Category: srpski jezik

Najduža reč na svetu

Takmičenje za najdužu reč u arapskom, srpskom i turskom..

Arapski: أفاستسقيناكموها؟ (15 slova)

Srpski: sedamdesetčetvorogodišnjakinja (28 slova)

Turski: Muvaffakiyetsizleştiricileştiriveremeyebileceklerimizdenmişsinizcesine (70 slova)

Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Termin “aglutinativni” možda vas podseća na englesku reč “glue” (lepak), a upravo o lepljenju ovde i jeste reč. Kod aglutinativnih jezika morfeme se lepe jedna na drugu i mogu formirati zaista dugačke reči. Pored turskog, ove osobine imaju i sledeći jezici:

finski (Lentokonesuihkuturbiinimoottoriapumekaanikkoaliupseerioppilas – 61 slovo),

mađarski (megszentségteleníthetetlenségeskedéseitekért – 44 slova)…

pa i nemački ima neke osobine aglutinativnih jezika, jer pravi dosta dugačke složenice (na primer: Kraftfahrzeughaftpflichtversicherung – 36 slova).

U jezicima američkih indijanaca čitava rečenica se slepi u jednu reč.

Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo.

Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova. Ja sam se dosetila jedne duže – “sedamdesetčetvorogodišnjakinja”, koja ima čak 28 🙂

Znate li vi možda neku dužu reč (na bilo kom jeziku)?

Miš

Pre izvesnog vremena nestao mi miš, kog nosim sa laptopom na sva predavanja. Posle nekoliko dana, videla sam ga u jednoj od slušaonica dok sam držala čas, i rekla oduševljeno: „Našla sam svoj miš!“ 🙂 A recite mi vi – šta bi se desilo da sam slučajno upotrebila izraz „Našla sam svog mišA“? Ja mislim da bi pola studentkinja poskakalo na stolice vrišteći, jer bi pomislile da je u slušaonici pravi miš. Samo to jedno slovo A dodato na kraju, bi potpuno promenilo smisao rečenice.

U srpskom jeziku, ako je imenica muškog roda neživa, njen akuzativ je isti nominativu (u oba padeža glasi „miš”), a ako je imenica muškog roda živa, onda je akuzativ isti genitivu (koga/čega; koga/šta – „miša“). To praktično znači da mi možemo promeniti muža i nacrtati druga, ali ne možemo promeniti ružA i nacrtati krugA. Možemo jesti puž (sa sirom) u pekari ili (morskog) pužA na žaru.

Sve ova tajne srpskog jezika nama dolaze spontano, pa o njima ni ne razmišljamo, ali ima jedna stvar gde uvek grešimo. Izjave tipa: „Vozim novog džipA“, „Kupio je novog mercedesA“ ili „Prodao sam svog poršeA“ su dokaz da naš čovek svoj automobil voli kao rođenog brata, pa o njemu govori kao o živom biću. Sve ove izjave bile bi tačne kada bi se sa njih skinulo zadnje slovo A. Jer, kao što ne kažemo da smo pili viskijA, nosili šanelA, pušili marlboroA i jeli hamburgerA, tako ne możemo da vozimo ni poršeA. Možemo da vozimo samo porše — i to ako imamo love.

Žena od sultana

Moram da vam kažem da sam se baš iznenadila što se u Egiptu na plaži pušta naša pesma, atraktivnog naslova – „Žena od sultana“. Ko je išao po beogradskim kafanama, zna je da je svojevremeno bila veoma popularna. Kičasto stihoklepanje, praćeno zaraznim orijentalnim prizvukom sa zurlama, avionima, kamiomima i silikonima, kod nas ne može da omane. Vidim da je sada postala i internacionalni hit…

Onomad kad sam prvi put čula za nju, odmah sam rekla da ima gramatičku grešku. I zaista, nepravilno je reći „žena OD sultana“, nego treba „žena sultana“ ili „sultanova žena“. U pesmi se spominje i sintagma „gnezdo OD zmaja“, a trebalo bi valjda reći „zmajevo gnezdo“ ili „gnezdo zmaja“.

