Category: Afrika

Čapati

Niko ne zna sa sigurnošću kako je indijski hleb „čapati“ dospeo do Tunisa i postao omiljena nacionalna brza hrana. Jedan indijski ambasador u Tunisu se čudom čudio – otkud to da je u ovoj afričkoj zemlji čapati popularan kao nacionalno jelo…

Čapati je vrsta hleba koja podseća na somun, a potiče sa indijskog potkontinenta. Popularan je u Indiji, Nepalu, Bangladešu, Pakistanu, Šri Lanki, istočnoj Africi i na Arabijskom poluostrvu

Način pravljenja ovog hleba sam videla od jedne Indijke. Oni ga mese, spljeskaju oklagijom, stavljaju na neku plotnu ispod koje je otvoren plamen. Čapati tada naraste, a unutra bude skroz šupalj. Kada ga skinete sa vatre, on splasne i spreman je za jelo. To je ona vrsta hleba koje vam nikad nije dosta – mekan, topao, rastegljiv, pufnast, zasitan… U indijskim restoranima se može naći komercijalna varijanta, koji se pravi od brašna koje nije integralno, dok se u Indiji (kako su mi objasnili) pravi od integralnog brašna, pa onda nema griže savesti kad se pretera s jelom. Kao ljubitelj egzotične hrane Orijenta, počela sam da ga pravim i kod kuće…

Ovog leta kad sam bila u Tunisu, videla sam da peku i prodaju jelo sličnog naziva – „šabeti“ . Pa, da! Ja sam bila skroz zaboravila na ovo jelo, koje sam jela u studentskim danima! Šabeti me vratio u vreme kada smo bili na razmeni studenata u Tunisu i kada smo, budući ograničenog budžeta, često kupovali za ručak baš ovo jelo, na nekom od uličnih kioska. A to jelo u Tunisu nije običan hleb, već sendvič koji može imati punjenje po izboru, tunjevina, jaja, meso, povrće, harisa…

Etimološki gledano, reč „čapati“ potiče iz sanskrita, od reči „charpaṭī“, što znači „tanak hleb“. Imajući u vidu lingvističko pravilo da kada neki narod preuzme određeni pojam od drugog naroda, obično uz njega pozajmi i reč, možemo zaključiti odakle ovo jelo dolazi i koji je pravac njegovog uticaja…

Bilo mi je baš zanimljivo kad sam shvatila da čapati koji pravim kod kuće i moj omiljeni fast food iz studentskih dana imaju neke veze. Ali ujedno mi nije bilo jasno kako je ovo poznato indijsko jelo došlo do severne Afrike i tu se, uz određene modifikacije, odomaćilo – toliko da se njegovo strano poreklo ni ne oseća…

Čad

U nekim afričkim zemljama, koje se ne smatraju arapskim zemljama, arapski je jedan od zvaničnih jezika. Na primer, u Čadu su zvanični jezici arapski i francuski, a u upotrebi je još 120 autohtonih jezika.

U Čadu postoji jedna zanimljiva pojava, za koju mislim da postoji u još nekim jezicima Afrike, a tiče se plaćanja i novca. Naime, na valutu i iznos novca utiče jezik kojim se govori. U zavisnosti od toga da li govorite na francuskom ili arapskom, koristićete različite monetarne sisteme. To praktično znači da količina novca koju imate zavisi od jezika kojim govorite!

Da imenuju valutu koja je tamo u opticaju (centralnoafrički franak), govornici arapskog koriste reč „rijal“, a jedan rijal iznosi 5 franaka. To znači da se novčanica od 1000 franaka na arapskom zove „200 rijala“. Za arabiste je, pored ovladavanja arapskim brojevima, ovde važno da znaju dobro računaju – potrebno je da sumu u francima podele sa 5, i toliko rijala imaju!

Dakle, ako prodavac traži 200, vi mu dajete novčanicu od 1000 i nećete se prevariti. Platićete tačno onoliko koliko je potrebno.

Pozdrav iz zemlje maslina

Pozdrav iz zemlje maslina i jednog od najvećih proizvođača maslinovog ulja na svetu! Pozdrav iz jedine zemlje arapskog sveta gde je poligamija zakonom zabranjena. Pozdrav iz zemlje gde su se snimali Ratovi zvezda. Pozdrav iz zemlje gde su, po povlačenju preko Albanije, našli utočište mnogi srpski vojnici i gde su mnogi od njih svoje kosti ostavili. Aslema!


