Category: arapska kultura

El Fatiha

Ovih dana me mnogi pitaju kako sam, gde sam i da li sam se vratila iz UAE. Imala sam sreće da se moje putovanje završilo nekoliko dana pre početka sukoba. U Srbiji sam, na sigurnom – ali i dalje pod ustiskom zbog svega što sam videla i doživela. Ne mislim samo na velelepne građevine i prelepo more (mada su i oni impresivni), već na arapski jezik koji sam tamo doživela na jedan poseban način.

Ovo je slika ispred džamije Šejh Zajid, gde se nalaze natpisi iz Kurana, svete muslimanske knjige. Retko gde se mogu videti arapski natpisi ovog tipa. Oni su specifični, jer su iz njih izostavljene dijaktritičke tačke. Ljudi obično posmatraju arapsko pismo kao skup nekih tačkica i linija. E, pa ovde imamo samo linije.

Nekada davno, arapsko pismo uopšte nije koristilo pomenute tačke, što je moglo otežati razlikovanje pojedinih slova. Da bi to shvatili oni koji ne poznaju arapsko pismo, možemo objasniti na sledećem primeru: slovo B se piše kao linija sa tačkom ispod, a slovo N kao linija sa tačkom iznad. Ista ta linija, ako ima dve tačke iznad sebe, postaje slovo T. Ako ih ima tri, onda je umekšano T (ono kao TH u engleskoj reči „think“). Ako, pak, ima dve tačke ispod onda je to slovo Y…. Slovo R kada dobije tačku postane Z, a kada S dobije tri tačke postane Š. I tako dalje…

Rani rukopisi Kurana su svi bili napisani na ovaj način, da bi tek kasnije (u kasnom 7. veku) arapski učenjaci dodali dijakritičke tačke, kao način razlikovanja slova i da bi osigurali da tumačenje teksta ne zavisli od konteksta. Ovo je bilo izuzetno važno baš za kuranski tekst, kao božju reč koju treba pravilno preneti i tumačiti.

Na slici vidimo početak kuranske sure el Fatiha, koja je prva po redu. Potom sledi sura Ja-Sin. Kada poznajem kontekst i znam šta da očekujem, mogu da pročitam ovaj tekst i bez tačkica.

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo,
Milostivog, Samilosnog,
Vladara Dana sudnjeg,
Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo!
Uputi nas na Pravi put,
Na put onih kojima si milost Svoju darovao,
a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali,
niti onih koji su zalutali!

Jā Sīn.
Tako Mi Kur’ana mudrog,
ti si, uistinu, poslanik,
na Pravome putu…

Burdž Halifa

Nekoliko zanimljivosti o Dubaiju:

Oko 85–90% stanovništva čine stranci, dok svega 10–15% čine državljani UAE. Emirati su manjina u sopstvenoj zemlji.

Iako Dubai ima metro i tramvaj, mnogi delovi grada – posebno stambene zone – nisu povezani javnim prevozom. Zbog relativno jeftinog goriva i visokog standarda, većina ljudi koristi automobile ili taksi.

U Dubaiju postoje brojni privatni i međunarodni univerziteti, ali školarine su visoke. Za prosečnu porodicu studiranje može biti finansijski zahtevno, pa mnogi šalju decu na studije u inostranstvo.

Ekonomija se u velikoj meri oslanja na uvoz radne snage. Često je brže i isplativije dovesti već školovane stručnjake iz inostranstva nego razvijati dugoročne domaće kadrove.

U nekim sektorima radno vreme je vrlo intenzivno. Taksisti, građevinski radnici i zaposleni u uslužnim delatnostima često rade i po 10–12 sati dnevno. Ipak, usluga je uglavnom profesionalna i efikasna, jer je konkurencija velika, a sistem strogo regulisan.

Pre osnivanja Ujedinjeni Arapski Emirati 1971. godine, Dubai nije bio država, već jedan od emirata pod britanskim protektoratom u okviru tzv. „Trucial States“ .

Iako se danas doživljava kao simbol luksuza i nebodera, do sredine 20. veka Dubai je bio malo trgovačko i ribarsko mesto poznato po vađenju bisera.

U Dubai se nalazi najviša zgrada na svetu – Burdž Halifa (برج خليفة). Visoka je 828 metara i ima 163 sprata. Završena je 2010. godine i danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola grada i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Sa vidikovca na 124, 125. ili 148. spratu pruža se spektakularan pogled na ceo grad, pustinju i Persijski zaliv.

Ramazan u Dubaiju

Počeo je Ramazan – mesec posta, duhovnosti i zajedništva.