Naše gramatike kažu: pravilno je „devojka mog druga“, a ne „devojka od mog druga“. Ali možemo reći „sok od višanja“ i „tašna od zmijske kože“. Prisvojni genitiv (označava pripadnost) ne zahteva nikakav predlog, dok genitiv sa predlogom OD može da označi materiju od koje je nešto napravljeno. Tako da, sa aspekta srpske gramatike, naslov pesme jeste nepravilan.

Ipak, sa aspekta metrike/versifikacije (nauke o stihu), naslov je skroz pravilan, jer to je takozvana „pesnička sloboda“. Predlog OD dodaje stihu još jedan slog, koji je potreban ovoj pesmi, u kojoj je drugi stih refrena uvek pisan u trinaestercu. Pesnik može, radi rime ili broja slogova u stihu, da prekrši gramatička i druga pravila, da izmisli reč, skrati je, produži ili izmeni…

Pesnička sloboda je sjajna stvar i kad prevodite poeziju. Ako ne znate kako nešto da prenesete na strani jezik, vi možete prepevati kako god hoćete i reći da je to pesnička sloboda. Za pesmu je važno da prenese ideju, osećaj, emociju, rimu… bez obzira koja jezička sredstva birate da to postignete.

Voditi „abrove“

Reči koje svakodnevno koristimo, a možda nismo znali da su arapskog porekla:

• hapsiti, haps → ar. ḥabs (حبس) – zatvor, tamnica

• halaliti (alaliti) → ar. ḥalāl (حلال) – ono što je dopušteno. Iz istog korena potiče i izraz „alal ti vera“, u značenju „svaka čast“

• voditi “abrove” → ar. ḫabar (خبر) – vest, obaveštenje

• terati “inat” ← ar. ʿinād (عناد) – tvrdoglavost, prkos

• nema “vajde” → ar. fāʾida (فائدة) – korist, dobit

• alat → ar. āla (آلة) – alat, sprava

• dućan → ar. dukkān (دكان) – prodavnica

• hašiš → ar. ḥašīš (حشيش) – trava

• mašala → ar. mā šāʾ Allāh (ما شاء الله) – „Šta Bog da”, izraz divljenja ili čestitanja

• mušterija → ar. muštarī (مشتري) – kupac

• duvan → ar. duḫān (دخان)

• berićet → ar. baraka (بركة) – blagoslov

• mâla, mahala → ar. maḥalla (محلة) – gradska četvrt

• makaze → ar. miqaṣṣ (مقص)

• daire → ar. dāˀira (دائرة) – krug

Koja vam se najviše dopada?

Dopunite niz..

Burkini

Javljam se iz Šarm el Šeika i imam dobru vest. Ako dođete ovamo i jako pocrvenite na egipatskom suncu – ne brinite! Ovde ćete naći veliki izbor kupaćih kostima koji pokrivaju od glave do pete. Oni su vrlo efikasna zaštita od sunca, a što je najbolje, ovde vas niko neće čudno gledati, jer to je najnormalnija stvar.

U islamskim zemljama ovakve kostime žene nose iz verskih razloga. Naime, islamska religija preporučuje da se žena odeva skromno i njena odeća da ne otkriva previše, pa je i kupaći dizajniran u skladu s tim. U Egiptu su ovakvi kostimi vrlo popularni. Ima dosta poznatih kairskih faca koje ih nose, a čak i žensku decu oblače u malo pokrivenije modele, gde se ne vide butine i nadlaktice.

Na zapadu ovakve kupaće kostime zovu “burkini”, ali taj se naziv se ovde ne koristi. Za kupaći se u arapskom koristi francuska reč maillot /majo/. Naziv „burkini“ je nastao po pogrešnoj logici, jer „burka“ nema veze sa tim. Burka je onaj plavi čaršav što nose žene u Avganistanu, gde su pokrivene cele, a gledaju kroz gusto tkanu mrežicu.

Nešto drugo je „nikab“, pokrivka crne boje, gde se ženi vide samo oči, što se nosi u arapskom svetu. Ima i ovde u hotelu takvih žena i da vam kažem: one se slikaju za Instagram, kupaju, vode biznise, žive život punim plućima.

