Nedavno sam saznala da je moka kafa dobila naziv po jemenskom gradu Moka (al-Muha, المخا), poznatom po trgovini kafom. Ovaj napitak se pravi od vrste kafe koje se nekad gajila samo u Jemenu. To sam prvo videla u Pravopisu, gde stoji da su reč „Moka“ i izraz „moka kafa“ izuzeci od pravila po kom se arapski zadnji velarni suglasnik خ kod nas beleži slovom h. Onda sam malo istražila po internetu i saznala ove podatke.
Lingvistički je interesantna i kovanica „Mochaccino“, za kafu koja je pola moka pola kapućino (ova reč je pola arapska, a pola italijanska). To me je podsetilo na primer koji sam učila iz opšte lingvistike – reč „hamburger“ je nastala od grada Hamburga, ali se onda iz nje izdvojila morfema ham (kao engleski: šunka – mada se hamburger ne pravi od šunke!) i osnova „burger“ od koje možemo da izvodimo nove reči, kao što je „čizburger“ ili „vege burger“.
Da se vratim na kafu… Nisam ljubitelj moka kafe, niti sličnih kombinacija sa mlekom, čokoladom, šlagom itd. Mislim da ni u arapskom svetu to nije baš popularno. Arapi vole u kafu da stavljaju kardamon/kardamom (حب الهال) – jedan od najskupljih začina na svetu (posle šafrana i vanile). Na slici vidite upravo taj začin, koji sam samlela i stavila u svoju kafu. U arapsku kafu (koju mi zovemo turska) može da se stavlja i šafran, đumbir ili karanfilić. Neki stavljaju i cvet jasmina, ali to baš i nije po mom ukusu.