Uncategorized – Arapski prevod

Alikante

U ovaj grad je trebalo da dođem još pre mnogo godina, kada sam igrala folklor i kada je postojala mogućnost da ovde dođemo na turneju. Tada se to nije dogodilo, ali se želja ispunila sada. Kao da sam, šetajući njegovim ulicama, zatvorila jedan davno započet krug. Vreme me je vratilo u dane kada smo igrali koncerte širom Španije, a osećaj je ostao isti – ova zemlja je i dalje podjednako čarobna.

Iako se trudim da obilazim arapske zemlje, gde mogu da primenim znanje iz svoje struke, i Španija mi pruža sličan osećaj. Veći deo Španije je bio pod arapskom vlašću od 711. do 1492. godine, što je ostavilo dubok trag u španskom jeziku, kulturi i arhitekturi.

Arapi su ovu teritoriji zvali “al-Andalus”, a danas je to naziv južne španske oblasti, Andaluzije.

Zbog arapskog uticaja, španski jezik je pun arapskih reči. Mnoge od njih su iz arapskog preuzete zajedno za određenim članom “al”, pa se lako mogu prepoznati, jer počinju upravo ovim slogom.

Takvo je i ime prelepog grada u kom se trenutno nalazim – Alikante (njegovo ime potiče od “al-Laqant”, naziva koji su Arapi koristili za grad, a sama reč Laqant vodi poreklo od još starijeg latinskog i grčkog imena ovog mesta.

Od drugih gradova Španije. čiji su nazivi arapskog porekla, možemo izdvojiti sledeće:

• Almería (od al-Mariyya – „stražarska kula”) المرية

• Albacete (od al-Basīṭ – „ravnica”) البسيط

• Alcalá de Henares (od al-Qal’a – „tvrđava”) القلعة

• Alcázar de San Juan (od al-Qaṣr – „dvorac, utvrđenje”) القصر

• Algeciras – od al-Jazīra /al-Khaḍrāʾ/(„zeleno ostrvo“) الجزيرة

Ima i onih gradova koji ne počinju određenim članom “al”, ali jesu arapskog porekla:

• Guadalajara (od Wādī al-Ḥijāra – „dolina/reka kamenja“) وادي الحجارة

• Calatayud (od Qal’at Ayyūb – „Ajubova tvrđava“) قلعة أيوب

• Gibraltar (od Jabal Ṭāriq – „Tarikova planina“) جبل طارق

Ime Tarik ovde označava ime arapskog vojskovođe Tarika Ibn Zijeda (طارق ابن زياد), koji je 711. godine, preko ovog moreuza prešao iz Afrike na špansko tlo i tako započeo osvajanje Iberijskog poluostrva….

Arapski dijalekti

Ja sam bila ona generacija studenata Filološkog fakulteta koja nije imala priliku da uči arapske dijalekte. U vreme kada se na fakultetu izučavao samo književni arapski jezik, usvajanje arapskih dijalekata bilo je prepušteno nama samima – da se snalazimo uz pomoć štapa i kanapa.

Moji prvi pokušaji da savladam neki od arapskih dijalekata uz pomoć privatnih nastavnika pokazali su se kao totalni neuspeh.

Prvi pokušaj bio je s nastavnikom koji mi je održao jedan probni čas, gde je video da već imam neko znanje i da ne može sa mnom da radi onako kako je on planirao. Kada sam uplatila ceo kurs, drsko mi je rekao da neće da radi sa mnom i da će mi vratiti pare.