Dugo me nije bilo ovde. Poslednji put kada sam bila, predsednik je bio Ben Ali, a njegova slika visila je na svakom zidu. Prilikom moje zadnje posete, u susednoj zemlji predsednik je bio Gadafi, naš veliki prijatelj i zakleti fan Nede Ukraden…
Turistički vodič tada nam je pričao kako Libija drastično subvencioniše cenu maslinovog ulja, do te mere da se Tunišanima više isplati da svoje maslinovo ulje izvezu u Libiju, pa ga ponovo uvezu – i onda bude jeftinije nego na početku!
U međuvremenu, u zemlji i regionu su se izdešavale velike promene…


Vreme je prošlo i više ne znamo,
ko je predsednik ovde, a ni tamo.
Al’ sigurno nisu k’o ona dva lika,
od kojih više nije ostala ni slika.


Vremena su došla nova,
samo su ostala ista arapska slova.
Na svakom mestu ispisano njim’:
„Bismillahi rahmani rahim…“


Tunis je prošao kroz veliku krizu
– pa nam je možda zato i uveo vizu 😉
Dvadeset evra sad se mora dati,
da se u pasoš lupe neki pečati.
Al’ navikli smo mi na to…


Glavno smo došli do ovog raja,
i našoj sreći neće biti kraja!

Burkini

Opet se javljam iz Egipta i imam dobru vest. Ako pođete u Hurgadu i zaboravite kupaći, ne brinite – ovde ima veliki izbor burkinija, kupaćih kostima za muslimanke koji pokrivaju od glave do pete. Ne morate da brinete o depilaciji, celulitu, stomaku i zaštitnom faktoru. I što je najbolje, ovde vas niko neće čudno gledati, jer to je ovde najnormalnija stvar. Ima ovde poznatih kairskih faca koje ih nose, a čak i žensku decu oblače u malo pokrivenije modele, gde se ne vide butine i nadlaktice. Nema šanse da puste dete samo u peleni za kupanje ili, ne daj Bože, bez nje.

Ako vam je to čudno, da vam kažem da ima i kod nas čudnih kupaćih kostima i čudnih žena. Videla sam jednu što umesto tračica na donjem delu kupaćeg ima neke lance, pa sve mislim da će da potone kad krene da pliva. Videla sam i jednu što je ugradila „er begove“ veličine XXXL, pa ne može da potone, sve i da hoće…

Kako kaže naš narod – sto ljudi, sto ćudi.

Sam naziv „burkini“ ovde se ne koristi, jer je to zapadna izmišljotina. Za kupaći se u arapskom koristi francuska reč maillot („majo“), bilo koji model da je u pitanju. Naziv „burkini“ je nastao po pogrešnoj logici, jer „burka“ nema veze sa tim. Burka je onaj plavi „čaršav“ što nose žene u Avganistanu, gde su pokrivene cele, a gledaju kroz gusto tkanu mrežicu (ponavljam, Avganistan nije arapska zemlja)! Nešto drugo je „nikab“, pokrivka crne boje, gde se ženi vide samo oči, što se nosi u arapskom svetu. Ima i ovde u hotelu takvih žena i da vam kažem, one se slikaju za Instagram, kupaju, vode biznise, žive život punim plućima. Mnogo je više onih čija je kosa pokrivena hidžabom. „Hidžab“ to je marama koja dozvoljava da se ženi potpuno vidi lice, dok su kosa i vrat pokriveni. Takozvani burkini, dakle, najviše podseća na hidžab.

Burkini je nije samo kulturološki, već i lingvistički fenomen. Nastao spajanjem dve reči u jednu: burka + bikini = burkini. Za ovaj način tvorbe reči koristi se u lingvisitici francuski termin: „portmanteau“; engleski: „blending”, sprski: „slaganje“/„kompozicija“, arapski تركيب مزجي / النحت… Bikini je dobio naziv po istoimenom Maršalskom ostrvu, gde su vršene probe atomske bombe, jer je uvođenje dvodelnog kupaćeg polovinom 90-ih zaista napravilo „bum“! A zanimljivo je da je potom odbačen „prefiks“ bi-, da bi „osnova“ kini dobila i druge prefikse, pa tako imamo naziv „monokini“ za jednodelni kupaći, „trikini“ za model gde su gornji i donji deo spojeni komadom tkanine i na kraju „burkini“. Imamo i veliki derivacioni potencijal za sve buduće kovanice, kojima ćemo imenovati nove modele na tržištu. Jer, kao što rekoh, sto ljudi – sto ćudi.

