Dan Filološkog fakulteta

Danas je poseban dan – obeležili smo Dan Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ponosna sam jer je naš fakultet najveći fakultet u zemlji i jedan od najvećih u ovom delu Evrope. Na njemu trenutno studira preko 7000 aktivnih studenata, prateći nastavu na osnovnim, master i doktorskim studijama. Na Filološkom fakultetu se, uz srpski jezik i književnost, danas izučava preko 30 stranih jezika, kao i mnoge druge oblasti filologije…

Današnja svečanost je protekla u lepoj atmosferi, uz nastupe hora i orkestra, dodelu nagrada i priznanja, kao i obraćanje našeg novog dekana, prof. dr Boška Suvajdžića.

Samo nekoliko dana ranije, takođe u Sali heroja, najvećem amfiteatru Univerziteta u Beogradu, organizovan je odličan prijem za novu generaciju brucoša. Bila je to prilika da se studentima predstavi i novi tim prodekana: prof. dr Ema Petrović, prodekan za finansije, doc. dr Vojkan Stojičić, prodekan za nastavu, i prof. dr Mina Đurić, prodekan za nauku i međunarodnu saradnju.

Čini mi se da naš Fakultet, sa novim dekanom i njegovim timom, ide u dobrom pravcu – ka daljoj modernizaciji, inovacijama i jačanju imidža našeg Fakulteta kao institucije koja nudi atraktivne studijske programe, prati savremene trendove i otvara prostor za nove ideje…

A na kraju – koktel, kao lepa prilika za susrete, razgovore i razmenu mišljenja. Ako je suditi po njenom početku, pred nama je zanimljiva školska godina…

Tunišanin

“Ako narod jednom bude hteo da živi, sudbina mora odgovoriti. I noć će morati da se raziđe, i okovi će morati da se slome”.

إذا الشعب يوما أراد الحياة

فلا بد أن يستجيب القدر

ولا بد لليل أن ينجلي

ولا بد للقيد أن ينكسر

Ovo su stihovi tuniske himne, a napisao ih je tuniski pesnik Abu Kasim al-Šabi (1909-1934).

Ove stihove koristim na času sintakse, kao primer da iza pogodbenog veznika može doći i imenica, a ne samo glagol (to je pesnička sloboda).

Pošto na ovom nalogu/blogu želim da se bavim i jezičkim pravilima u srpskom jeziku, moram da napomenem ono što mnogi od nas greše: Tunis, tuniski, Tunišanin, Tunišanka (a ne tunižanski, Tunižanin…): „Pravopis srpskoga jezika” Matice Srpske (2019)

Meka

Da li ste nekada u hotelu u muslimanskoj zemlji videli ovaj znak? Reč je o znaku sa slikom Kabe (ar. الكعبة), poznatog svetilišta koje se nalazi u Meki (ar. مكة). Tu je i strelica koja pokazuje Kiblu (ar. القبلة), tačku prema kojoj se muslimani okreću pri molitvi, a ona je određena baš prema položaju ovog svetog grada u Saudijskoj Arabiji. 

Meka nije samo mesto kojem se muslimani okreću dok se mole, već i mesto koje svake godine pohode milioni pripadnika ove vere. Svakom muslimanu je obaveza, ako mu to dozvoljavaju finansije i zdravlje, da bar jednom u životu poseti ovaj grad. Zbog toga se Meka smatra jednim od najposećenijih gradova na svetu…

Kad smo već kod Meke, ne mogu a da ne spomenem jednu pojavu koja se iz engleskog jezika prenela kod nas. U pitanju je korišćenje reči „Meka“ u prenesenom značenju, kao metafore za „mesto gde odlazi mnogo ljudi“. Sigurno ste nekada čuli da kažu kako je Pariz turistička Meka, Dubai meka gradnje i potražnje, Beograd balkanska hedonistička Meka, Beč meka za srpske gastarbajtere, a Singapur Meka za superbogate.

Pa onda naslovi: „To i to ostrvo je prava meka za ljude koji žele nešto više od odmora“, „Taj i taj restoran je gastro Meka za ljubitelje ribljih specijaliteta“, „Neki tamo tržni centar je šoping Meka za one sa dubokim džepom“, „Dotični univerzitet je postao meka za masovno nostrifikovanje diploma“ i tako dalje. 

Pored simpatičnih konstrukcija „šoping meke“ i „gastro meke“, skoro sam pronašla i jednu novu, kojom se pojačava iskaz, i to tako što se uz Meku dodaje i drugi sveti grad u Saudijskoj Arabiji – Medina. Pazite sad naslove: „Nećemo mi da budemo meka i medina za krimose“, „To mesto je Meka i Medina nerada i stranačko-rođačkog zapošljavanja”, „Splavovi su Meka i Medina za dotičnu populaciju…“ i mnogi drugi.

