arapska kultura – Arapski prevod

Meka

Da li ste nekada u hotelu u muslimanskoj zemlji videli ovaj znak? Reč je o znaku sa slikom Kabe (ar. الكعبة), poznatog svetilišta koje se nalazi u Meki (ar. مكة). Tu je i strelica koja pokazuje Kiblu (ar. القبلة), tačku prema kojoj se muslimani okreću pri molitvi, a ona je određena baš prema položaju ovog svetog grada u Saudijskoj Arabiji.

Meka nije samo mesto kojem se muslimani okreću dok se mole, već i mesto koje svake godine pohode milioni pripadnika ove vere. Svakom muslimanu je obaveza, ako mu to dozvoljavaju finansije i zdravlje, da bar jednom u životu poseti ovaj grad. Zbog toga se Meka smatra jednim od najposećenijih gradova na svetu…

Kad smo već kod Meke, ne mogu a da ne spomenem jednu pojavu koja se iz engleskog jezika prenela kod nas. U pitanju je korišćenje reči „Meka“ u prenesenom značenju, kao metafore za „mesto gde odlazi mnogo ljudi“. Sigurno ste nekada čuli da kažu kako je Pariz turistička Meka, Dubai meka gradnje i potražnje, Beograd balkanska hedonistička Meka, Beč meka za srpske gastarbajtere, a Singapur Meka za superbogate.

Pa onda naslovi: „To i to ostrvo je prava meka za ljude koji žele nešto više od odmora“, „Taj i taj restoran je gastro Meka za ljubitelje ribljih specijaliteta“, „Neki tamo tržni centar je šoping Meka za one sa dubokim džepom“, „Dotični univerzitet je postao meka za masovno nostrifikovanje diploma“ i tako dalje.

Pored simpatičnih konstrukcija „šoping meke“ i „gastro meke“, skoro sam pronašla i jednu novu, kojom se pojačava iskaz, i to tako što se uz Meku dodaje i drugi sveti grad u Saudijskoj Arabiji – Medina. Pazite sad naslove: „Nećemo mi da budemo meka i medina za krimose“, „To mesto je Meka i Medina nerada i stranačko-rođačkog zapošljavanja”, „Splavovi su Meka i Medina za dotičnu populaciju…“ i mnogi drugi.

Ovako upotrebljene, Meka i Medina se u našim medijima nekada pišu malim, a nekada velikim početnim slovom. Ja mislim da je bolje malim, jer ih ne treba povezivati sa dva sveta grada u Saudijskoj Arabiji, već shvatiti kao okamenjene konstrukcije koje su se uveliko odvojile od svog osnovnog značenja i postale novi metaforički izrazi srpskoga jezika.

Sapir-Vorfova hipoteza

Jeste li čuli za Sapir-Vorfovu hipotezu?! Oni koji su učili opštu lingvistiku, sugurno se sećaju američkih lingvista Edvarda Sapira i Bendžamina Lija Vorfa koji su početkom 20. veka postavili hipotezu o jezičkoj relativnosti, tvrdeći da struktura jezika jedne zajednice u značajnoj meri određuje pogled na svet njenih pripadnika.

Sapir i Vorf su proučavali jezik Hopi Indijanaca, koji je pružao jedinstven uvid u to kako jedan jezik, sasvim drugačiji od indoevropskih jezika, bitno određuje svet pripadnika njihovog plemena, toliko različit od našeg sveta.

O tome nam je jednom govorio profesor Ranko Bugarski na predavanjima iz opšte lingvistike, živopisno objašnjavajući kako u se u jeziku Indijanaca iz plemena Hopi za ono što ih čeka u budućnosti kaže da je „iza“, a za ono što je prošlo – „ispred“. Oni, dakle, percipiraјu vreme kao nešto što im dolazi s leđa, prolazi pored njih i gubi se, nestaje negde ispred njih. A mi vreme shvatamo kao nešto što nam dolazi spreda, a nestaje iza nas. Zato se mi nikada ne možemo dobro razumeti sa Hopi Indijancima!

A šta ima i da se razumemo s njima, kada ih nikad u životu nećemo videti?!