Pozdrav iz zemlje Tahe Huseina

Pozdrav iz zemlje Tahe Huseina (طه حسين 1889-1973), moje omiljene ličnosti iz arapskog sveta, mog omiljenog pisca stare generacije savremenih arapskih pisaca! Rođen u malom egipatskom selu, u ranom detinjstvu je ostao bez vida „zahvaljujući“ neadekvatnom lečenju. U to vreme mnoga su egipatska deca imala problem sa očima, a svest ljudi na egipatskom selu o potrebi za lekarom nije bila dovoljno razvijena. Umesto toga, oni su zvali nekakve vračeve, nadrilekare i sl. Jedan takav je sipao Tahi neke kapi u oči, od kojih mu je samo bilo još gore. Iako je rano oslepeo, to ga nije sprečilo da prvo studira na čuvenom verskom univerzitetu el Azharu, pa potom i na sekularnom, Kairskom univerzitetu. Dirljiva je njegova priča o odrastanju i školovanju, koju je do tančina opisao u svom autobiografskom delu „Dani“ (الأيام) – što preporučujem da pročitate

Studije je potom nastavio u Monpeljeu u Francuskoj, pa onda i na Sorboni, gde je doktorirao… Posle toga se vratio u Egipat, da stečena znanja prenese u svoju zemlju. Neko vreme bio je ministar prosvete, kada je uveo besplatno osnovno i srednje obrazovanje u Egiptu. Govorio je da obrazovanje treba da bude kao vazduh i voda – potpuno besplatno i dostupno svima. Danas milioni Egipćana duguju svoje obrazovanje ovom čoveku.

Pošto je njegova autobiografija na mene ostavila snažan utisak, na studijama sam pisala seminarski o Tahi Huseinu. Nedavno mi je objavljen jedan rad posvećen njemu u Književnoj istoriji. Tu je osvetljen jedan važan aspekt njegove književnosti – zalaganje za prava žena, osvrt na njihov položaj u egipatskom društvu toga doba. U radu spominjem i jedan njegov „novootkriveni“ roman –Šejhova prosidba, koji je bio objavljivan u brojevima časopisa el Sufur, a koji je potom mikorčipovan i zaboravljen, tako da proučavaoci arapske književnosti dugo nisu imali uvid u ovo Huseinovo delo. Pre par godina je slučajno „otkriven“, što je izazvalo razne polemike među egipatskim intelektulacima, dokazujući da je Taha Husein ostao kontroverzna ličnost, iako je od njegove smrti prošlo skoro pola veka.

Mogla bih još dosta pisati o Tahi, ali eto vam link pa čitajte, a ja odoh da se bućnem u Crvenom moru

Xhosa

Ono što mi je najzanimljivije u jezicima Afrike je definitivno jezik klikova zvani Xhosa, kojim govore plemena u Južnoj Africi. To je redak slučaj jezika u kojima se pri produkciji nekih glasova vazdušna struja uvlači (zovu se inspiratorni glasovi tj. klikovi). Xhosa ima tri takva glasa: c (zvuk coktanja, kao „c“), x (opet coktanje, ali više vuče na „t“) i q (zvuk konjskog kasa). Ako hoćete da čujete, ukucajte na YouTube-u pojmove: „The Click Language“ ili „Xhosa“ (može i „Xosa“), pa poslušajte. Zvuči kao „normalan govor, dok u pozadini neko udara u bubanj i udaraljke“. Afrička pevačica, Miriam Makeba, snimala je pesme na tom jeziku, što takođe preporučujem da poslušate (ukucajte: „Qongqothwane“). I na kraju, pokušajte da izgovorite naziv ovog jezika – Xhosa (prvo coktanje, pa „hosa“). Pa, sad vi recite da je arapski izgovor težak!

Literatura: Dejvid Kristal, Kembrička enciklopedija jezika