Abu Dabi

Danas sam nastavila obilazak Abu Dabija, grada čije ime u prevodu znači “otac gazele” (أبو ظبي).

Plan je bio da se obiđe predsednička palata – ar. Qasr al-Watan (قصر الوطن) koja predstavlja simbol upravljanja državom i služi kao mesto održavanja političkih sastanaka, ali je istovremeno i destinacija otvorena za turiste.

Pored samog ovog arhitektonskog čuda u zlatu i mermeru, u palati se još mogu videti i retki rukopisi Kurana. Ima tu i drugih vrednih spisa iz pera starih arapskih učenjaka, pa onda ogromna moderna biblioteka sa literaturom na temu arapskog jezika… i još mnogo toga.

Obilazak palate je bio dug a redovi za ulazak još duži. Čekali smo sigurno duže od sat vremena na neumoljivom zalivskom suncu. Na kraju smo nekako ipak ušli i to preko reda – zahvaljujući mom znanju arapskog jezika.

Posle obilaska palate i okoline, krenuli smo put Dubaija, gde smo se smestili u Marini.

Grad me je odmah osvojio svojim šarmom. Iako je bilo veče, odmah smo otišli na kupanje. Voda je topla, pesak mekan, a oko nas je raj na zemlji. Sutra se ova avantura nastavlja…

Šejh Zajid

Trenutnu pauzu između ispita koristim da posetim Ujedinjene Arapske Emirate. Danas je na redu bio Abu Dabi. Prvo smo otišli u velelepnu džamiju Šejh Zajid, posvećenu šejhu Zajidu bin Sultanu el Nahjanu, vladaru Abu Dabija i osnivaču UAE – poznatom i kao “otac nacije”.

Kod nas u medijima on se često pominje, ne kao Šejh Zajid, već kao – Šeik Zajed. Prva reč je iste etimologije kod oba primera. U pitanju je arapska reč Šejh (شيخ) sa značenjem “starac”, “poglavar”, “gospodin” – titula arapskih vladara. Ova reč se kod nas najviše ustalila u obliku “šeik”, čime označavamo bogatog naftaša obučenog u belo.

Što se tiče druge reči, često se vode polemike oko toga da li treba reći Zajid ili Zajed. Odgovor glasi da je ispravna prva reč, jer se na arapskom standardnom jeziku ona izgovara baš tako: Zajid (زايد). Oblik Zajed usvojili smo iz engleskog, gde se ovo ime obično transkribuje kao Zayed.

Što se tiče Abu Dabiija, i kod njega imamo jezičke nedoumice, pa tako mnogi pišu “Abu Dhabi” (sa H). Podsećam da je u srpskom jeziku to nepravilno, jer kako reče naš Vuk Karadžić: “Piši kao što govoriš, čitaj kao što je napisano”.

Kako pravila odevanja nalažu, žene u džamiji moraju pokriti glavu maramom. Za tu priliku koristila sam svoju kefiju, koji nosim na sva putovanja.

Posle obilaska džamije, usledio je obilazak prelepe plaže, pored velike promenade u srcu grada. Brčkanje stopala u Persijskom zalivu, gaženje po mekanom pesku i upijanje sunčevih zraka baš mi je prijalo. Neki i plivaju u moru. Narednih dana i ja planiram to da realizujem. Ova topla arapska zemlja pruža mogućnost kupanja u moru tokom čitave godine.

Grad je velik, sve je udaljeno. Sva sreća pa je gorivo jeftino! Ali je zato voda skupa. 🙂 Ovaj grad ima svoj ritam koji treba osetiti. Potrebno je ostati par dana, opustiti se i dozvoliti da vas magija ovog grada ponese…

Prase u Teheranu

Moje omiljene izreke iz srpskog jezika, sa orijentalnom tematikom:

— Imaju Arapi i para u jami (palindrom – čita se isto u oba smera);

— Prodao bi prase u Teheranu (kaže se za veštog trgovca, koji može da proda prase čak i u iranskoj prestonici, gde žive muslimani – a oni, jelte, ne jedu prasetinu);

— Sad ćeš da vidiš kako Musa dere jarca (kaže se kada se opisuje nečija ekstremna nadmoć i dominacija);

— Sjaši Kurta za uzjaši Murta (kaže se kada smena ličnosti na položaju ne predstavlja suštinsku promenu);

— Gde svi Turci, tu i mali Mujo (kaže se kad neko podržava odluku većine);

— Para vrti gde burgija neće (znači da se novcem može završiti svaki posao);

— Doterao cara do duvara (dovesti nekog u bezizlazan položaj);

— Kadija te tuži, kadija ti sudi (znači da pravda zavisi od onog ko ima moć).

