Author: Ivana Gligorijević

El Fatiha

Ovih dana me mnogi pitaju kako sam, gde sam i da li sam se vratila iz UAE. Imala sam sreće da se moje putovanje završilo nekoliko dana pre početka sukoba. U Srbiji sam, na sigurnom – ali i dalje pod ustiskom zbog svega što sam videla i doživela. Ne mislim samo na velelepne građevine i prelepo more (mada su i oni impresivni), već na arapski jezik koji sam tamo doživela na jedan poseban način.

Ovo je slika ispred džamije Šejh Zajid, gde se nalaze natpisi iz Kurana, svete muslimanske knjige. Retko gde se mogu videti arapski natpisi ovog tipa. Oni su specifični, jer su iz njih izostavljene dijaktritičke tačke. Ljudi obično posmatraju arapsko pismo kao skup nekih tačkica i linija. E, pa ovde imamo samo linije.

Nekada davno, arapsko pismo uopšte nije koristilo pomenute tačke, što je moglo otežati razlikovanje pojedinih slova. Da bi to shvatili oni koji ne poznaju arapsko pismo, možemo objasniti na sledećem primeru: slovo B se piše kao linija sa tačkom ispod, a slovo N kao linija sa tačkom iznad. Ista ta linija, ako ima dve tačke iznad sebe, postaje slovo T. Ako ih ima tri, onda je umekšano T (ono kao TH u engleskoj reči „think“). Ako, pak, ima dve tačke ispod onda je to slovo Y…. Slovo R kada dobije tačku postane Z, a kada S dobije tri tačke postane Š. I tako dalje…

Rani rukopisi Kurana su svi bili napisani na ovaj način, da bi tek kasnije (u kasnom 7. veku) arapski učenjaci dodali dijakritičke tačke, kao način razlikovanja slova i da bi osigurali da tumačenje teksta ne zavisli od konteksta. Ovo je bilo izuzetno važno baš za kuranski tekst, kao božju reč koju treba pravilno preneti i tumačiti.

Na slici vidimo početak kuranske sure el Fatiha, koja je prva po redu. Potom sledi sura Ja-Sin. Kada poznajem kontekst i znam šta da očekujem, mogu da pročitam ovaj tekst i bez tačkica.

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Tebe, Allaha, Gospodara svjetova, hvalimo,
Milostivog, Samilosnog,
Vladara Dana sudnjeg,
Tebi se klanjamo i od Tebe pomoć tražimo!
Uputi nas na Pravi put,
Na put onih kojima si milost Svoju darovao,
a ne onih koji su protiv sebe srdžbu izazvali,
niti onih koji su zalutali!

Jā Sīn.
Tako Mi Kur’ana mudrog,
ti si, uistinu, poslanik,
na Pravome putu…

Burdž Halifa

Nekoliko zanimljivosti o Dubaiju:

Oko 85–90% stanovništva čine stranci, dok svega 10–15% čine državljani UAE. Emirati su manjina u sopstvenoj zemlji.

Iako Dubai ima metro i tramvaj, mnogi delovi grada – posebno stambene zone – nisu povezani javnim prevozom. Zbog relativno jeftinog goriva i visokog standarda, većina ljudi koristi automobile ili taksi.

U Dubaiju postoje brojni privatni i međunarodni univerziteti, ali školarine su visoke. Za prosečnu porodicu studiranje može biti finansijski zahtevno, pa mnogi šalju decu na studije u inostranstvo.

Ekonomija se u velikoj meri oslanja na uvoz radne snage. Često je brže i isplativije dovesti već školovane stručnjake iz inostranstva nego razvijati dugoročne domaće kadrove.

U nekim sektorima radno vreme je vrlo intenzivno. Taksisti, građevinski radnici i zaposleni u uslužnim delatnostima često rade i po 10–12 sati dnevno. Ipak, usluga je uglavnom profesionalna i efikasna, jer je konkurencija velika, a sistem strogo regulisan.