Mnogo je više onih čija je kosa pokrivena hidžabom. „Hidžab“ to je marama koja dozvoljava da se ženi potpuno vidi lice, dok su kosa i vrat pokriveni. Takozvani burkini, dakle, najviše podseća na hidžab.

Burkini je nije samo kulturološki, već i lingvistički fenomen, nastao spajanjem reči “burka” i “bikini”. Dobio je naziv po istoimenom Maršalskom ostrvu, a zanimljivo je da je potom odbačen prefiks bi-, da bi osnova “kini” dobila i druge prefikse – pa tako imamo naziv “monokini” za jednodelni kupaći, “trikini” za spojen gornji i donji deo, potom „burkini“. A možemo praviti i nove kovanice, da nazovemo nove modele na tržištu…

Arapija

Nekoliko zgoda, nezgoda i anegdota na temu: ko zna arapski, zna sve jezike. Napisano na osnovu istinitih događaja, sa malom dozom fikcije (tek da se zamaskira identitet glavnih aktera):

1
– Ideš na more u Tursku? Super, taman ćeš moći da vežbaš taj tvoj jezik!
– Ali tamo se ne govori arapski, nego turski!
– Zar to nije isto?
– Pa nije, sasvim su različiti. Arapski je semitski jezik, dok turski spada u altajsku porodicu jezika. Arapski je flektivni, a turski aglutintivni. Arapski se piše arapskim pismom, a turski latinicom. Jedina sličnost je to što je turski preuzeo mnogo arapskih re…
– E, aj ćao! I lepo se provedi tamo među svojima.

2
Dobijam na poklon knjigu o Avganistanu, uz posvetu u kojoj piše „zemlja i narod koje toliko voliš“. Neću ništa da kažem, jer poklonu se u zube ne gleda…

3
– Jel možeš da mi prevedeš avganistansku himnu?
– Ne, jer to nije arapski jezik već dari/paštu, šta god… Avganistan nije arapska zemlja!
– A, jel?! Meni sve to isto.

4
– Dođi da upoznaš jednog momka. On je iz Arapije!
– Iz Saudijske Arabije?
– Ne, Irana. Možeš s njim da pričaš na tom tvom jeziku…
– Pa, Iran nije arapska zemlja. Oni govore persijski a to je indoevropski jezik, dok je arapski semitski jez…
– Što je rano ozelenelo ove godineee…

5
Dobijam na poklon knjigu sa nekim čudnim slovima: „Želimo da ti poklonimo jednu arapsku knjigu“. –Hvala, ali ovo je hindi.
– Ti to ne znaš?

6
– Oduvek sam želela da učim sanskrit!
– Ali, ovo je čas arapskog.
– Pa, da. To i kažem – sanskrit!

7
– Jel ti možeš da predaješ i japanski?
– Da, da, ja sam ekspert za sve jezike sa čudnim slovima! Konićiva!

Ovde bih dodala i dve zgode na temu: „To nas niste učili“ (razumeće samo arabisti):

8
Učenik na kursu arapskog u knjizi vidi ligaturu dva slova i besno upire prstom u to: „Ovo slovo nas niste učili!“

9
– Ja sam u Tunisu naučila samo jednu arapsku reč, a to je „ça va“.
– Ali to je francuska reč, odnosno dve reči! Oni u Tunisu koriste dosta pozajmljenica iz francuskog…
– Ali moj dečko, Arapin, kaže suprotno!
– Ništa.. potražićemo u Muftićevom rečniku. Koji beše koren? 