Neke od ovih mudrosti su veoma stare, ali imaju primenu i danas. Šta vi mislite?

Kuranski arapski

Stigla mi je nova knjiga – The Routledge Introduction to Qur’anic Arabic. Reč je o inovativnom kursu arapskog jezika, namenjenom studentima koji žele da steknu osnove kuranskog i klasičnog arapskog jezika.

Knjiga stavlja fokus na unapređenje razumevanja i usvajanje vokabulara, kroz 40 lekcija predviđenih da se obrade u približno 40 sati nastave. Počinje se od kraćih sura Kurana, poput el Fatihe. Autor koristi njihov ponavljajući vokabular i gramatičke strukture kako bi kod učenika izgradio stabilnu jezičku osnovu, pre nego što se pređe na zahtevnije i duže sure, poput sura Jasin, Merjem i Jusuf.

Napisana od strane iskusnog predavača, ova knjiga predstavlja nezaobilazan priručnik za nastavnike, studente i sve one koji žele da prodube svoje znanje kuranskog arapskog jezika. Iako je prvenstveno namenjena radu u učionici, knjiga može biti korisna i samostalnim učenicima.

Audio-materijal koji prati knjigu dostupan je na veb-sajtu izdavačke kuće Routledge i sadrži čitanje svih kuranskih sura koje se javljaju u knjizi. Posebno mi se dopada što su one pročitane školski, jasno i razgovetno, onako kako je najbolje za učenike koji se tek upuštaju u proučavanje kurana – ne samo iz verskih nego, pre svega, iz naučnih razloga. U istom maniru napisan i sam tekst sura – u skladu sa pravilima pisanja modernog standardnog arapskog, bez dijakritičkih znakova tamo gde su nepotrebni i bez nekih grafijskih rešenja koja su specifična samo za Kuran. Ovakva metodologija osigurava da se svako ko želi lako upozna sa tekstom Kurana i usvoji njegove leksičke, gramatičke i sintakstičke strukture.

Htela bih da podelim s vama neku od ovih sura, ali one nemaju isti efekat kada se prevedu na naš jezik – to naročito važi za mekanske kratke sure, pisane u rimovanoj prozi. Taj ritam i magija teško se mogu preneti na druge jezike, a teško se mogu i opisati. Mislim da bi čak i neko ko ne zna arapski mogao da ih sluša u originalu i da odmah shvatio o čemu govorim.

Nordeus

Ovog petka imali smo zanimljivu gošću na predavanju iz lokalizacije. Došla nam je naša draga koleginica, Marija Babić, koja je nedavno završila master na grupi za arapski jezik, a danas radi na poziciji Localization Specialist u jednoj od najvećih gejming kompanija u regionu. Reč je o kompaniji Nordeus, tvorcu svetski poznate video-igre TopEleven.

Ovaj događaj okupio je moje studente koji trenutno slušaju ili su već položili Lokalizaciju, ali i druge kolege koji se interesuju da saznaju više o zanimljivoj oblasti lokalizacije video-igara (danas zasigurno najbrže rastućoj grani prevodilaštva).

Studenti su iz prve ruke mogli da saznaju šta je to lokalizacija i kako se lokalizacija u gejmingu razlikuje od lokalizacije drugih digitalnih sadržaja. Posao stručnjaka za lokalizaciju nije samo da prevede sadržaj, već da ga učini zanimljivim i prihvaljivim u svim kulturama za koje se igra lokalizuje. Igre koje razvija Nordeus trenutno imaju oko 30 miliona korisnika širom sveta i lokalizuju se na preko 30 jezika. Ljudi koji ih igraju dolaze iz potpuno različitih kulturnih i verskih sredina i imaju različita očekivanja, što posao lokalizacije čini istovremeno zahtevnim i inspirativnim.

Marija nije govorila samo o ulozi filologa u industriji igara, već nam je predstavila čitav tim stručnjaka s kojima filolog sarađuje – od dizajnera i umetnika, preko programera, do producenata i menadžera. Zanimljivo je da na nekim od ovih pozicija u njenoj firmi rade upravo ljudi koji su završili Filološki fakultet. Kako je istakla, za filologe u ovoj industriji postoje sjajna radna mesta i najrazličitije pozicije u kojima mogu biti uspešni.