Pre osnivanja Ujedinjeni Arapski Emirati 1971. godine, Dubai nije bio država, već jedan od emirata pod britanskim protektoratom u okviru tzv. „Trucial States“ .

Iako se danas doživljava kao simbol luksuza i nebodera, do sredine 20. veka Dubai je bio malo trgovačko i ribarsko mesto poznato po vađenju bisera.

U Dubai se nalazi najviša zgrada na svetu – Burdž Halifa (برج خليفة). Visoka je 828 metara i ima 163 sprata. Završena je 2010. godine i danas je jedan od najprepoznatljivijih simbola grada i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Sa vidikovca na 124, 125. ili 148. spratu pruža se spektakularan pogled na ceo grad, pustinju i Persijski zaliv.

Ramazan u Dubaiju

Počeo je Ramazan – mesec posta, duhovnosti i zajedništva.

Ramazan (ar. Ramadan, رمضان) je deveti mesec islamskog (hidžretskog) kalendara. Tokom ovog meseca muslimani poste od zore do zalaska sunca, uzdržavajući se od hrane i pića, ali i nastojeći da budu smireniji, strpljiviji i posvećeniji molitvi i dobrim delima.

Post se prekida nakon zalaska sunca večernjim obrokom koji se naziva iftar (إفطار). To je poseban trenutak u danu – vreme okupljanja porodice i prijatelja, zahvalnosti i deljenja.

U Dubaiju, tokom Ramazana, atmosfera je posebna. Grad je mirniji tokom dana, dok se nakon zalaska sunca sve menja: restorani nude bogate iftarske menije, a svetla i dekoracije daju gradu svečani, topli sjaj.

Iz poštovanja prema onima koji poste, uobičajeno je da se ne jede i ne pije u njihovom prisustvu. Međutim, u Dubaiju je svakodnevni život prilagođen multikulturalnom okruženju. Danas sam na plaži videla da obližnji restoran normalno služi hranu napolju – ljudi jedu i piju, turisti uživaju u suncu, dok se u isto vreme mnogi pripremaju za iftar.

Džumejra

Dan je počeo jutarnjom kafom s pogledom na čuvenu JBR plažu u Dubaiju. Ova plaža dobila je ime po takozvanom “Jumeirah Beach Residence”, priobalskom stambeno-turističkom kompleksu dužine 1,7 km. JBR je rezidencijalni projekat koji obuhvata ukupno 40 kula, od kojih je 35 stambenih i 5 hotelskih. Kompleks može da primi oko 15.000 ljudi, a nalazi se na pešačkoj udaljenosti od Dubai Marine.

Sam termin Džumejra u Dubaiju se javlja u mnogim nazivima objekata i lokacija. Ova reč u arapskom jeziku ima vrlo zanimljivu etimologiju. U pitanju je oblik deminutiva, nastao od korena dž-m-r (جمر), koji nosi značenje “žar”, “užareni ugalj”… Džumejra, stoga, znači “mali žar” – koji je vreo kao pesak pustinje usred leta.

Sva sreća da u februaru nije tako užareno, već idealno za kupanje. Dan sam nastavila upravo na plaži JBR, odnosno kupanjem u Persijskom zalivu. Ovde moram da napomenem da ovaj zaliv Arapi ne zovu “Persijski” već “Arapski” (الخليج العربي), pa tu treba biti oprezan…

Abu Dabi

Danas sam nastavila obilazak Abu Dabija, grada čije ime u prevodu znači “otac gazele” (أبو ظبي).

Plan je bio da se obiđe predsednička palata – ar. Qasr al-Watan (قصر الوطن) koja predstavlja simbol upravljanja državom i služi kao mesto održavanja političkih sastanaka, ali je istovremeno i destinacija otvorena za turiste.

