Kao i obično, predmet Poslovni arapski jezik (i korespondencija) sam započela uvodnim predavanjem o arapskoj poslovnoj etikeciji – ponašanju, običajima, bontonu… Arapsko poimanje vremena i privatnog prostora je drugačije nego naše, što nekim ljudima može izgledati kao kulturni šok. Bitno je razumeti i ulogu konteksta u komunikaciji sa arapskim poslovnim partnerima, shvatiti kako funkcioniše društvo u kom se cene međuljudski odnosi, u kom je bitan obraz i čast, gde se vrednosti i ciljevi grupe cene više nego vrednosti i ciljevi pojedinca… shvatiti društvo u kom postoji strogo utvrđen hijerarhijski sistem koji se poštuje, u kom se sve kupuje i prodaje uz cenkanje, gde je jako bitno imati veze i poznanstva… Na ovaj način mogu se preduprediti neke od grešaka koje su naši ljudi pravili u poslovanju s Arapima, kako bi ubuduće međusobna saradnja bila bolja i uspešnija. Na Zapadu uveliko uče ovakve stvari na fakultetima za ekonomiju, menadžment i sl., pripremajući svoje studente za uspešnu internacionalnu karijeru. Iskreno, ja mislim da mi nismo toliko drugačiji od Arapa, koliko se razlikuje zapadna Evropa ili Amerika. Po poslovnom ponašanju, mi smo negde između Istoka i Zapada. Šta mislite? Radila sam jedno istraživanje na ovu temu, uz pomoć naše dijaspore u zalivskim zemljama. Kad bude objavljeno, podeliću s vama zanimljive rezultate…
P. S. Danas kad sam dolazila na ovo predavanje, procenila sam da ću zakasniti 5-10 minuta, zbog čega sam se unervozila i odmah obavestila studente o tome. Što znači da ja vreme shvatam kao ljudi na Zapadu, a ne kao ovi na Istoka. Mada, nisam ja tipičan primer – znam mnoge Srbe koji kasne skoro kao Arapi i ne vide problem u tome. Zakasnila sam i više od očekivanog, ali danas imam opravdanje – morala sam da pokažem studentima šta ih čeka kad počnu da sarađuju s Arapima 🙂