Kroz druženje sa Marijom, otkrili smo šta je filologu potrebno da bi se ostvario u nekoj od ovih uloga. Tajna leži, ne samo u znanju, već i u odgovarajućem „majndsetu“ koji osoba poseduje, a koji se ogleda u radoznalosti, želji za daljim učenjem i istraživanjem i otvorenosti za nove ideje.

Zaista smo uživali u ovom druženju, na kom se izdvojila snažna poruka: „Verujte u značaj obrazovanja, a isto tako verujte i u moć neformalnog obrazovanja“, jer samo njihova sprega rađa sjajne ideje, podstiče velike stvari i čini da svoje snove pretvorimo u stvarnost.

Šampolion

Izvukoh nasumice jednu knjigu: – Učitelju, ne piše ništa!

– Kako to? Vidim da piše, pa šta ti to čitaš?

–  Ne znam. To nisu slova našeg alfabeta, nisu ni grčka, njih bih prepoznao. Liče na crve, zmijuljke…

–  A, pa to je arapski.

(Umberto Eko, „Ime ruže”)

Kao arabisti koji je aktivan na mrežama, često mi stižu zahtevi da „dešifrujem“ neke arapske rukopise, koje su ljudi slučajno primetili u svojim jastucima, pronašli u medaljonima ili su do njih došli na ovaj ili onaj način. Ima tu i onih poruka koje su ljudi pronašli kako negde plutaju morima u začepljenim bocama, fragmenata arheoloških iskopina koje samo što se ne raspadnu, beleški na požutelim stranicama knjiga…

Iako mi na prvi pogled uvek deluje nemoguće raščivijati šta tu piše, u većini slučajeva dešifrovanje biva uspešno. Tajna leži u tome da treba raščitati samo dve-tri reči u nizu, a potom ih baciti na Gugl, a on će nepogrešivo u rezultatima pretrage izbaciti da je u pitanju neki stih iz Kurana.

Kada ustanovite koje poglavlje Kurana je u pitanju, sve teče kao po loju. Uporednom metodom ćete proći kroz tekst Kurana i uporediti s rukopisom koji dešifrujete. Sve one rukopisne zavrzlame koje su vam na prvu loptu delovale nečitljivo, sada će vam izgledati potpuno jasno. Kuran je već preveden, tako da klijentu možete brzo i lako ponuditi odličan prevod i tumačenje rukopisa koji vam je poslao, a on će zasigurno biti oduševljen vašim veštinama dešifrovanja.

I sami ćete se pomalo osećati kao francuski lingvista Šampolion, onomad kada je dešifrovao egipatske hijeroglife, na osnovu kamena iz Rozete (gde je takođe primenio uporednu metodu). Sigurno će i vaša mama biti ponosna na vas, što tako vešto umete da raščitavate starostavne spise i tumačite drevne rukopise.

I tako možete dugo uživati u sopstvenoj slavi, jer se za 99,9% rukopisa koji dođu do vas bez većih poteškoća može pronaći uporedni tekst – najčešće već odavno preveden. Problem nastaje onda kada do vas dođe rukopis koji nemate s čim uporediti. U tom trenutku magija nestaje, a sve vaše šampolionske veštine padaju u vodu. Tada, i samo tada ćete shvatiti da vi niste nikakav Šampolion, već običan lingvista na kojeg je i Gugl – oguglao!

Nigerija

Davno sam pratila blog jedne naše mlade žene, koja radi u Nigeriji kao direktorka. Pisala je o životu u Nigeriji i koliko je on različit od svega na šta smo mi navikli – ljudi, hrana, klima… Njeni opisi su bili toliko egzotični, da ih i danas pamtim.

Pisala je da su kod njih titule jako važne. Tamo svako nosi neku titulu koju mu morate spomenuti prilikom obraćanja, inače može da se uvredi. Tako je čak i neki mali dečak, kog je upoznala, insistirao da mu se ispred imena stavi titula „barister“ (engl. advokat).

Ta priča je slična nečemu što stalno učim svoje studente – da su u poslovanju s Arapima titule jako važne i da se ne možemo na isti način obratiti direktoru, profesoru, inženjeru, šejhu, princu, predsedniku ili premijeru.