Ovako upotrebljene, Meka i Medina se u našim medijima nekada pišu malim, a nekada velikim početnim slovom. Ja mislim da je bolje malim, jer ih ne treba povezivati sa dva sveta grada u Saudijskoj Arabiji, već shvatiti kao okamenjene konstrukcije koje su se uveliko odvojile od svog osnovnog značenja i postale novi metaforički izrazi srpskoga jezika.

Sapir-Vorfova hipoteza

Jeste li čuli za Sapir-Vorfovu hipotezu?! Oni koji su učili opštu lingvistiku, sugurno se sećaju američkih lingvista Edvarda Sapira i Bendžamina Lija Vorfa koji su početkom 20. veka postavili hipotezu o jezičkoj relativnosti, tvrdeći da struktura jezika jedne zajednice u značajnoj meri određuje pogled na svet njenih pripadnika.

Sapir i Vorf su proučavali jezik Hopi Indijanaca, koji je pružao jedinstven uvid u to kako jedan jezik, sasvim drugačiji od indoevropskih jezika, bitno određuje svet pripadnika njihovog plemena, toliko različit od našeg sveta.

O tome nam je jednom govorio profesor Ranko Bugarski na predavanjima iz opšte lingvistike, živopisno objašnjavajući kako u se u jeziku Indijanaca iz plemena Hopi za ono što ih čeka u budućnosti kaže da je „iza“, a za ono što je prošlo – „ispred“. Oni, dakle, percipiraјu vreme kao nešto što im dolazi s leđa, prolazi pored njih i gubi se, nestaje negde ispred njih. A mi vreme shvatamo kao nešto što nam dolazi spreda, a nestaje iza nas. Zato se mi nikada ne možemo dobro razumeti sa Hopi Indijancima! 😉

A šta ima i da se razumemo s njima, kada ih nikad u životu nećemo videti?!

Veći je problem za nas to što ne možemo da se razumemo s Arapima, jer je i njihovo shvatanje vremena drugačije od našeg! O tome nisu pisali Sapir i Vorf, ali jeste Edvard Hol, američki antropolog. Hol je primetio da na Zapadu vreme ima cenu – vreme je novac, može se potrošiti, protraćiti, uštedeti i izgubiti. Dok na Istoku vreme nema osobine materijalnog i nije na ceni. Ljudi su važniji od vremena…

Možda tu razliku najbolje oslikava ova anegdota, koji mi je jedan čovek davno ispričao:

Pita Amerikanac Arapina u pustinji: – „Koliko ima do sledeće oaze?“ – „Ima tri dana jahanja na kamili, reče ovaj”. – „Pa ja mojim džipom stignem za pola dana!“ – „A šta ćeš raditi ostala dva i po dana?“ začudi se Arapin.

Alikante

U ovaj grad je trebalo da dođem još pre mnogo godina, kada sam igrala folklor i kada je postojala mogućnost da ovde dođemo na turneju. Tada se to nije dogodilo, ali se želja ispunila sada. Kao da sam, šetajući njegovim ulicama, zatvorila jedan davno započet krug. Vreme me je vratilo u dane kada smo igrali koncerte širom Španije, a osećaj je ostao isti – ova zemlja je i dalje podjednako čarobna.

Iako se trudim da obilazim arapske zemlje, gde mogu da primenim znanje iz svoje struke, i Španija mi pruža sličan osećaj. Veći deo Španije je bio pod arapskom vlašću od 711. do 1492. godine, što je ostavilo dubok trag u španskom jeziku, kulturi i arhitekturi.

Arapi su ovu teritoriji zvali “al-Andalus”, a danas je to naziv južne španske oblasti, Andaluzije.

Zbog arapskog uticaja, španski jezik je pun arapskih reči. Mnoge od njih su iz arapskog preuzete zajedno za određenim članom “al”, pa se lako mogu prepoznati, jer počinju upravo ovim slogom.

Takvo je i ime prelepog grada u kom se trenutno nalazim – Alikante (njegovo ime potiče od “al-Laqant”, naziva koji su Arapi koristili za grad, a sama reč Laqant vodi poreklo od još starijeg latinskog i grčkog imena ovog mesta.