Drugi pokušaj bio je online čas sa učiteljem koji nikada nije hteo da uključi kameru. Knjigu mi je pokazivao preko Share Screen-a, uporno izbegavajući da mi je pošalje u PDF-u. Časovi su tekli bez ikakvog plana – jedan dan knjiga, drugi dan menjamo strategiju i učimo kroz serije, treći dan je njemu nestalo struje, četvrti dan je zaboravio da uopšte imamo čas…

Treći nastavnik bi na svako moje pitanje „Zašto se to tako kaže?“ jednostavno odgovarao: „Nemam pojma.“ Testovi koje mi je davao bili su toliko loše sastavljeni da sam imala utisak da ja treba da ispravljam njega, a ne on mene. Njegova „metoda“ svodila se na: „Čitaj nešto, pričaj nešto, snađi se kako znaš – ja ću da sedim i klimam glavom.“ Takođe je imao običaj da mi da spisak dužih izraza koje treba da bubam napamet, bez ikakvog gramatičkog objašnjenja. To je bio prvi put da sam na svojoj koži osetila kako je to kada te podučava neko ko nije profesionalni nastavnik. To što je neko rođen u arapskoj zemlji ne kvalifikuje ga da se bavi nastavničkim poslom.

Jedina dobra stvar kod sve trojice bila je cena. Bili su baš jeftini – a, znate kako se kaže: koliko para, toliko i muzike.

Arapski jezik – privatni časovi, lokalizacija softvera…

Za one koji me ne poznaju – ja sam docent na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde predajem arapski jezik. S obzirom na aktuelnu situaciju na fakultetima, otvorena sam za dodatne profesionalne angažmane.

Nudim sledeće usluge:

• Prevođenje sa i na arapski jezik (iskustvo u radu sa CAT alatima: memoQ, Trados, Phrase)

• Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova

• QA/LQA testiranje lokalizovanog sadržaja

• Upravljanje prevodilačkim projektima (iskustvo sa TMS sistemima)

• Kopirajting na srpskom jeziku

• Držanje časova arapskog jezika

• Kurs lokalizacije za filologe

• Konsultantske usluge iz oblasti arapske kulture

Ukoliko znate za prilike koje odgovaraju mom profilu ili imate predlog za saradnju, slobodno mi pišite na: ivana.gligorijevic@arapskiprevod.rs

Hvala unapred na svakom deljenju i preporuci!

Srdačno,

Ivana Gligorijević

www.arapskiprevod.rs

Uskrs u Egiptu

Uskrs u Egiptu može biti pravo zadovoljstvo za našeg turistu. Iako je Egipat pretežno muslimanska zemlja, značajan deo stanovništva čine Kopti – pravoslavci, baš kao i mi. Zahvaljujući tome, moguće je proslaviti Uskrs dok se uživa u toplom egipatskom suncu i moru.

Posebnu draž daje činjenica da dan nakon Uskrsa sledi egipatski nacionalni praznik Šem el Nesim (ar. شم النسيم), koji zajedno obeležavaju svi Egipćani – i hrišćani i muslimani. Tada se farbaju jaja, izlazi se u prirodu i u prazničnom duhu okupljaju porodice i prijatelji.

Zato je Uskrs idealna prilika za beg u ovu egzotičnu zemlju i uživanje u jedinstvenoj atmosferi praznika koji spaja različite tradicije.

Mali Radojica

Oduvek sam volela da čitam našu epsku narodnu poeziju i rado se sećam nekih pesama koje smo učili u osnovnoj školi:

– Šenluk čini aga Bećir-aga, uhvatio Malog Radojicu, pa ga meće na dno u tavnicu….

– More Marko, ne ori drumova! „More Turci, ne gaz’te oranja!

– Zeman doš’o valja vojevati, za krst časni krvcu proljevati

– Ne može se carstvo zadobiti, na dušeku sve duvan pušeći

– Ne odajte vi jatake naše, kod kojih smo zime zimovali…

– Al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne može, ni trpiti turskoga zuluma…

Čitajući te pesme iz čitanke za osnovnu školu, nisam se mogla otrgnuti utisku da su svi Turci – negativci. Taj utisak me je toliko snažno držao, da sam se dugo čudila zašto neko uopšte želi da studira turski jezik… Posle sam saznala da turska deca u školi uče kako je to što smo bili pod Turcima za nas bila mnogo dobra stvar. Sada shvatam da svaki narod istoriju vidi na svoj način, događaje posmatra iz svog ugla i tumači onako kako mu je ćef…

Prošlo je neko vreme, a ja sam počela i sama da učim turski. Za nekog ko je završio arapski, a maternji mu je srpski, jako je zanimljivo da zna i turski, jer tako može da proučava poreklo reči u našem jeziku i otikrije mnoge stvari. Što sam više učila turskih reči, sve sam više shvatala koliko ih mnogo ima u našem jeziku. Takođe mi je bilo zanimljivo da otkrijem kako su mnoge od tih reči ustvari arapskog porekla.