Veći je problem za nas to što ne možemo da se razumemo s Arapima, jer je i njihovo shvatanje vremena drugačije od našeg! O tome nisu pisali Sapir i Vorf, ali jeste Edvard Hol, američki antropolog. Hol je primetio da na Zapadu vreme ima cenu – vreme je novac, može se potrošiti, protraćiti, uštedeti i izgubiti. Dok na Istoku vreme nema osobine materijalnog i nije na ceni. Ljudi su važniji od vremena…

Možda tu razliku najbolje oslikava ova anegdota, koji mi je jedan čovek davno ispričao:

Pita Amerikanac Arapina u pustinji: – „Koliko ima do sledeće oaze?“ – „Ima tri dana jahanja na kamili, reče ovaj”. – „Pa ja mojim džipom stignem za pola dana!“ – „A šta ćeš raditi ostala dva i po dana?“ začudi se Arapin.

Žena od sultana

Moram da vam kažem da sam se baš iznenadila što se u Egiptu na plaži pušta naša pesma, atraktivnog naslova – „Žena od sultana“. Ko je išao po beogradskim kafanama, zna je da je svojevremeno bila veoma popularna. Kičasto stihoklepanje, praćeno zaraznim orijentalnim prizvukom sa zurlama, avionima, kamiomima i silikonima, kod nas ne može da omane. Vidim da je sada postala i internacionalni hit…

Onomad kad sam prvi put čula za nju, odmah sam rekla da ima gramatičku grešku. I zaista, nepravilno je reći „žena OD sultana“, nego treba „žena sultana“ ili „sultanova žena“. U pesmi se spominje i sintagma „gnezdo OD zmaja“, a trebalo bi valjda reći „zmajevo gnezdo“ ili „gnezdo zmaja“.

Naše gramatike kažu: pravilno je „devojka mog druga“, a ne „devojka od mog druga“. Ali možemo reći „sok od višanja“ i „tašna od zmijske kože“. Prisvojni genitiv (označava pripadnost) ne zahteva nikakav predlog, dok genitiv sa predlogom OD može da označi materiju od koje je nešto napravljeno. Tako da, sa aspekta srpske gramatike, naslov pesme jeste nepravilan.

Ipak, sa aspekta metrike/versifikacije (nauke o stihu), naslov je skroz pravilan, jer to je takozvana „pesnička sloboda“. Predlog OD dodaje stihu još jedan slog, koji je potreban ovoj pesmi, u kojoj je drugi stih refrena uvek pisan u trinaestercu. Pesnik može, radi rime ili broja slogova u stihu, da prekrši gramatička i druga pravila, da izmisli reč, skrati je, produži ili izmeni…

Pesnička sloboda je sjajna stvar i kad prevodite poeziju. Ako ne znate kako nešto da prenesete na strani jezik, vi možete prepevati kako god hoćete i reći da je to pesnička sloboda. Za pesmu je važno da prenese ideju, osećaj, emociju, rimu… bez obzira koja jezička sredstva birate da to postignete.

Voditi „abrove“

Reči koje svakodnevno koristimo, a možda nismo znali da su arapskog porekla:

• hapsiti, haps → ar. ḥabs (حبس) – zatvor, tamnica

• halaliti (alaliti) → ar. ḥalāl (حلال) – ono što je dopušteno. Iz istog korena potiče i izraz „alal ti vera“, u značenju „svaka čast“

• voditi “abrove” → ar. ḫabar (خبر) – vest, obaveštenje

• terati “inat” ← ar. ʿinād (عناد) – tvrdoglavost, prkos

• nema “vajde” → ar. fāʾida (فائدة) – korist, dobit

• alat → ar. āla (آلة) – alat, sprava

• dućan → ar. dukkān (دكان) – prodavnica

• hašiš → ar. ḥašīš (حشيش) – trava

• mašala → ar. mā šāʾ Allāh (ما شاء الله) – „Šta Bog da”, izraz divljenja ili čestitanja

• mušterija → ar. muštarī (مشتري) – kupac

• duvan → ar. duḫān (دخان)

• berićet → ar. baraka (بركة) – blagoslov

• mâla, mahala → ar. maḥalla (محلة) – gradska četvrt

• makaze → ar. miqaṣṣ (مقص)

• daire → ar. dāˀira (دائرة) – krug

Koja vam se najviše dopada?

Dopunite niz..

Burkini

Javljam se iz Šarm el Šeika i imam dobru vest. Ako dođete ovamo i jako pocrvenite na egipatskom suncu – ne brinite! Ovde ćete naći veliki izbor kupaćih kostima koji pokrivaju od glave do pete. Oni su vrlo efikasna zaštita od sunca, a što je najbolje, ovde vas niko neće čudno gledati, jer to je najnormalnija stvar.