Često im pominjem jedan blog o arapskom jeziku, gde navode primer američke firme koja je uputila pismo arapskom ministru. Pismo je prvo napisano na engleskom, pa onda prevedeno na arapski. Posle izvesnog vremena Ministarstvo je obavestilo firmu da predlog nije podnet ministru, jer pismo nije bilo prikladno. Ministar je u ovom slučaju bio i član kraljevske porodice, što je trebalo znati i titulom posebno naglasiti.

Meni je ranije uvek bilo čudno što, kada mi se neki arapski studenti ili profesori obraćaju službeno, stalno pišu „draga prof. dr Ivana“, čak i kada mi šalju poruke na WhatsApp. Shvatila sam da to ima veze sa visokim indeksom distance moći u društvu, o čemu je govorio Gert Hofstede…

Proučavajući različite kulture, on je uvideo da nemaju ljudi svugde isti odnos prema hijerarhiji. Društva rangirana visoko na skali distance moći (1-100) lako prihvataju da u društvu postoji hijerarhija, da oni nadređeni donose sve odluke. Zbog toga je njima isticanje titula mnogo važno. Nisko rangirana na ovoj skali su demokratska društva gde su svi jednaki, pa ljudi nisu navikli na bilo kakvu hijerarhiju. Samim tim, kod njih nisu važne ni titule. Primera radi, Nigerija i arapske zemlje su na skali visoko (80), a zapadne zemlje dosta nisko: Austrija 11, Švedska 31…

Iznenadilo me to što rang Srbije iznosi 86! Izgleda da, što razlike među ljudima postaju veće, to se više ganjaju titule — mada ih neki danas nose i potpuno nezasluženo…

Lokalizacija za arabiste: memoQ, Phrase i Trados

Ovo je peta godina za redom otkako držim predmet „Lokalizacija za arabiste“ na master studijama Filološkog fakulteta. Kao što sam naziv kaže, namenjen je studentima koji su završili arabistiku i žele da svoje poznavanje jezika i kulture povežu sa poslovima budućnosti. Za neke od ovih poslova možda pojedini još nisu ni čuli – Localization Project Manager, Localization Specialist, Technical Writer, UI/UX Writer samo su neke od pozicija koje se danas viđaju na oglasima firmi, a u kojima filolozi mogu graditi svoju karijeru. Sa toliko otvorenih prilika više niko nam ne može reći „Studiraš filologiju? Šta će ti to? Gde ćeš s tim da radiš?“ U jezičkoj industriji ima toliko posla za one koji hoće da rade! Samo je potrebno da shvatimo da se danas traži celoživotno učenje i želja za usavršavanjem. Nije rešenje u tome da završimo fakultet, uzmemo ćagu u ruke i čekamo da posao pronađe nas.

Savremeni filolog treba da zna da se pojam prevođenja danas dosta promenio i da više ne obuhvata samo tradicionalne vrste tekstova: knjige, spise, dokumenta, ugovore, pregovore… danas se prevode i kompjuterski programi, igrice, sajtovi. Ova oblast je danas u velikoj ekspanziji, tačnije ona spada u najbrže rastuće oblasti prevodilaštva.

Ovakvo prevođenje naziva se „lokalizacija“ i podrazumeva različite tehnike i tehnologije, s kojima će se studenti na mom predmetu upoznati. Za početak će videti da se ovakvi prevodi ne rade u Vordu, niti se klijentu šalju mejlom. Postoje posebni alati koji čitav proces dižu na potpuno drugi nivo…

Prethodnih godina imali smo prilike da koristimo dva svetski poznata alata – memoQ i Phrase. Ove godine s ponosom mogu da najavim da uvodimo i treći alat. U pitanju je Trados Studio, kao i njegova klaud varijanta Trados Team koji služi za lokalizaciju i upravljanje projektima.

Drago mi je što imam priliku da sarađujem sa ovim firmama i što je ime Filološkog fakulteta u Beogradu svrstano u rang sa mnogim svetskim fakultetima koji su na vreme prepoznali potrebe savremenog filološkog obrazovanja i u svoje studijske programe uveli slične predmete.

Nemci

Oduvek mi je bila zanimljiva reč kojom Arapi nazivaju Austriju: „al-Nimsa“. Nedavno sam pročitala da je ona preuzeta iz osmanskog turskog, od reči „nemçe“, koja se odnosila na Nemačku i/ili Austriju. Ova reč je, kao što pretpostavljate, u turski jezik ušla iz slovenskih jezika, od reči „Nem(e)c“, kojom su Sloveni nazvali nemačke zemlje.