Od drugih gradova Španije. čiji su nazivi arapskog porekla, možemo izdvojiti sledeće:

• Almería (od al-Mariyya – „stražarska kula”) المرية

• Albacete (od al-Basīṭ – „ravnica”) البسيط

• Alcalá de Henares (od al-Qal’a – „tvrđava”) القلعة

• Alcázar de San Juan (od al-Qaṣr – „dvorac, utvrđenje”) القصر

• Algeciras – od al-Jazīra /al-Khaḍrāʾ/(„zeleno ostrvo“) الجزيرة

Ima i onih gradova koji ne počinju određenim članom “al”, ali jesu arapskog porekla:

• Guadalajara (od Wādī al-Ḥijāra – „dolina/reka kamenja“) وادي الحجارة

• Calatayud (od Qal’at Ayyūb – „Ajubova tvrđava“) قلعة أيوب

• Gibraltar (od Jabal Ṭāriq – „Tarikova planina“) جبل طارق

Ime Tarik ovde označava ime arapskog vojskovođe Tarika Ibn Zijeda (طارق ابن زياد), koji je 711. godine, preko ovog moreuza prešao iz Afrike na špansko tlo i tako započeo osvajanje Iberijskog poluostrva….

Najduža reč na svetu

Takmičenje za najdužu reč u arapskom, srpskom i turskom..

Arapski: أفاستسقيناكموها؟ (15 slova)

Srpski: sedamdesetčetvorogodišnjakinja (28 slova)

Turski: Muvaffakiyetsizleştiricileştiriveremeyebileceklerimizdenmişsinizcesine (70 slova)

Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Termin “aglutinativni” možda vas podseća na englesku reč “glue” (lepak), a upravo o lepljenju ovde i jeste reč. Kod aglutinativnih jezika morfeme se lepe jedna na drugu i mogu formirati zaista dugačke reči. Pored turskog, ove osobine imaju i sledeći jezici:

finski (Lentokonesuihkuturbiinimoottoriapumekaanikkoaliupseerioppilas – 61 slovo),

mađarski (megszentségteleníthetetlenségeskedéseitekért – 44 slova)…

pa i nemački ima neke osobine aglutinativnih jezika, jer pravi dosta dugačke složenice (na primer: Kraftfahrzeughaftpflichtversicherung – 36 slova).

U jezicima američkih indijanaca čitava rečenica se slepi u jednu reč.

Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo.

Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova. Ja sam se dosetila jedne duže – “sedamdesetčetvorogodišnjakinja”, koja ima čak 28 🙂

Znate li vi možda neku dužu reč (na bilo kom jeziku)?

Miš

Pre izvesnog vremena nestao mi miš, kog nosim sa laptopom na sva predavanja. Posle nekoliko dana, videla sam ga u jednoj od slušaonica dok sam držala čas, i rekla oduševljeno: „Našla sam svoj miš!“ 🙂 A recite mi vi – šta bi se desilo da sam slučajno upotrebila izraz „Našla sam svog mišA“? Ja mislim da bi pola studentkinja poskakalo na stolice vrišteći, jer bi pomislile da je u slušaonici pravi miš. Samo to jedno slovo A dodato na kraju, bi potpuno promenilo smisao rečenice.

U srpskom jeziku, ako je imenica muškog roda neživa, njen akuzativ je isti nominativu (u oba padeža glasi „miš”), a ako je imenica muškog roda živa, onda je akuzativ isti genitivu (koga/čega; koga/šta – „miša“). To praktično znači da mi možemo promeniti muža i nacrtati druga, ali ne možemo promeniti ružA i nacrtati krugA. Možemo jesti puž (sa sirom) u pekari ili (morskog) pužA na žaru.

Sve ova tajne srpskog jezika nama dolaze spontano, pa o njima ni ne razmišljamo, ali ima jedna stvar gde uvek grešimo. Izjave tipa: „Vozim novog džipA“, „Kupio je novog mercedesA“ ili „Prodao sam svog poršeA“ su dokaz da naš čovek svoj automobil voli kao rođenog brata, pa o njemu govori kao o živom biću. Sve ove izjave bile bi tačne kada bi se sa njih skinulo zadnje slovo A. Jer, kao što ne kažemo da smo pili viskijA, nosili šanelA, pušili marlboroA i jeli hamburgerA, tako ne możemo da vozimo ni poršeA. Možemo da vozimo samo porše — i to ako imamo love.

Žena od sultana

Moram da vam kažem da sam se baš iznenadila što se u Egiptu na plaži pušta naša pesma, atraktivnog naslova – „Žena od sultana“. Ko je išao po beogradskim kafanama, zna je da je svojevremeno bila veoma popularna. Kičasto stihoklepanje, praćeno zaraznim orijentalnim prizvukom sa zurlama, avionima, kamiomima i silikonima, kod nas ne može da omane. Vidim da je sada postala i internacionalni hit…

Onomad kad sam prvi put čula za nju, odmah sam rekla da ima gramatičku grešku. I zaista, nepravilno je reći „žena OD sultana“, nego treba „žena sultana“ ili „sultanova žena“. U pesmi se spominje i sintagma „gnezdo OD zmaja“, a trebalo bi valjda reći „zmajevo gnezdo“ ili „gnezdo zmaja“.