U islamskim zemljama ovakve kostime žene nose iz verskih razloga. Naime, islamska religija preporučuje da se žena odeva skromno i njena odeća da ne otkriva previše, pa je i kupaći dizajniran u skladu s tim. U Egiptu su ovakvi kostimi vrlo popularni. Ima dosta poznatih kairskih faca koje ih nose, a čak i žensku decu oblače u malo pokrivenije modele, gde se ne vide butine i nadlaktice.

Na zapadu ovakve kupaće kostime zovu “burkini”, ali taj se naziv se ovde ne koristi. Za kupaći se u arapskom koristi francuska reč maillot /majo/. Naziv „burkini“ je nastao po pogrešnoj logici, jer „burka“ nema veze sa tim. Burka je onaj plavi čaršav što nose žene u Avganistanu, gde su pokrivene cele, a gledaju kroz gusto tkanu mrežicu.

Nešto drugo je „nikab“, pokrivka crne boje, gde se ženi vide samo oči, što se nosi u arapskom svetu. Ima i ovde u hotelu takvih žena i da vam kažem: one se slikaju za Instagram, kupaju, vode biznise, žive život punim plućima.

Mnogo je više onih čija je kosa pokrivena hidžabom. „Hidžab“ to je marama koja dozvoljava da se ženi potpuno vidi lice, dok su kosa i vrat pokriveni. Takozvani burkini, dakle, najviše podseća na hidžab.

Burkini je nije samo kulturološki, već i lingvistički fenomen, nastao spajanjem reči “burka” i “bikini”. Dobio je naziv po istoimenom Maršalskom ostrvu, a zanimljivo je da je potom odbačen prefiks bi-, da bi osnova “kini” dobila i druge prefikse – pa tako imamo naziv “monokini” za jednodelni kupaći, “trikini” za spojen gornji i donji deo, potom „burkini“. A možemo praviti i nove kovanice, da nazovemo nove modele na tržištu…

Egipatski doručak

Egipatski doručak: bob i pire od boba – ful mudammas (ar. فول مدمس),

namaz od leblebija – humus (ar. حمص),

namaz od patlidžana – babaganuš (ar. بابا غنوج),

preliv od susama – tahini (ar. طحينة),

pljeskavice od leblebija – falafel (ar. فلافل),

masline (ar. زيتون)…

Najviše me trenutno zanima pire od boba, jer ga nikada sama nisam spremala (a planiram da isprobam). Reč je o jelu od kuvanog boba koje se začinjava maslinovim uljem, kimom, a često i seckanim peršunom, lukom, limunom, čili paprikom i drugim začinima i biljem. Ovo jelo je osnovna namirnica u Egiptu i smatra se nacionalnim jelom.

Egipatski ručak: bamija (ar. بامية) – vrlo ukusna i zdrava biljka od koje se pravi ovo varivo, kuskus (ar. كسكسي) – vrsta pšeničnog griza koja svako jelo čini ukusnim. Potom, tu je muluhija (ar. ملوخية), jelo od belog luka i spanaća (kažu da je zdravo ali meni nije naročito lepo) i naravno košari (ar. كشري) takođe nacionalno egipatsko jelo i nešto što se prodaje na svakom ćošku. U njemu ima leblebija, sočiva, testenine, pirinča… a na ovoj slici nalazi se tradicionalnoj metalnoj posudi.

A za večeru, zna se – pečeno prase! Šalim se – jedino toga ovde nema, ali ima svega drugog u izobilju…

Si

Kad na televiziji čujem: „Tramp se sastao sa Sijem“, uvek se zapitam zašto ovog čoveka zovu po imenu? U pitanju je, naravno Si Đinping, kineski predsednik. Nedavno sam u Pravopisu srpskoga jezika našla odgovor – u kineskom jeziku prvo ide prezime, pa ime. Si je u stvari njegovo prezime!

Za razliku od Sija, neki arapski zvaničnici nisu prošli baš dobro u našim medijima: čas ih zovu po imenu, čas po prezimenu ili očevom imenu ili po nadimku, počasnoj tituli, čukundedi, askurđelu, prababi i tako dalje. Tako je to kad Arapi nemaju klasično ime i prezime, onakvo na kakvo smo mi navikli. Umesto toga imaju čitav niz antroponima.