Ramazan (ar. Ramadan, رمضان) je deveti mesec islamskog (hidžretskog) kalendara. Tokom ovog meseca muslimani poste od zore do zalaska sunca, uzdržavajući se od hrane i pića, ali i nastojeći da budu smireniji, strpljiviji i posvećeniji molitvi i dobrim delima.

Post se prekida nakon zalaska sunca večernjim obrokom koji se naziva iftar (إفطار). To je poseban trenutak u danu – vreme okupljanja porodice i prijatelja, zahvalnosti i deljenja.

U Dubaiju, tokom Ramazana, atmosfera je posebna. Grad je mirniji tokom dana, dok se nakon zalaska sunca sve menja: restorani nude bogate iftarske menije, a svetla i dekoracije daju gradu svečani, topli sjaj.

Iz poštovanja prema onima koji poste, uobičajeno je da se ne jede i ne pije u njihovom prisustvu. Međutim, u Dubaiju je svakodnevni život prilagođen multikulturalnom okruženju. Danas sam na plaži videla da obližnji restoran normalno služi hranu napolju – ljudi jedu i piju, turisti uživaju u suncu, dok se u isto vreme mnogi pripremaju za iftar.

Džumejra

Dan je počeo jutarnjom kafom s pogledom na čuvenu JBR plažu u Dubaiju. Ova plaža dobila je ime po takozvanom “Jumeirah Beach Residence”, priobalskom stambeno-turističkom kompleksu dužine 1,7 km. JBR je rezidencijalni projekat koji obuhvata ukupno 40 kula, od kojih je 35 stambenih i 5 hotelskih. Kompleks može da primi oko 15.000 ljudi, a nalazi se na pešačkoj udaljenosti od Dubai Marine.

Sam termin Džumejra u Dubaiju se javlja u mnogim nazivima objekata i lokacija. Ova reč u arapskom jeziku ima vrlo zanimljivu etimologiju. U pitanju je oblik deminutiva, nastao od korena dž-m-r (جمر), koji nosi značenje “žar”, “užareni ugalj”… Džumejra, stoga, znači “mali žar” – koji je vreo kao pesak pustinje usred leta.

Sva sreća da u februaru nije tako užareno, već idealno za kupanje. Dan sam nastavila upravo na plaži JBR, odnosno kupanjem u Persijskom zalivu. Ovde moram da napomenem da ovaj zaliv Arapi ne zovu “Persijski” već “Arapski” (الخليج العربي), pa tu treba biti oprezan…

Abu Dabi

Danas sam nastavila obilazak Abu Dabija, grada čije ime u prevodu znači “otac gazele” (أبو ظبي).

Plan je bio da se obiđe predsednička palata – ar. Qasr al-Watan (قصر الوطن) koja predstavlja simbol upravljanja državom i služi kao mesto održavanja političkih sastanaka, ali je istovremeno i destinacija otvorena za turiste.

Pored samog ovog arhitektonskog čuda u zlatu i mermeru, u palati se još mogu videti i retki rukopisi Kurana. Ima tu i drugih vrednih spisa iz pera starih arapskih učenjaka, pa onda ogromna moderna biblioteka sa literaturom na temu arapskog jezika… i još mnogo toga.

Obilazak palate je bio dug a redovi za ulazak još duži. Čekali smo sigurno duže od sat vremena na neumoljivom zalivskom suncu. Na kraju smo nekako ipak ušli i to preko reda – zahvaljujući mom znanju arapskog jezika.

Posle obilaska palate i okoline, krenuli smo put Dubaija, gde smo se smestili u Marini.

Grad me je odmah osvojio svojim šarmom. Iako je bilo veče, odmah smo otišli na kupanje. Voda je topla, pesak mekan, a oko nas je raj na zemlji. Sutra se ova avantura nastavlja…

Šejh Zajid

Trenutnu pauzu između ispita koristim da posetim Ujedinjene Arapske Emirate. Danas je na redu bio Abu Dabi. Prvo smo otišli u velelepnu džamiju Šejh Zajid, posvećenu šejhu Zajidu bin Sultanu el Nahjanu, vladaru Abu Dabija i osnivaču UAE – poznatom i kao “otac nacije”.

Kod nas u medijima on se često pominje, ne kao Šejh Zajid, već kao – Šeik Zajed. Prva reč je iste etimologije kod oba primera. U pitanju je arapska reč Šejh (شيخ) sa značenjem “starac”, “poglavar”, “gospodin” – titula arapskih vladara. Ova reč se kod nas najviše ustalila u obliku “šeik”, čime označavamo bogatog naftaša obučenog u belo.

Što se tiče druge reči, često se vode polemike oko toga da li treba reći Zajid ili Zajed. Odgovor glasi da je ispravna prva reč, jer se na arapskom standardnom jeziku ona izgovara baš tako: Zajid (زايد). Oblik Zajed usvojili smo iz engleskog, gde se ovo ime obično transkribuje kao Zayed.

