Category: Uncategorized

Ja sam bila ona generacija studenata Filološkog fakulteta koja nije imala priliku da uči arapske dijalekte. U vreme kada se na fakultetu izučavao samo književni arapski jezik, usvajanje arapskih dijalekata bilo je prepušteno nama samima – da se snalazimo uz pomoć štapa i kanapa.

Moji prvi pokušaji da savladam neki od arapskih dijalekata uz pomoć privatnih nastavnika pokazali su se kao totalni neuspeh.

Prvi pokušaj bio je s nastavnikom koji mi je održao jedan probni čas, gde je video da već imam neko znanje i da ne može sa mnom da radi onako kako je on planirao. Kada sam uplatila ceo kurs, drsko mi je rekao da neće da radi sa mnom i da će mi vratiti pare. 

Drugi pokušaj bio je online čas sa učiteljem koji nikada nije hteo da uključi kameru. Knjigu mi je pokazivao preko Share Screen-a, uporno izbegavajući da mi je pošalje u PDF-u. Časovi su tekli bez ikakvog plana – jedan dan knjiga, drugi dan menjamo strategiju i učimo kroz serije, treći dan je njemu nestalo struje, četvrti dan je zaboravio da uopšte imamo čas…

Treći nastavnik bi na svako moje pitanje „Zašto se to tako kaže?“  jednostavno odgovarao: „Nemam pojma.“ Testovi koje mi je davao bili su toliko loše sastavljeni da sam imala utisak da ja treba da ispravljam njega, a ne on mene. Njegova „metoda“ svodila se na: „Čitaj nešto, pričaj nešto, snađi se kako znaš – ja ću da sedim i klimam glavom.“ Takođe je imao običaj da mi da spisak dužih izraza koje treba da bubam napamet, bez ikakvog gramatičkog objašnjenja. To je bio prvi put da sam na svojoj koži osetila kako je to kada te podučava neko ko nije profesionalni nastavnik. To što je neko rođen u arapskoj zemlji ne kvalifikuje ga da se bavi nastavničkim poslom.

Jedina dobra stvar kod sve trojice bila je cena. Bili su baš jeftini – a, znate kako se kaže: koliko para, toliko i muzike.

Za one koji me ne poznaju – ja sam docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predajem arapski jezik. S obzirom na aktuelnu situaciju na fakultetima, otvorena sam za dodatne profesionalne angažmane.

Nudim sledeće usluge:

• Prevođenje sa i na arapski jezik (iskustvo u radu sa CAT alatima: memoQ, Trados, Phrase)

• Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova

• QA/LQA testiranje lokalizovanog sadržaja

• Upravljanje prevodilačkim projektima (iskustvo sa TMS sistemima)

• Kopirajting na srpskom jeziku

• Držanje časova arapskog jezika

• Kurs lokalizacije za filologe

• Konsultantske usluge iz oblasti arapske kulture

Ukoliko znate za prilike koje odgovaraju mom profilu ili imate predlog za saradnju, slobodno mi pišite na: ivana.gligorijevic@arapskiprevod.rs

Hvala unapred na svakom deljenju i preporuci!

Srdačno,

Ivana Gligorijević

www.arapskiprevod.rs

Istinit događaj: Dolazi trudnica na redovan pregled. Doktor: “Šta je ovo?! Vi ste slučaj za hospitalizaciju. Beba je već u porođajnom kanalu! Brzo u porodilište!”. Porodilište: “Nalaz je uredan, idite kući”.

Posle izvesnog vremena, dolazi trudnica opet na pregled. Doktor: “Ovaj nalaz ukazuje da je beba već u porođajnom kanalu i da morate hitno u porodilište”. Trudnica: “To ste mi rekli i prošli put, ali evo ja se još nisam porodila! Kako je to moguće?”. Doktor: “Pa, svako ima svoje mišljenje”.

Tačno je da svako ima svoje mišljenje i to je sasvim OK. Možete misliti koliko se tek mišljenja razlikuju u nekim oblastima gde od toga neće da vam ode glava – u filozofiji, lingvistici ili astrofizici, u molekularnoj biologiji ili andragogiji.