Formula za građenje arapskog antroponimskog niza ide otprilike ovako: teknonim/pedonim (nadimak po imenu prvorođenog deteta) + lično ime + prvi patronim (ime oca) + drugi patronim (dedino ime) + treći patronim (pradedino ime) i tako možete ređati do prekosutra… + prezime (označava pripadnost) + drugo „prezime“ (ili počasna titula).

Arapski antroponimski niz može, ali ne mora imati sve ove elemente i ne moraju uvek biti poređani istim redosledom. Pored toga, postoje razlike u građenju imena u različitim arapskim zemljama, u različitim epohama itd.

U arapskom možemo imati neka baaaš dugačka imena, kao što je recimo ime čuvekog putopisca Ibn Batute: „Abu Abdulah Muhamed ibn Abdulah ibn Muhamed el Levati el Tandži“ ili prelepe (bivše) saudijske princeze Amire el Tavil: „Amira bint Ajdan ibn Najif ibn Sahmi el Tavil el Asimi el Utajbi“.

Pa sad recite – da li je nama teže razmrsiti arapski antoponimski niz ili je teže kamili proći kroz iglene uši?!

Kopirajting

Pitali mene da prevedem na arapski neku brošuru o voćnim čajevima, koje žele da prodaju na arapskom tržištu. Tražila ja da vidim tekst i shvatila da ovaj posao nije samo prevodilački, već zahteva i neke druge veštine – što će naravno uticati i na cenu.

Jedna od grešaka koju neiskusni prevodioci prave je da brzopleto kažu nisku cenu, računajući da će oni to očas posla prevesti, a posle bude „kuku lele”. Treba prvo pažljivo pogledati, razgovarati sa klijentom i analizirati ciljnu grupu. Ja sam tako uradila i ustanovila da bi prost jezički transfer ovog teksta bio potpuno beskoristan bez kopirajtinga, transkreacije i saradnje sa grafičkim dizajnerom.

Kopirajting je ovde vrlo važan, jer to je veština pisanja prodajnog teksta. Ako izvorni tekst nije napisan kopirajterski, onda prevodilac mora da bude vešt kopirajter, da bi svojim tekstom potrefio pravu žicu arapskom kupcu.

Svaki prodajni tekst ima i neki slogan, a za to je potrebna veština transkreacije. Treba pročitati izvorni slogan, a potom ga zaboraviti i osmisliti novi, koji će biti efektan kod arapske ciljne grupe.

Pitala sam klijenta u kojoj arapskoj zemlji planira da prodaje te čajeve, da bih se odlučila između arapskih cifara (0123456789), ili onih hindu (٠١٢٣٤٥٦٧٨٩), što se koriste u nekim arapskim zemljama.

Od arapske ciljne grupe zavisi i izbor termina, a to su u ovom slučaju nazivi voća. U arapskom se nazivi nekih voćki razlikuju od zemlje do zemlje, pa treba biti oprezan (u to sam se lično uverila kada sam u jednom restoranu naručila lubenicu, a dobila dinju).

I na kraju, pitala sam klijenta u kom formatu želi da mu pošaljem tekst. Reče: „U Vordu, a mi ćemo to dati grafičkom dizajneru da ubaci u brošuru”. Odmah sam znala da će to biti problem! Dizajner ne zna arapski, pa neće videti ako se tekst poremeti, ako brojke, zagrade i procenti odu, umesto leve, na desnu stranu. Čim on ispravi jedno, poremeti se nešto drugo, pa daj „share screen”, pa onda crtaj i objašnjašavaj plastično… Lakše mi da sama naučim grafički dizajn i uzmem stvar u svoje ruke!

I tako sam shvatila koliko je važno ceniti svoje vreme i energiju, a svoje konsultantske usluge umeti dobro naplatiti.

Arapija

Nekoliko zgoda, nezgoda i anegdota na temu: ko zna arapski, zna sve jezike. Napisano na osnovu istinitih događaja, sa malom dozom fikcije (tek da se zamaskira identitet glavnih aktera):

1
– Ideš na more u Tursku? Super, taman ćeš moći da vežbaš taj tvoj jezik!
– Ali tamo se ne govori arapski, nego turski!
– Zar to nije isto?
– Pa nije, sasvim su različiti. Arapski je semitski jezik, dok turski spada u altajsku porodicu jezika. Arapski je flektivni, a turski aglutintivni. Arapski se piše arapskim pismom, a turski latinicom. Jedina sličnost je to što je turski preuzeo mnogo arapskih re…
– E, aj ćao! I lepo se provedi tamo među svojima.