Pored samog ovog arhitektonskog čuda u zlatu i mermeru, u palati se još mogu videti i retki rukopisi Kurana. Ima tu i drugih vrednih spisa iz pera starih arapskih učenjaka, pa onda ogromna moderna biblioteka sa literaturom na temu arapskog jezika… i još mnogo toga.

Obilazak palate je bio dug a redovi za ulazak još duži. Čekali smo sigurno duže od sat vremena na neumoljivom zalivskom suncu. Na kraju smo nekako ipak ušli i to preko reda – zahvaljujući mom znanju arapskog jezika.

Posle obilaska palate i okoline, krenuli smo put Dubaija, gde smo se smestili u Marini.

Grad me je odmah osvojio svojim šarmom. Iako je bilo veče, odmah smo otišli na kupanje. Voda je topla, pesak mekan, a oko nas je raj na zemlji. Sutra se ova avantura nastavlja…

Šejh Zajid

Trenutnu pauzu između ispita koristim da posetim Ujedinjene Arapske Emirate. Danas je na redu bio Abu Dabi. Prvo smo otišli u velelepnu džamiju Šejh Zajid, posvećenu šejhu Zajidu bin Sultanu el Nahjanu, vladaru Abu Dabija i osnivaču UAE – poznatom i kao “otac nacije”.

Kod nas u medijima on se često pominje, ne kao Šejh Zajid, već kao – Šeik Zajed. Prva reč je iste etimologije kod oba primera. U pitanju je arapska reč Šejh (شيخ) sa značenjem “starac”, “poglavar”, “gospodin” – titula arapskih vladara. Ova reč se kod nas najviše ustalila u obliku “šeik”, čime označavamo bogatog naftaša obučenog u belo.

Što se tiče druge reči, često se vode polemike oko toga da li treba reći Zajid ili Zajed. Odgovor glasi da je ispravna prva reč, jer se na arapskom standardnom jeziku ona izgovara baš tako: Zajid (زايد). Oblik Zajed usvojili smo iz engleskog, gde se ovo ime obično transkribuje kao Zayed.

Što se tiče Abu Dabiija, i kod njega imamo jezičke nedoumice, pa tako mnogi pišu “Abu Dhabi” (sa H). Podsećam da je u srpskom jeziku to nepravilno, jer kako reče naš Vuk Karadžić: “Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Kako pravila odevanja nalažu, žene u džamiji moraju pokriti glavu maramom. Za tu priliku koristila sam svoju kefiju, koji nosim na sva putovanja.

Posle obilaska džamije, usledio je obilazak prelepe plaže, pored velike promenade u srcu grada. Brčkanje stopala u Persijskom zalivu, gaženje po mekanom pesku i upijanje sunčevih zraka baš mi je prijalo. Neki i plivaju u moru. Narednih dana i ja planiram to da realizujem. Ova topla arapska zemlja pruža mogućnost kupanja u moru tokom čitave godine.

Grad je velik, sve je udaljeno. Sva sreća pa je gorivo jeftino! Ali je zato voda skupa. 🙂 Ovaj grad ima svoj ritam koji treba osetiti. Potrebno je ostati par dana, opustiti se i dozvoliti da vas magija ovog grada ponese…

Prase u Teheranu

Moje omiljene izreke iz srpskog jezika, sa orijentalnom tematikom:

— Imaju Arapi i para u jami (palindrom – čita se isto u oba smera);

— Prodao bi prase u Teheranu (kaže se za veštog trgovca, koji može da proda prase čak i u iranskoj prestonici, gde žive muslimani – a oni, jelte, ne jedu prasetinu);

— Sad ćeš da vidiš kako Musa dere jarca (kaže se kada se opisuje nečija ekstremna nadmoć i dominacija);

— Sjaši Kurta za uzjaši Murta (kaže se kada smena ličnosti na položaju ne predstavlja suštinsku promenu);

— Gde svi Turci, tu i mali Mujo (kaže se kad neko podržava odluku većine);

— Para vrti gde burgija neće (znači da se novcem može završiti svaki posao);

— Doterao cara do duvara (dovesti nekog u bezizlazan položaj);

— Kadija te tuži, kadija ti sudi (znači da pravda zavisi od onog ko ima moć).