Naše gramatike kažu: pravilno je „devojka mog druga“, a ne „devojka od mog druga“. Ali možemo reći „sok od višanja“ i „tašna od zmijske kože“. Prisvojni genitiv (označava pripadnost) ne zahteva nikakav predlog, dok genitiv sa predlogom OD može da označi materiju od koje je nešto napravljeno. Tako da, sa aspekta srpske gramatike, naslov pesme jeste nepravilan.

Ipak, sa aspekta metrike/versifikacije (nauke o stihu), naslov je skroz pravilan, jer to je takozvana „pesnička sloboda“. Predlog OD dodaje stihu još jedan slog, koji je potreban ovoj pesmi, u kojoj je drugi stih refrena uvek pisan u trinaestercu. Pesnik može, radi rime ili broja slogova u stihu, da prekrši gramatička i druga pravila, da izmisli reč, skrati je, produži ili izmeni…

Pesnička sloboda je sjajna stvar i kad prevodite poeziju. Ako ne znate kako nešto da prenesete na strani jezik, vi možete prepevati kako god hoćete i reći da je to pesnička sloboda. Za pesmu je važno da prenese ideju, osećaj, emociju, rimu… bez obzira koja jezička sredstva birate da to postignete.

Voditi „abrove“

Reči koje svakodnevno koristimo, a možda nismo znali da su arapskog porekla:

• hapsiti, haps → ar. ḥabs (حبس) – zatvor, tamnica

• halaliti (alaliti) → ar. ḥalāl (حلال) – ono što je dopušteno. Iz istog korena potiče i izraz „alal ti vera“, u značenju „svaka čast“

• voditi “abrove” → ar. ḫabar (خبر) – vest, obaveštenje

• terati “inat” ← ar. ʿinād (عناد) – tvrdoglavost, prkos

• nema “vajde” → ar. fāʾida (فائدة) – korist, dobit

• alat → ar. āla (آلة) – alat, sprava

• dućan → ar. dukkān (دكان) – prodavnica

• hašiš → ar. ḥašīš (حشيش) – trava

• mašala → ar. mā šāʾ Allāh (ما شاء الله) – „Šta Bog da”, izraz divljenja ili čestitanja

• mušterija → ar. muštarī (مشتري) – kupac

• duvan → ar. duḫān (دخان)

• berićet → ar. baraka (بركة) – blagoslov

• mâla, mahala → ar. maḥalla (محلة) – gradska četvrt

• makaze → ar. miqaṣṣ (مقص)

• daire → ar. dāˀira (دائرة) – krug

Koja vam se najviše dopada?

Dopunite niz..

Burkini

Javljam se iz Šarm el Šeika i imam dobru vest. Ako dođete ovamo i jako pocrvenite na egipatskom suncu – ne brinite! Ovde ćete naći veliki izbor kupaćih kostima koji pokrivaju od glave do pete. Oni su vrlo efikasna zaštita od sunca, a što je najbolje, ovde vas niko neće čudno gledati, jer to je najnormalnija stvar.

U islamskim zemljama ovakve kostime žene nose iz verskih razloga. Naime, islamska religija preporučuje da se žena odeva skromno i njena odeća da ne otkriva previše, pa je i kupaći dizajniran u skladu s tim. U Egiptu su ovakvi kostimi vrlo popularni. Ima dosta poznatih kairskih faca koje ih nose, a čak i žensku decu oblače u malo pokrivenije modele, gde se ne vide butine i nadlaktice.

Na zapadu ovakve kupaće kostime zovu “burkini”, ali taj se naziv se ovde ne koristi. Za kupaći se u arapskom koristi francuska reč maillot /majo/. Naziv „burkini“ je nastao po pogrešnoj logici, jer „burka“ nema veze sa tim. Burka je onaj plavi čaršav što nose žene u Avganistanu, gde su pokrivene cele, a gledaju kroz gusto tkanu mrežicu.

Nešto drugo je „nikab“, pokrivka crne boje, gde se ženi vide samo oči, što se nosi u arapskom svetu. Ima i ovde u hotelu takvih žena i da vam kažem: one se slikaju za Instagram, kupaju, vode biznise, žive život punim plućima.

Mnogo je više onih čija je kosa pokrivena hidžabom. „Hidžab“ to je marama koja dozvoljava da se ženi potpuno vidi lice, dok su kosa i vrat pokriveni. Takozvani burkini, dakle, najviše podseća na hidžab.

Burkini je nije samo kulturološki, već i lingvistički fenomen, nastao spajanjem reči “burka” i “bikini”. Dobio je naziv po istoimenom Maršalskom ostrvu, a zanimljivo je da je potom odbačen prefiks bi-, da bi osnova “kini” dobila i druge prefikse – pa tako imamo naziv “monokini” za jednodelni kupaći, “trikini” za spojen gornji i donji deo, potom „burkini“. A možemo praviti i nove kovanice, da nazovemo nove modele na tržištu…