Irak ili Iran

Razgovori i nedoumice s kojima se mi arabisti često susrećemo, u razgovoru s ljudima:

– Imam jedno pitanje za tebe: “Da li je pravilno reći “Irak” ili “Iran?”
– To su dve različite zemlje i oba naziva su pravilna.
– Aha, dobro. Ali tamo žive Arapi i govore arapski, zar ne?
– Nije tako. U Iraku žive Arapi i govori se arapski jezik. U Iranu živi persijski narod, koji govori persijskim jezikom.
– Dobro, ali Persijanci (Iranci) su narod srodan sa Arapima, zar ne? Nešto slično k’o mi i Bugari!
– Nisu. Persijanci su indoevropski narod, a Arapi su Semiti. Oni čine dve genetski potpuno različite porodice.
– Dakle, oni nisu isti narod, ali govore isti jezik?
– Ne govore. Arapi govore arapski, a Iranci persijski jezik.
– Pa, da, ali to je slično! Oni se međusobno razumeju, ko mi i Makedonci.
– Čisto sumnjam. To su dva genetski potpuno različita jezika, koji imaju različite pretke. Arapski spada u semitsku jezičku porodicu, a persijski u indoevropsku.
– Ali to je slično, zar ne?
– Indoevropska porodica je ista ona porodica u koju spada i srpski jezik, pa i engleski, španski, nemački, grčki, latinski… što znači da je persijski genetski srodan s ovim jezicima, dok s arapskim nije srodan.
– Malo sutra! Pa valjda sam ja video da se persijski piše arapskim slovima!!!
– Istina je da su Persijanci uzeli arapsko pismo, ali oni ne govore arapski jezik.
– Kako je to moguće?
– Moguće je. Kako je to lepo objasnio jedan moj prijatelj: “Kirgizi u Kirgistanu pišu ćirilicom, ali ne razumeju ni reč srpskog”. Mi svakodnevno koristimo latinicu, ali se ništa se ne razumemo s Turcima, Mađarima, Baskijcima, pripadnicima plemena Zulu i Xosa, koji takođe svoje jezike pišu latinicom.
– Ali, ja sam čuo da persijski ima dosta arapskih reči.
– Istina, ali to je rezultat istorijskih i kulturnih kontakata, a ne genetskih veza.
– E, super si mi sve to objasnila. A, jel možeš sada da mi prevedeš iransku himnu?

Prase u Teheranu

Moje omiljene izreke iz srpskog jezika, sa orijentalnom tematikom:

— Imaju Arapi i para u jami (palindrom – čita se isto u oba smera);

— Prodao bi prase u Teheranu (kaže se za veštog trgovca, koji može da proda prase čak i u iranskoj prestonici, gde žive muslimani – a oni, jelte, ne jedu prasetinu);

— Sad ćeš da vidiš kako Musa dere jarca (kaže se kada se opisuje nečija ekstremna nadmoć i dominacija);

— Sjaši Kurta za uzjaši Murta (kaže se kada smena ličnosti na položaju ne predstavlja suštinsku promenu);

— Gde svi Turci, tu i mali Mujo (kaže se kad neko podržava odluku većine);

— Para vrti gde burgija neće (znači da se novcem može završiti svaki posao);

— Doterao cara do duvara (dovesti nekog u bezizlazan položaj);

— Kadija te tuži, kadija ti sudi (znači da pravda zavisi od onog ko ima moć).

Neke od ovih mudrosti su veoma stare, ali imaju primenu i danas. Šta vi mislite?

Lokalizacija za arabiste: memoQ, Phrase i Trados

Ovo je peta godina za redom otkako držim predmet „Lokalizacija za arabiste“ na master studijama Filološkog fakulteta. Kao što sam naziv kaže, namenjen je studentima koji su završili arabistiku i žele da svoje poznavanje jezika i kulture povežu sa poslovima budućnosti. Za neke od ovih poslova možda pojedini još nisu ni čuli – Localization Project Manager, Localization Specialist, Technical Writer, UI/UX Writer samo su neke od pozicija koje se danas viđaju na oglasima firmi, a u kojima filolozi mogu graditi svoju karijeru. Sa toliko otvorenih prilika više niko nam ne može reći „Studiraš filologiju? Šta će ti to? Gde ćeš s tim da radiš?“ U jezičkoj industriji ima toliko posla za one koji hoće da rade! Samo je potrebno da shvatimo da se danas traži celoživotno učenje i želja za usavršavanjem. Nije rešenje u tome da završimo fakultet, uzmemo ćagu u ruke i čekamo da posao pronađe nas.