Kada vidim da mi student nauči teoriju napamet i da nema svoje mišljenje, znam da to od toga nema ništa. I onda im kažem: “Ako je nešto napisano u knjizi, ne znači da je to apsolutna istina”. Nije bitno da li ste neki podatak iz knjige nabubali tačno ili netačno, koliko je važno da o tome imate svoj stav, kritičko misljenje, da odvojite bitno od nebitnog, da vršite analizu gradiva, da razmišljate. Ako ste u knjizi pročitali nesto sa čim se ne slažete, znajte da taj udžbenik nije Sveto pismo, da ga se ne treba držati kao pijan plota i slepo verovati svemu što kaže. Jer postoje i druga mišljenja i drugi stavovi na tu temu, druge klasifikacije, podele i uglovi gledanja. Čak i kod istog autora može da se desi da prvo kaže jedno, a posle promeni mišljenje i onda tvrdi nešto sasvim drugo. I to je sasvim OK, jer to je znak da je učio, rastao i napredovao.

Ako je jedan Stiven Hoking napustio neke svoje tvrdnje o crnim rupama, na osnovu kojih je prethodno stekao doktorat, a Noam Čomski i sam odbacio neke postavke svoje univerzalne gramatike, onda zašto ne biste mogli i vi?

Ne trebaju nama oni koji besprekorno bubaju podatke iz knjige, već nam trebaju misleći ljudi! Zato ne bojte se da iskažete svoje mišljenje, pa makar ono bilo i pogrešno.

Kada čuju da držim predmet koji se zove Lokalizacija, studenti se obično pitaju šta je to. – „To je prevođenje digitalnih proizvoda na strane jezike“, objašnjavam ja, “kompjuterskih programa, mobilnih aplikacija, veb-sajtova, video-igara.. U svim tim proizvodima se koristi neki jezik, koji se može prevesti na drugi jezik.“ – „Pa, zašto se to onda prosto ne zove prevođenje?!“

– „Nije to isto… Lokalizacija jeste prevođenje, ali i više od toga… Uostalom, pogledajte u Teoriji prevođenja. Svaka novija knjiga iz ove oblasti ima poglavlje o lokalizaciji, kao najbrže rastućoj grani prevodilačke industrije“.

U početku je studentima teško da shvate ovo, pa zato koristim najbolju definiciju lokalizacije koju znam: „Lokalizacija je jezičko, kulturno i tehničko prilagođavanja digitalnih sadržaja zahtevima i lokalnim standardima ciljnog tržišta“. Naravno, sama definicija nije dovoljna, pa brzo prelazimo i na praksu – radimo lokalizacijske projekte različitih vrsta digitalnih sadržaja za strano tržište.

Prvo sam ovo predavala samo arabistima, jer se arapsko tržište, zbog svojih jezičkih specifičnosti i kulturnih osetljivosti, ubraja u jedno od najtežih za lokalizaciju. Počev od ovog semestra radim i sa studentima drugih jezika koji mogu izabrati moj predmet na masteru Prevođenje.

I svaki put kada spremam nastavu ja ponešto novo naučim, a kada je držim ja uviđam bolje načine da to drugima objasnim. Recimo, shvatila sam da je važno jasno razdvojiti digitalne proizvode od digitalnih sadržaja. Svaki proizvod sastoji se od različitih sadržaja, a to mogu biti: korisnički interfejs, box&docs, marketinški sadržaj, SEO i SEM kampanje, audiovizeulni sadržaj, grafika, slike i sve ono što može biti kulturno specifično, a nalazi se u digitalnoj formi.

Svaki sadržaj se može lokalizovati pomoću različitih tehnologija, ali jedna od njih nama je posebno važna. U pitanju je memoQ Translator Pro, alat u kom radimo sve – od interfejsa aplikacije, preko stranica veb-sajta do titlovanja video materijala. Zato mnogo hvala firmi memoQ na licencama za korišćenje njihovog softvera, koje dobija svaki moj student na kursu lokalizacije i bez kog ne bismo mogli da zamislimo ni jedan naš projekat.