Neke od ovih mudrosti su veoma stare, ali imaju primenu i danas. Šta vi mislite?

Kuranski arapski

Stigla mi je nova knjiga – The Routledge Introduction to Qur’anic Arabic. Reč je o inovativnom kursu arapskog jezika, namenjenom studentima koji žele da steknu osnove kuranskog i klasičnog arapskog jezika.

Knjiga stavlja fokus na unapređenje razumevanja i usvajanje vokabulara, kroz 40 lekcija predviđenih da se obrade u približno 40 sati nastave. Počinje se od kraćih sura Kurana, poput el Fatihe. Autor koristi njihov ponavljajući vokabular i gramatičke strukture kako bi kod učenika izgradio stabilnu jezičku osnovu, pre nego što se pređe na zahtevnije i duže sure, poput sura Jasin, Merjem i Jusuf.

Napisana od strane iskusnog predavača, ova knjiga predstavlja nezaobilazan priručnik za nastavnike, studente i sve one koji žele da prodube svoje znanje kuranskog arapskog jezika. Iako je prvenstveno namenjena radu u učionici, knjiga može biti korisna i samostalnim učenicima.

Audio-materijal koji prati knjigu dostupan je na veb-sajtu izdavačke kuće Routledge i sadrži čitanje svih kuranskih sura koje se javljaju u knjizi. Posebno mi se dopada što su one pročitane školski, jasno i razgovetno, onako kako je najbolje za učenike koji se tek upuštaju u proučavanje kurana – ne samo iz verskih nego, pre svega, iz naučnih razloga. U istom maniru napisan i sam tekst sura – u skladu sa pravilima pisanja modernog standardnog arapskog, bez dijakritičkih znakova tamo gde su nepotrebni i bez nekih grafijskih rešenja koja su specifična samo za Kuran. Ovakva metodologija osigurava da se svako ko želi lako upozna sa tekstom Kurana i usvoji njegove leksičke, gramatičke i sintakstičke strukture.

Htela bih da podelim s vama neku od ovih sura, ali one nemaju isti efekat kada se prevedu na naš jezik – to naročito važi za mekanske kratke sure, pisane u rimovanoj prozi. Taj ritam i magija teško se mogu preneti na druge jezike, a teško se mogu i opisati. Mislim da bi čak i neko ko ne zna arapski mogao da ih sluša u originalu i da odmah shvatio o čemu govorim.

Nordeus

Ovog petka imali smo zanimljivu gošću na predavanju iz lokalizacije. Došla nam je naša draga koleginica, Marija Babić, koja je nedavno završila master na grupi za arapski jezik, a danas radi na poziciji Localization Specialist u jednoj od najvećih gejming kompanija u regionu. Reč je o kompaniji Nordeus, tvorcu svetski poznate video-igre TopEleven.

Ovaj događaj okupio je moje studente koji trenutno slušaju ili su već položili Lokalizaciju, ali i druge kolege koji se interesuju da saznaju više o zanimljivoj oblasti lokalizacije video-igara (danas zasigurno najbrže rastućoj grani prevodilaštva).

Studenti su iz prve ruke mogli da saznaju šta je to lokalizacija i kako se lokalizacija u gejmingu razlikuje od lokalizacije drugih digitalnih sadržaja. Posao stručnjaka za lokalizaciju nije samo da prevede sadržaj, već da ga učini zanimljivim i prihvaljivim u svim kulturama za koje se igra lokalizuje. Igre koje razvija Nordeus trenutno imaju oko 30 miliona korisnika širom sveta i lokalizuju se na preko 30 jezika. Ljudi koji ih igraju dolaze iz potpuno različitih kulturnih i verskih sredina i imaju različita očekivanja, što posao lokalizacije čini istovremeno zahtevnim i inspirativnim.