Po svemu sudeći, arapska reč „el-Nimsa“ ima isto poreklo kao naša reč „Nemačka“. Neke teorije kažu da je reč „Nemačka“ nastala od prideva „nem“, jer je slovenskim narodima govor Nemaca izgledao kao da su nemi, da nemušto govore… Kako je zabeležio naš veliki lingvista Ranko Bugarski u svojoj knjizi Jezici: Sloveni su Germane počastili nazivom Nemci, dok sebe nazivaju Slovenima, jer su ‘sloveći’.

Sloveni „slove“ – pričaju tako da ih ceo svet razume. A ne da tamo nešto mumlaju kao da su pali s Marsa… Da li vam se nekada desilo da vas neko, tokom neke rasprave, upita: „Ma, jel’ ti razumeš srpski!?“ (pritom onaj koji vas to pita dobro zna da razumete srpski, jer s vama razgovara na srpskom)? Ovo pitanje ne treba shvatiti bukvalno. On, ustvari, hoće da vas pita: „Da li si ti normalan?!“, „Jesu li ti vrane popile mozak?“

Pojava da druge narode, jezike i zemlje nazivamo drugačijim imenima nego što oni sami sebe nazivaju nije retka u jezicima sveta. Ovde je reč o endonimima i egzonimima – endonimi su oni nazivi kojima nazivamo sebe, a egzonimi su oni kojima nas drugi nazivaju.

Ranko Bugarski u pomenutoj knjizi navodi: „Oduvek su jedni narodi nazivali druge po onome kako im je zvučao njihov govor. Mnogi od tih jezika imaju domaće nazive sa značenjem ‘ljudi’, ‘pravi’, ‘domaći’, ‘govoreći’, ‘ovaj (jezik)’ i slično. Ali isti jezici neretko imaju i druge nazive, ne tako lepe, poreklom iz jezika susednih i često neprijateljskih plemena, sa značenjima tipa ‘nemi’, ‘mucavci’, ‘stranci’, ‘varvari’, ‘dušmani’, ‘pasje seme’ i sličnim.“

Kada su evropski narodi išli u otkrivanje sveta, često su, radi lakšeg snalaženja i preciznije identifikacije, dodavali i neko svoje treće imenovanje, pa su tako druge narode i plemena krstili nazivima: „jajoglavi“, „prašumski“, „ostrvski“ i slično.

Otomani

Svi mi koji smo studirali orijentalistiku smo još na prvoj godini studija naučili jednu važnu stvar – kada se govori o turskoj imperiji na našim prostorima, nije pravilno reći „otomanski“ i „Otomani“, već „osmanski“ i „Osmanlije“. Termin „Otomani“ nastao je od reči „The Ottomans“, kako se na engleskom nazivaju pripadnici ove velike imperije. Što se tiče termina „Osmanlije“, on je nastao od imena arapskog porekla „Osman“ (ar. عثمان), koje je nosio turski sultan Osman I, osnivač osmanskog carstva. Na našim prostorima među muslimanima postoji ime Osman, pa je sasvim prirodno da i se i Turci zovu „Osmanlije“, a ne „Otomani“.

„Otomani“ kod nas imaju sasvim drugo značenje – o njima nećete ništa saznati iz istorijskih knjiga, ali ćete zato mnogo naučiti ako odete u Ikeu. Klajn i Šipka u svom velikom rečniku kažu da je otoman „mekan, nizak ležaj bez naslona; kanabe, počivaljka, divan“, dok Abudulah Škaljić u svom rečniku turcizama definiše otoman kao „mekani istočnjački divan s jastukom bez naslona“. Ovaj komad nameštaja su nam donele Osmanlije, a njegov naziv se ustalio i u drugim jezicima (na engleskom „ottoman“ takođe može biti neka vrsta taburea ili tapacirane klupe).

Mi smo našu lekciju naučili i dobro zapamtili – Turci su Osmanlije, a ne Otomani. Samo, izgleda da neki alati za mašinsko prevođenje još uvek to nisu razgraničili. Na pojedinim sajtovima koji prodaju nameštaj vrlo se često mogu videti u ponudi „tapacirane osmanlije“, „osmani sa prostorom za odlaganje“ ili „osmanske sa nožicama od punog drveta“. Eto, tako izgleda kada se opisi u onlajn prodavnici prepuste mašinskom prevodiocu.