2
Dobijam na poklon knjigu o Avganistanu, uz posvetu u kojoj piše „zemlja i narod koje toliko voliš“. Neću ništa da kažem, jer poklonu se u zube ne gleda…

3
– Jel možeš da mi prevedeš avganistansku himnu?
– Ne, jer to nije arapski jezik već dari/paštu, šta god… Avganistan nije arapska zemlja!
– A, jel?! Meni sve to isto.

4
– Dođi da upoznaš jednog momka. On je iz Arapije!
– Iz Saudijske Arabije?
– Ne, Irana. Možeš s njim da pričaš na tom tvom jeziku…
– Pa, Iran nije arapska zemlja. Oni govore persijski a to je indoevropski jezik, dok je arapski semitski jez…
– Što je rano ozelenelo ove godineee…

5
Dobijam na poklon knjigu sa nekim čudnim slovima: „Želimo da ti poklonimo jednu arapsku knjigu“. –Hvala, ali ovo je hindi.
– Ti to ne znaš?

6
– Oduvek sam želela da učim sanskrit!
– Ali, ovo je čas arapskog.
– Pa, da. To i kažem – sanskrit!

7
– Jel ti možeš da predaješ i japanski?
– Da, da, ja sam ekspert za sve jezike sa čudnim slovima! Konićiva!

Ovde bih dodala i dve zgode na temu: „To nas niste učili“ (razumeće samo arabisti):

8
Učenik na kursu arapskog u knjizi vidi ligaturu dva slova i besno upire prstom u to: „Ovo slovo nas niste učili!“

9
– Ja sam u Tunisu naučila samo jednu arapsku reč, a to je „ça va“.
– Ali to je francuska reč, odnosno dve reči! Oni u Tunisu koriste dosta pozajmljenica iz francuskog…
– Ali moj dečko, Arapin, kaže suprotno!
– Ništa.. potražićemo u Muftićevom rečniku. Koji beše koren?

Irak ili Iran

Razgovori i nedoumice s kojima se mi arabisti često susrećemo, u razgovoru s ljudima:

– Imam jedno pitanje za tebe: “Da li je pravilno reći “Irak” ili “Iran?”
– To su dve različite zemlje i oba naziva su pravilna.
– Aha, dobro. Ali tamo žive Arapi i govore arapski, zar ne?
– Nije tako. U Iraku žive Arapi i govori se arapski jezik. U Iranu živi persijski narod, koji govori persijskim jezikom.
– Dobro, ali Persijanci (Iranci) su narod srodan sa Arapima, zar ne? Nešto slično k’o mi i Bugari!
– Nisu. Persijanci su indoevropski narod, a Arapi su Semiti. Oni čine dve genetski potpuno različite porodice.
– Dakle, oni nisu isti narod, ali govore isti jezik?
– Ne govore. Arapi govore arapski, a Iranci persijski jezik.
– Pa, da, ali to je slično! Oni se međusobno razumeju, ko mi i Makedonci.
– Čisto sumnjam. To su dva genetski potpuno različita jezika, koji imaju različite pretke. Arapski spada u semitsku jezičku porodicu, a persijski u indoevropsku.
– Ali to je slično, zar ne?
– Indoevropska porodica je ista ona porodica u koju spada i srpski jezik, pa i engleski, španski, nemački, grčki, latinski… što znači da je persijski genetski srodan s ovim jezicima, dok s arapskim nije srodan.
– Malo sutra! Pa valjda sam ja video da se persijski piše arapskim slovima!!!
– Istina je da su Persijanci uzeli arapsko pismo, ali oni ne govore arapski jezik.
– Kako je to moguće?
– Moguće je. Kako je to lepo objasnio jedan moj prijatelj: “Kirgizi u Kirgistanu pišu ćirilicom, ali ne razumeju ni reč srpskog”. Mi svakodnevno koristimo latinicu, ali se ništa se ne razumemo s Turcima, Mađarima, Baskijcima, pripadnicima plemena Zulu i Xosa, koji takođe svoje jezike pišu latinicom.
– Ali, ja sam čuo da persijski ima dosta arapskih reči.
– Istina, ali to je rezultat istorijskih i kulturnih kontakata, a ne genetskih veza.
– E, super si mi sve to objasnila. A, jel možeš sada da mi prevedeš iransku himnu?