Marija nije govorila samo o ulozi filologa u industriji igara, već nam je predstavila čitav tim stručnjaka s kojima filolog sarađuje – od dizajnera i umetnika, preko programera, do producenata i menadžera. Zanimljivo je da na nekim od ovih pozicija u njenoj firmi rade upravo ljudi koji su završili Filološki fakultet. Kako je istakla, za filologe u ovoj industriji postoje sjajna radna mesta i najrazličitije pozicije u kojima mogu biti uspešni.

Kroz druženje sa Marijom, otkrili smo šta je filologu potrebno da bi se ostvario u nekoj od ovih uloga. Tajna leži, ne samo u znanju, već i u odgovarajućem „majndsetu“ koji osoba poseduje, a koji se ogleda u radoznalosti, želji za daljim učenjem i istraživanjem i otvorenosti za nove ideje.

Zaista smo uživali u ovom druženju, na kom se izdvojila snažna poruka: „Verujte u značaj obrazovanja, a isto tako verujte i u moć neformalnog obrazovanja“, jer samo njihova sprega rađa sjajne ideje, podstiče velike stvari i čini da svoje snove pretvorimo u stvarnost.

Šampolion

Izvukoh nasumice jednu knjigu: – Učitelju, ne piše ništa!

– Kako to? Vidim da piše, pa šta ti to čitaš?

–  Ne znam. To nisu slova našeg alfabeta, nisu ni grčka, njih bih prepoznao. Liče na crve, zmijuljke…

–  A, pa to je arapski.

(Umberto Eko, „Ime ruže”)

Kao arabisti koji je aktivan na mrežama, često mi stižu zahtevi da „dešifrujem“ neke arapske rukopise, koje su ljudi slučajno primetili u svojim jastucima, pronašli u medaljonima ili su do njih došli na ovaj ili onaj način. Ima tu i onih poruka koje su ljudi pronašli kako negde plutaju morima u začepljenim bocama, fragmenata arheoloških iskopina koje samo što se ne raspadnu, beleški na požutelim stranicama knjiga…

Iako mi na prvi pogled uvek deluje nemoguće raščivijati šta tu piše, u većini slučajeva dešifrovanje biva uspešno. Tajna leži u tome da treba raščitati samo dve-tri reči u nizu, a potom ih baciti na Gugl, a on će nepogrešivo u rezultatima pretrage izbaciti da je u pitanju neki stih iz Kurana.

Kada ustanovite koje poglavlje Kurana je u pitanju, sve teče kao po loju. Uporednom metodom ćete proći kroz tekst Kurana i uporediti s rukopisom koji dešifrujete. Sve one rukopisne zavrzlame koje su vam na prvu loptu delovale nečitljivo, sada će vam izgledati potpuno jasno. Kuran je već preveden, tako da klijentu možete brzo i lako ponuditi odličan prevod i tumačenje rukopisa koji vam je poslao, a on će zasigurno biti oduševljen vašim veštinama dešifrovanja.

I sami ćete se pomalo osećati kao francuski lingvista Šampolion, onomad kada je dešifrovao egipatske hijeroglife, na osnovu kamena iz Rozete (gde je takođe primenio uporednu metodu). Sigurno će i vaša mama biti ponosna na vas, što tako vešto umete da raščitavate starostavne spise i tumačite drevne rukopise.

I tako možete dugo uživati u sopstvenoj slavi, jer se za 99,9% rukopisa koji dođu do vas bez većih poteškoća može pronaći uporedni tekst – najčešće već odavno preveden. Problem nastaje onda kada do vas dođe rukopis koji nemate s čim uporediti. U tom trenutku magija nestaje, a sve vaše šampolionske veštine padaju u vodu. Tada, i samo tada ćete shvatiti da vi niste nikakav Šampolion, već običan lingvista na kojeg je i Gugl – oguglao!