O tome koliko je turski pun arabizama najbolje govori sledeći podatak: kada je Ataturk svojevremeno želeo da očisti turski od arapskih reči, shvatio je da je to nemoguće, jer onda Turci ne bi mogli govoriti…

Ni mi ne bismo mogli govoriti da nemamo reči kao što su:

dušek (tur. döşek),

jorgan (tur. yorgan),

jastuk (tur. yastık),

tepsija (tur. tepsi),

duvan (ar. دخان),

sokak (ar. زقاق),

kapija (tur. kapı) i ono što dobro znamo mi Vojvođani: kapidžik (tur. kapıcık) – mala vrata, vratanca.

Ima i onih turcizama, bez kojih ne bismo mogli razumeti našu narodnu poeziju, kao što su:

jatak (tur. yatak) – krevet,

zulum (ar. ظلم) – tlačenje,

zeman (ar. زمان) – vreme,

harač (ar. خراج) – glavarina,

megdan (ar. ميدان) – trg, bojno polje….

Treba li nam pomoć kod glagola „trebati”?

Dok sam čekala red u jednoj instituciji, pažnju mi je privukao plakat na zidu i njegov slogan koji kaže: „Da li vidite one koji trebaju pomoć?“ Nešto mi je bilo čudno u ovoj konstrukciji, pa sam se zapitala na kom je jeziku napisana…

Gledam kontakt telefon u dnu plakata – piše +381, gledam domen veb-sajta – piše .rs. Gledam slogan – liči mi na hrvatski jezik! Jeli to neka kopirajterska caka, pitam se ja. Ili se možda kopirajter napio kad je ovo sastavljao? Ili jednostavno ne poznaje dobro pravila srpskoga jezika? A nije da nisam i ranije viđala kopirajtere koji prave istu grešku. I ne samo kopirajtere… Sa glagolom „trebati“ grešimo svi, pa nam on nekako dođe kao crna ovca srpske gramatike.

Pravopis kaže: kada se koristi u značenju „valjati“, koristi se bezlično („treba da odu”, „trebalo bi da odemo”), a ako se koristi u značenju „biti potreban“, onda se menja u licu i broju („trebaš mi”, „trebaju nam”). To znači da ne treba da govorimo „trebaM da idem“, već bi trebalo reći „treba da idem“. Ponekad čujem ljude da kažu i nešto tipa: „trebam ići“. Kontrukcija „treba + infinitiv“ je mnogo češća u hrvatskom jeziku, dok je kod nas uobičajeno „treba + da + prezent“.

S druge strane, mi možemo reći da nam „trebaju nove patike” ili da nam je „trebala nečija pomoć” jer u ovom slučaju glagol „trebati” znači „biti potreban“ i menja se po licu i broju. Ali opet ne ide da kažemo „ja trebam tebe“ i „mi trebamo pomoć“ nego „trebaš mi“ i „nama treba pomoć“.

Negde sam izguglala da se oblici tipa „trebam pomoć“ i „trebam ići“, koji su karakteristični za hrvatski, ni kod nas ne smatraju nepravilnim. Oni su, naime, retki u spskom, ali se mogu javiti u odgovarajućem stilu i kontekstu. Verovatno su oni kod nas zaostavština srpskohratskog jezika…

Moram priznati da me je sve ovo iznenadilo, jer sam mislila da su skroz nepravilni. Ja ipak preferiram da kažem „treba mi pomoć“ „treba da idem“ i slično, tako da sam na to što sam izguglala vrlo brzo i – oguglala.

