocijacija

Džumani

Nedavno sam sebi poklonila ovu knjigu – podebelu gramatiku arapskog jezika. Već na koricama se može videti da je gramatika nesvakidašnja, tj. drugačija od onih na koje smo tradicionalno navikli. Na njoj su ispisane reči iz raznih dijalekata arapskog jezika, što govori da je ovo gramatika koja se ne bavi samo književnim jezikom, već takođe proučava i poredi različite arapske dijalekte. U njoj za mene ima mnogo zanimljivih stvari, koje se mogu čitati pred spavanje, kao roman. Sve te peripetije i zapleti u koje stupaju reči i rečce, sintagme i rečenice, pružaju novi uvid u svu kompleksnost jezika na arapskom govornom području.


Na kraju knjige – što je meni posebno zanimljivo – nalazi se nekoliko priloga. Reč je o tekstovima različite tematike, koji su detaljno analizirani iz ligvističkog ugla. Ima tu političkih govora, spontanih konverzacija, fragmenata iz romana i eseja, analize čuvene pesme Imrul Kajsa, znamenitog pesnika predslamske Arabije…


Među tim prilozima sam pronašla i jedan vic. Glavni junak u vicu je Džumani, seoska budala ruralnog Maroka. Džumani je čuveni lik iz marokanskih viceva, čiji pomen kod Marokanaca izaziva salve smeha. Ovaj komični lik nastao je po pravoj istorijskoj ličnosti, marokanskom političaru poreklom sa juga zemlje, Saidu el Džumaniju el Sahraviju.


Vic ide ovako:


Zaposlio se Džumani kao policajac, pa krenuo da hapsi ljude noću. Proveravao ko ima ličnu kartu, a ko nema. Jednog dana uhapsio nekog lika koji nema ličnu. Ovaj mu reče: „Pusti me samo da kupim cigarete, pa se vraćam“. Džumani ga pusti, a ovaj se ne vrati. Drugi dan, uhapsi on drugog lika, koji takođe nije imao nikakvu identifikaciju. Ovaj mu takođe reče: „Jel mogu samo da skoknem po cigare, pa se vraćam?“ Ali Džumani se ne da opet prevariti!!! Ovoga puta lukavo reče: „Ne, ti ostani ovde, a ja idem po cigare!“


Da li ste čuli ovaj vic i kod nas, u Srbiji? Ja jesam. Izgleda da sa Marokom imamo dosta toga zajedničkog.