Savremeni filolog treba da zna da se pojam prevođenja danas dosta promenio i da više ne obuhvata samo tradicionalne vrste tekstova: knjige, spise, dokumenta, ugovore, pregovore… danas se prevode i kompjuterski programi, igrice, sajtovi. Ova oblast je danas u velikoj ekspanziji, tačnije ona spada u najbrže rastuće oblasti prevodilaštva.

Ovakvo prevođenje naziva se „lokalizacija“ i podrazumeva različite tehnike i tehnologije, s kojima će se studenti na mom predmetu upoznati. Za početak će videti da se ovakvi prevodi ne rade u Vordu, niti se klijentu šalju mejlom. Postoje posebni alati koji čitav proces dižu na potpuno drugi nivo…

Prethodnih godina imali smo prilike da koristimo dva svetski poznata alata – memoQ i Phrase. Ove godine s ponosom mogu da najavim da uvodimo i treći alat. U pitanju je Trados Studio, kao i njegova klaud varijanta Trados Team koji služi za lokalizaciju i upravljanje projektima.

Drago mi je što imam priliku da sarađujem sa ovim firmama i što je ime Filološkog fakulteta u Beogradu svrstano u rang sa mnogim svetskim fakultetima koji su na vreme prepoznali potrebe savremenog filološkog obrazovanja i u svoje studijske programe uveli slične predmete.

Nemci

Oduvek mi je bila zanimljiva reč kojom Arapi nazivaju Austriju: „al-Nimsa“. Nedavno sam pročitala da je ona preuzeta iz osmanskog turskog, od reči „nemçe“, koja se odnosila na Nemačku i/ili Austriju. Ova reč je, kao što pretpostavljate, u turski jezik ušla iz slovenskih jezika, od reči „Nem(e)c“, kojom su Sloveni nazvali nemačke zemlje.

Po svemu sudeći, arapska reč „el-Nimsa“ ima isto poreklo kao naša reč „Nemačka“. Neke teorije kažu da je reč „Nemačka“ nastala od prideva „nem“, jer je slovenskim narodima govor Nemaca izgledao kao da su nemi, da nemušto govore… Kako je zabeležio naš veliki lingvista Ranko Bugarski u svojoj knjizi Jezici: Sloveni su Germane počastili nazivom Nemci, dok sebe nazivaju Slovenima, jer su ‘sloveći’.

Sloveni „slove“ – pričaju tako da ih ceo svet razume. A ne da tamo nešto mumlaju kao da su pali s Marsa… Da li vam se nekada desilo da vas neko, tokom neke rasprave, upita: „Ma, jel’ ti razumeš srpski!?“ (pritom onaj koji vas to pita dobro zna da razumete srpski, jer s vama razgovara na srpskom)? Ovo pitanje ne treba shvatiti bukvalno. On, ustvari, hoće da vas pita: „Da li si ti normalan?!“, „Jesu li ti vrane popile mozak?“

Pojava da druge narode, jezike i zemlje nazivamo drugačijim imenima nego što oni sami sebe nazivaju nije retka u jezicima sveta. Ovde je reč o endonimima i egzonimima – endonimi su oni nazivi kojima nazivamo sebe, a egzonimi su oni kojima nas drugi nazivaju.

Ranko Bugarski u pomenutoj knjizi navodi: „Oduvek su jedni narodi nazivali druge po onome kako im je zvučao njihov govor. Mnogi od tih jezika imaju domaće nazive sa značenjem ‘ljudi’, ‘pravi’, ‘domaći’, ‘govoreći’, ‘ovaj (jezik)’ i slično. Ali isti jezici neretko imaju i druge nazive, ne tako lepe, poreklom iz jezika susednih i često neprijateljskih plemena, sa značenjima tipa ‘nemi’, ‘mucavci’, ‘stranci’, ‘varvari’, ‘dušmani’, ‘pasje seme’ i sličnim.“

Kada su evropski narodi išli u otkrivanje sveta, često su, radi lakšeg snalaženja i preciznije identifikacije, dodavali i neko svoje treće imenovanje, pa su tako druge narode i plemena krstili nazivima: „jajoglavi“, „prašumski“, „ostrvski“ i slično.