Kritičko mišljenje

Istinit događaj: Dolazi trudnica na redovan pregled. Doktor: “Šta je ovo?! Vi ste slučaj za hospitalizaciju. Beba je već u porođajnom kanalu! Brzo u porodilište!”. Porodilište: “Nalaz je uredan, idite kući”.

Posle izvesnog vremena, dolazi trudnica opet na pregled. Doktor: “Ovaj nalaz ukazuje da je beba već u porođajnom kanalu i da morate hitno u porodilište”. Trudnica: “To ste mi rekli i prošli put, ali evo ja se još nisam porodila! Kako je to moguće?”. Doktor: “Pa, svako ima svoje mišljenje”.

Tačno je da svako ima svoje mišljenje i to je sasvim OK. Možete misliti koliko se tek mišljenja razlikuju u nekim oblastima gde od toga neće da vam ode glava – u filozofiji, lingvistici ili astrofizici, u molekularnoj biologiji ili andragogiji.

Kada vidim da mi student nauči teoriju napamet i da nema svoje mišljenje, znam da to od toga nema ništa. I onda im kažem: “Ako je nešto napisano u knjizi, ne znači da je to apsolutna istina”. Nije bitno da li ste neki podatak iz knjige nabubali tačno ili netačno, koliko je važno da o tome imate svoj stav, kritičko misljenje, da odvojite bitno od nebitnog, da vršite analizu gradiva, da razmišljate. Ako ste u knjizi pročitali nesto sa čim se ne slažete, znajte da taj udžbenik nije Sveto pismo, da ga se ne treba držati kao pijan plota i slepo verovati svemu što kaže. Jer postoje i druga mišljenja i drugi stavovi na tu temu, druge klasifikacije, podele i uglovi gledanja. Čak i kod istog autora može da se desi da prvo kaže jedno, a posle promeni mišljenje i onda tvrdi nešto sasvim drugo. I to je sasvim OK, jer to je znak da je učio, rastao i napredovao.

Ako je jedan Stiven Hoking napustio neke svoje tvrdnje o crnim rupama, na osnovu kojih je prethodno stekao doktorat, a Noam Čomski i sam odbacio neke postavke svoje univerzalne gramatike, onda zašto ne biste mogli i vi?

Ne trebaju nama oni koji besprekorno bubaju podatke iz knjige, već nam trebaju misleći ljudi! Zato ne bojte se da iskažete svoje mišljenje, pa makar ono bilo i pogrešno.

memoQ i lokalizacija

Kada čuju da držim predmet koji se zove Lokalizacija, studenti se obično pitaju šta je to. – „To je prevođenje digitalnih proizvoda na strane jezike“, objašnjavam ja, “kompjuterskih programa, mobilnih aplikacija, veb-sajtova, video-igara.. U svim tim proizvodima se koristi neki jezik, koji se može prevesti na drugi jezik.“ – „Pa, zašto se to onda prosto ne zove prevođenje?!“

– „Nije to isto… Lokalizacija jeste prevođenje, ali i više od toga… Uostalom, pogledajte u Teoriji prevođenja. Svaka novija knjiga iz ove oblasti ima poglavlje o lokalizaciji, kao najbrže rastućoj grani prevodilačke industrije“.

U početku je studentima teško da shvate ovo, pa zato koristim najbolju definiciju lokalizacije koju znam: „Lokalizacija je jezičko, kulturno i tehničko prilagođavanja digitalnih sadržaja zahtevima i lokalnim standardima ciljnog tržišta“. Naravno, sama definicija nije dovoljna, pa brzo prelazimo i na praksu – radimo lokalizacijske projekte različitih vrsta digitalnih sadržaja za strano tržište.

Prvo sam ovo predavala samo arabistima, jer se arapsko tržište, zbog svojih jezičkih specifičnosti i kulturnih osetljivosti, ubraja u jedno od najtežih za lokalizaciju. Počev od ovog semestra radim i sa studentima drugih jezika koji mogu izabrati moj predmet na masteru Prevođenje.

