Najduža reč na svetu

Takmičenje za najdužu reč u arapskom, srpskom i turskom..

Arapski: أفاستسقيناكموها؟ (15 slova)

Srpski: sedamdesetčetvorogodišnjakinja (28 slova)

Turski: Muvaffakiyetsizleştiricileştiriveremeyebileceklerimizdenmişsinizcesine (70 slova)

Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Termin “aglutinativni” možda vas podseća na englesku reč “glue” (lepak), a upravo o lepljenju ovde i jeste reč. Kod aglutinativnih jezika morfeme se lepe jedna na drugu i mogu formirati zaista dugačke reči. Pored turskog, ove osobine imaju i sledeći jezici:

finski (Lentokonesuihkuturbiinimoottoriapumekaanikkoaliupseerioppilas – 61 slovo),

mađarski (megszentségteleníthetetlenségeskedéseitekért – 44 slova)…

pa i nemački ima neke osobine aglutinativnih jezika, jer pravi dosta dugačke složenice (na primer: Kraftfahrzeughaftpflichtversicherung – 36 slova).

U jezicima američkih indijanaca čitava rečenica se slepi u jednu reč.

Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo.

Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova. Ja sam se dosetila jedne duže – “sedamdesetčetvorogodišnjakinja”, koja ima čak 28 🙂

Znate li vi možda neku dužu reč (na bilo kom jeziku)?

Miš

Pre izvesnog vremena nestao mi miš, kog nosim sa laptopom na sva predavanja. Posle nekoliko dana, videla sam ga u jednoj od slušaonica dok sam držala čas, i rekla oduševljeno: „Našla sam svoj miš!“ 🙂 A recite mi vi – šta bi se desilo da sam slučajno upotrebila izraz „Našla sam svog mišA“? Ja mislim da bi pola studentkinja poskakalo na stolice vrišteći, jer bi pomislile da je u slušaonici pravi miš. Samo to jedno slovo A dodato na kraju, bi potpuno promenilo smisao rečenice.

U srpskom jeziku, ako je imenica muškog roda neživa, njen akuzativ je isti nominativu (u oba padeža glasi „miš”), a ako je imenica muškog roda živa, onda je akuzativ isti genitivu (koga/čega; koga/šta – „miša“). To praktično znači da mi možemo promeniti muža i nacrtati druga, ali ne možemo promeniti ružA i nacrtati krugA. Možemo jesti puž (sa sirom) u pekari ili (morskog) pužA na žaru.

Sve ova tajne srpskog jezika nama dolaze spontano, pa o njima ni ne razmišljamo, ali ima jedna stvar gde uvek grešimo. Izjave tipa: „Vozim novog džipA“, „Kupio je novog mercedesA“ ili „Prodao sam svog poršeA“ su dokaz da naš čovek svoj automobil voli kao rođenog brata, pa o njemu govori kao o živom biću. Sve ove izjave bile bi tačne kada bi se sa njih skinulo zadnje slovo A. Jer, kao što ne kažemo da smo pili viskijA, nosili šanelA, pušili marlboroA i jeli hamburgerA, tako ne możemo da vozimo ni poršeA. Možemo da vozimo samo porše — i to ako imamo love.

Žena od sultana

Moram da vam kažem da sam se baš iznenadila što se u Egiptu na plaži pušta naša pesma, atraktivnog naslova – „Žena od sultana“. Ko je išao po beogradskim kafanama, zna je da je svojevremeno bila veoma popularna. Kičasto stihoklepanje, praćeno zaraznim orijentalnim prizvukom sa zurlama, avionima, kamiomima i silikonima, kod nas ne može da omane. Vidim da je sada postala i internacionalni hit…

Onomad kad sam prvi put čula za nju, odmah sam rekla da ima gramatičku grešku. I zaista, nepravilno je reći „žena OD sultana“, nego treba „žena sultana“ ili „sultanova žena“. U pesmi se spominje i sintagma „gnezdo OD zmaja“, a trebalo bi valjda reći „zmajevo gnezdo“ ili „gnezdo zmaja“.

Naše gramatike kažu: pravilno je „devojka mog druga“, a ne „devojka od mog druga“. Ali možemo reći „sok od višanja“ i „tašna od zmijske kože“. Prisvojni genitiv (označava pripadnost) ne zahteva nikakav predlog, dok genitiv sa predlogom OD može da označi materiju od koje je nešto napravljeno. Tako da, sa aspekta srpske gramatike, naslov pesme jeste nepravilan.

Ipak, sa aspekta metrike/versifikacije (nauke o stihu), naslov je skroz pravilan, jer to je takozvana „pesnička sloboda“. Predlog OD dodaje stihu još jedan slog, koji je potreban ovoj pesmi, u kojoj je drugi stih refrena uvek pisan u trinaestercu. Pesnik može, radi rime ili broja slogova u stihu, da prekrši gramatička i druga pravila, da izmisli reč, skrati je, produži ili izmeni…

Pesnička sloboda je sjajna stvar i kad prevodite poeziju. Ako ne znate kako nešto da prenesete na strani jezik, vi možete prepevati kako god hoćete i reći da je to pesnička sloboda. Za pesmu je važno da prenese ideju, osećaj, emociju, rimu… bez obzira koja jezička sredstva birate da to postignete.