Što se tiče Abu Dabiija, i kod njega imamo jezičke nedoumice, pa tako mnogi pišu “Abu Dhabi” (sa H). Podsećam da je u srpskom jeziku to nepravilno, jer kako reče naš Vuk Karadžić: “Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Kako pravila odevanja nalažu, žene u džamiji moraju pokriti glavu maramom. Za tu priliku koristila sam svoju kefiju, koji nosim na sva putovanja.

Posle obilaska džamije, usledio je obilazak prelepe plaže, pored velike promenade u srcu grada. Brčkanje stopala u Persijskom zalivu, gaženje po mekanom pesku i upijanje sunčevih zraka baš mi je prijalo. Neki i plivaju u moru. Narednih dana i ja planiram to da realizujem. Ova topla arapska zemlja pruža mogućnost kupanja u moru tokom čitave godine.

Grad je velik, sve je udaljeno. Sva sreća pa je gorivo jeftino! Ali je zato voda skupa. 🙂 Ovaj grad ima svoj ritam koji treba osetiti. Potrebno je ostati par dana, opustiti se i dozvoliti da vas magija ovog grada ponese…

Prase u Teheranu

Moje omiljene izreke iz srpskog jezika, sa orijentalnom tematikom:

— Imaju Arapi i para u jami (palindrom – čita se isto u oba smera);

— Prodao bi prase u Teheranu (kaže se za veštog trgovca, koji može da proda prase čak i u iranskoj prestonici, gde žive muslimani – a oni, jelte, ne jedu prasetinu);

— Sad ćeš da vidiš kako Musa dere jarca (kaže se kada se opisuje nečija ekstremna nadmoć i dominacija);

— Sjaši Kurta za uzjaši Murta (kaže se kada smena ličnosti na položaju ne predstavlja suštinsku promenu);

— Gde svi Turci, tu i mali Mujo (kaže se kad neko podržava odluku većine);

— Para vrti gde burgija neće (znači da se novcem može završiti svaki posao);

— Doterao cara do duvara (dovesti nekog u bezizlazan položaj);

— Kadija te tuži, kadija ti sudi (znači da pravda zavisi od onog ko ima moć).

Neke od ovih mudrosti su veoma stare, ali imaju primenu i danas. Šta vi mislite?

Kuranski arapski

Stigla mi je nova knjiga – The Routledge Introduction to Qur’anic Arabic. Reč je o inovativnom kursu arapskog jezika, namenjenom studentima koji žele da steknu osnove kuranskog i klasičnog arapskog jezika.

Knjiga stavlja fokus na unapređenje razumevanja i usvajanje vokabulara, kroz 40 lekcija predviđenih da se obrade u približno 40 sati nastave. Počinje se od kraćih sura Kurana, poput el Fatihe. Autor koristi njihov ponavljajući vokabular i gramatičke strukture kako bi kod učenika izgradio stabilnu jezičku osnovu, pre nego što se pređe na zahtevnije i duže sure, poput sura Jasin, Merjem i Jusuf.

Napisana od strane iskusnog predavača, ova knjiga predstavlja nezaobilazan priručnik za nastavnike, studente i sve one koji žele da prodube svoje znanje kuranskog arapskog jezika. Iako je prvenstveno namenjena radu u učionici, knjiga može biti korisna i samostalnim učenicima.

Audio-materijal koji prati knjigu dostupan je na veb-sajtu izdavačke kuće Routledge i sadrži čitanje svih kuranskih sura koje se javljaju u knjizi. Posebno mi se dopada što su one pročitane školski, jasno i razgovetno, onako kako je najbolje za učenike koji se tek upuštaju u proučavanje kurana – ne samo iz verskih nego, pre svega, iz naučnih razloga. U istom maniru napisan i sam tekst sura – u skladu sa pravilima pisanja modernog standardnog arapskog, bez dijakritičkih znakova tamo gde su nepotrebni i bez nekih grafijskih rešenja koja su specifična samo za Kuran. Ovakva metodologija osigurava da se svako ko želi lako upozna sa tekstom Kurana i usvoji njegove leksičke, gramatičke i sintakstičke strukture.

Htela bih da podelim s vama neku od ovih sura, ali one nemaju isti efekat kada se prevedu na naš jezik – to naročito važi za mekanske kratke sure, pisane u rimovanoj prozi. Taj ritam i magija teško se mogu preneti na druge jezike, a teško se mogu i opisati. Mislim da bi čak i neko ko ne zna arapski mogao da ih sluša u originalu i da odmah shvatio o čemu govorim.