I svaki put kada spremam nastavu ja ponešto novo naučim, a kada je držim ja uviđam bolje načine da to drugima objasnim. Recimo, shvatila sam da je važno jasno razdvojiti digitalne proizvode od digitalnih sadržaja. Svaki proizvod sastoji se od različitih sadržaja, a to mogu biti: korisnički interfejs, box&docs, marketinški sadržaj, SEO i SEM kampanje, audiovizeulni sadržaj, grafika, slike i sve ono što može biti kulturno specifično, a nalazi se u digitalnoj formi.

Svaki sadržaj se može lokalizovati pomoću različitih tehnologija, ali jedna od njih nama je posebno važna. U pitanju je memoQ Translator Pro, alat u kom radimo sve – od interfejsa aplikacije, preko stranica veb-sajta do titlovanja video materijala. Zato mnogo hvala firmi memoQ na licencama za korišćenje njihovog softvera, koje dobija svaki moj student na kursu lokalizacije i bez kog ne bismo mogli da zamislimo ni jedan naš projekat.

Şok, şok, şok!

Kad god sam išla u Tursku, vraćala sam se puna utisaka i zanimljivih doživljaja, ali jedan od njih posebno mi je ostao u pamćenju. Bilo je to prilikom moje prve posete ovoj zemlji, kada sam učestvovala na festivalu foklora „Devrek Belediyesi Baston ve Kültür Festivali“ na Crnom moru… Pošto sam tada bila student arabistike, iskoristila sam priliku da Turcima izgovorim nekoliko stihova iz Kurana, računajući da, ako oni znaju nešto od arapskog jezika – onda je to Kuran. Njima je to bilo toliko zanimljivo, da su me stalno vodali tamo-vamo i upoznavali sa raznim ljudima, koristeći uvek reč „arapča“, dok objašnjavaju ko sam ja (posle sam naučila da reč „arapça“ na turskom znači „arapski jezik“).

Tih dana kupila sam svoj prvi Kuran u knjižari, ne sluteći da će mi ubrzo posle toga i zvaničnici Festivala uručiti jedan na poklon. Mnogo lep, zeleni sa zlatnim slovima (na arapskom originalu, naravno). A pošto je taj festival bio dosta medijski pokriven, sve je to ovekovečio jedan novinar svojim foto-aparatom….

Posle izvesnog vremena, kada sam se vratila kući, stigao meni neočekivani paket iz Turske. Mojoj znatiželji nije bilo kraja, dok nisam uzela da raspakujem tu pošiljku. Kad ono – novinar mi poslao CD sa skeniranim člancima iz više novina što su pisale o meni. Šest turskih novina – Şafak, Yeni Adım, Hakimiyet, Aktüel, Akşam i Şok su objavile moju sliku sa Kuranom i tekst…

I tako sam ja, bar na kratko, doživela svoj trenutak slave…

Kefija

Ovu maramu sam davno dobila na poklon na nekom prijemu u ambasadi. Nosim je na sva putovanja. U avionu se njome pokrivam kada mi smeta klima, na plaži je ogrnem kada je jako sunce, uveče njome pokrijem dete dok spava u kolicima… U pitanju je palestinska kefija (ar. كوفية), koja se u arapskim zemljama obično nosi oko vrata ili glave.

Ova crno-bela marama je postala simbol palestinskog nacionalizma, još od Arapske pobune u Palestini 1936-1939. Izvan Bliskog istoka i Severne Afrike, kefija je prvo stekla popularnost među aktivistima koji podržavaju Palestince u sukobu s Izraelom i simbol je solidarnosti s Palestincima.

Nedavno sam saznala za značenje njenih šara. Linije na ivicama marame predstavljaju trgovačke puteve koji prolaze kroz Palestinu, što simbolizuje dugu i bogatu istoriju trgovine, putovanja i kulturne razmene. Središnji deo marame predstavlja ribarsku mrežu, odnosno vezu između palestinskog moreplovca i Sredozemnog mora. Šara između pruga na ivicama marame predstavlja lišće masline, što je simbol snage, otpora i istrajnosti.

I zato, sloboda za Palestinu! الحرية لفلسطين

Sloboda za sve nevine ljude i decu ovog sveta!