Nigerija

Davno sam pratila blog jedne naše mlade žene, koja radi u Nigeriji kao direktorka. Pisala je o životu u Nigeriji i koliko je on različit od svega na šta smo mi navikli – ljudi, hrana, klima… Njeni opisi su bili toliko egzotični, da ih i danas pamtim.

Pisala je da su kod njih titule jako važne. Tamo svako nosi neku titulu koju mu morate spomenuti prilikom obraćanja, inače može da se uvredi. Tako je čak i neki mali dečak, kog je upoznala, insistirao da mu se ispred imena stavi titula „barister“ (engl. advokat).

Ta priča je slična nečemu što stalno učim svoje studente – da su u poslovanju s Arapima titule jako važne i da se ne možemo na isti način obratiti direktoru, profesoru, inženjeru, šejhu, princu, predsedniku ili premijeru.

Često im pominjem jedan blog o arapskom jeziku, gde navode primer američke firme koja je uputila pismo arapskom ministru. Pismo je prvo napisano na engleskom, pa onda prevedeno na arapski. Posle izvesnog vremena Ministarstvo je obavestilo firmu da predlog nije podnet ministru, jer pismo nije bilo prikladno. Ministar je u ovom slučaju bio i član kraljevske porodice, što je trebalo znati i titulom posebno naglasiti.

Meni je ranije uvek bilo čudno što, kada mi se neki arapski studenti ili profesori obraćaju službeno, stalno pišu „draga prof. dr Ivana“, čak i kada mi šalju poruke na WhatsApp. Shvatila sam da to ima veze sa visokim indeksom distance moći u društvu, o čemu je govorio Gert Hofstede…

Proučavajući različite kulture, on je uvideo da nemaju ljudi svugde isti odnos prema hijerarhiji. Društva rangirana visoko na skali distance moći (1-100) lako prihvataju da u društvu postoji hijerarhija, da oni nadređeni donose sve odluke. Zbog toga je njima isticanje titula mnogo važno. Nisko rangirana na ovoj skali su demokratska društva gde su svi jednaki, pa ljudi nisu navikli na bilo kakvu hijerarhiju. Samim tim, kod njih nisu važne ni titule. Primera radi, Nigerija i arapske zemlje su na skali visoko (80), a zapadne zemlje dosta nisko: Austrija 11, Švedska 31…

Iznenadilo me to što rang Srbije iznosi 86! Izgleda da, što razlike među ljudima postaju veće, to se više ganjaju titule — mada ih neki danas nose i potpuno nezasluženo…

Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje

Narode, izašla mi je knjiga! Nastala je iz mog pera, kao rezultat višegodišnjeg interesovanja za lokalizaciju softvera, video-igara i veb-sajtova namenjenih arapskom govornom području.

Iz mojih istraživanja je prvo nastao predmet Lokalizacija za arabiste, koji predajem na master studijama na Filološkom fakultetu, a čije je uvođenje finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru programske aktivnosti „Razvoj visokog obrazovanja“. Naknadno je razvijen i predmet Lokalizacija, koji držim na master studijama Prevođenje, a koji je osmišljen tako da odgovara studentima različitih profila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Iskustvo koje sam stekla kroz nastavu na ova dva predmeta pomoglo mi je da uočim nedostatke, popravim nesavršenosti, prikupljenu građu bolje sistematizujem i analiziram, a potom sve to predstavim u knjizi koja je pred vama. Verujem da će biti korisna ne samo mojim sadašnjim studentima, već i drugim filolozima koji žele da se bave lokalizacijom, bilo teorijski ili praktično.

U knjizi objašnjavam zašto je arapsko govorno područje posebno zanimljivo i posebno teško za lokalizaciju. S jezičke strane, bavila sam se specifičnostima arapskog jezika i pisma koje dolaze do izražaja tokom lokalizacije, a važan deo knjige zauzima i uticaj arapsko-islamske kulture na lokalizaciju različitih vrsta digitalnih sadržaja.

Na više mesta u knjizi osvrćem se na savremene filološke profesije u digitalnoj industriji, od kojih su neke toliko mlade da još nemaju ustaljene srpske nazive. Cilj mi je bio da ohrabrim studente da svoje znanje jezika i kultura povežu sa veštinama koje se danas traže i tako pronađu svoj profesionalni put – u lokalizaciji ili srodnim oblastima digitalne jezičke industrije.

Želja mi je da ovom knjigom doprinesem smanjenju raskoraka između filološkog obrazovanja i potreba tržišta rada, smeštajući u akademske okvire neka znanja i veštine koje su se do skora sticale uglavnom neformalno, a koje su filolozima neophodne za poslove 21. veka.

Klikni ovde da vidiš knjigu