Voditi „abrove“

Reči koje svakodnevno koristimo, a možda nismo znali da su arapskog porekla:

• hapsiti, haps → ar. ḥabs (حبس) – zatvor, tamnica

• halaliti (alaliti) → ar. ḥalāl (حلال) – ono što je dopušteno. Iz istog korena potiče i izraz „alal ti vera“, u značenju „svaka čast“

• voditi “abrove” → ar. ḫabar (خبر) – vest, obaveštenje

• terati “inat” ← ar. ʿinād (عناد) – tvrdoglavost, prkos

• nema “vajde” → ar. fāʾida (فائدة) – korist, dobit

• alat → ar. āla (آلة) – alat, sprava

• dućan → ar. dukkān (دكان) – prodavnica

• hašiš → ar. ḥašīš (حشيش) – trava

• mašala → ar. mā šāʾ Allāh (ما شاء الله) – „Šta Bog da”, izraz divljenja ili čestitanja

• mušterija → ar. muštarī (مشتري) – kupac

• duvan → ar. duḫān (دخان)

• berićet → ar. baraka (بركة) – blagoslov

• mâla, mahala → ar. maḥalla (محلة) – gradska četvrt

• makaze → ar. miqaṣṣ (مقص)

• daire → ar. dāˀira (دائرة) – krug

Koja vam se najviše dopada?

Dopunite niz..

Burkini

Javljam se iz Šarm el Šeika i imam dobru vest. Ako dođete ovamo i jako pocrvenite na egipatskom suncu – ne brinite! Ovde ćete naći veliki izbor kupaćih kostima koji pokrivaju od glave do pete. Oni su vrlo efikasna zaštita od sunca, a što je najbolje, ovde vas niko neće čudno gledati, jer to je najnormalnija stvar.

U islamskim zemljama ovakve kostime žene nose iz verskih razloga. Naime, islamska religija preporučuje da se žena odeva skromno i njena odeća da ne otkriva previše, pa je i kupaći dizajniran u skladu s tim. U Egiptu su ovakvi kostimi vrlo popularni. Ima dosta poznatih kairskih faca koje ih nose, a čak i žensku decu oblače u malo pokrivenije modele, gde se ne vide butine i nadlaktice.

Na zapadu ovakve kupaće kostime zovu “burkini”, ali taj se naziv se ovde ne koristi. Za kupaći se u arapskom koristi francuska reč maillot /majo/. Naziv „burkini“ je nastao po pogrešnoj logici, jer „burka“ nema veze sa tim. Burka je onaj plavi čaršav što nose žene u Avganistanu, gde su pokrivene cele, a gledaju kroz gusto tkanu mrežicu.

Nešto drugo je „nikab“, pokrivka crne boje, gde se ženi vide samo oči, što se nosi u arapskom svetu. Ima i ovde u hotelu takvih žena i da vam kažem: one se slikaju za Instagram, kupaju, vode biznise, žive život punim plućima.

Mnogo je više onih čija je kosa pokrivena hidžabom. „Hidžab“ to je marama koja dozvoljava da se ženi potpuno vidi lice, dok su kosa i vrat pokriveni. Takozvani burkini, dakle, najviše podseća na hidžab.

Burkini je nije samo kulturološki, već i lingvistički fenomen, nastao spajanjem reči “burka” i “bikini”. Dobio je naziv po istoimenom Maršalskom ostrvu, a zanimljivo je da je potom odbačen prefiks bi-, da bi osnova “kini” dobila i druge prefikse – pa tako imamo naziv “monokini” za jednodelni kupaći, “trikini” za spojen gornji i donji deo, potom „burkini“. A možemo praviti i nove kovanice, da nazovemo nove modele na tržištu…

Egipatski doručak

Egipatski doručak: bob i pire od boba – ful mudammas (ar. فول مدمس),

namaz od leblebija – humus (ar. حمص),

namaz od patlidžana – babaganuš (ar. بابا غنوج),

preliv od susama – tahini (ar. طحينة),

pljeskavice od leblebija – falafel (ar. فلافل),

masline (ar. زيتون)…

Najviše me trenutno zanima pire od boba, jer ga nikada sama nisam spremala (a planiram da isprobam). Reč je o jelu od kuvanog boba koje se začinjava maslinovim uljem, kimom, a često i seckanim peršunom, lukom, limunom, čili paprikom i drugim začinima i biljem. Ovo jelo je osnovna namirnica u Egiptu i smatra se nacionalnim jelom.

Egipatski ručak: bamija (ar. بامية) – vrlo ukusna i zdrava biljka od koje se pravi ovo varivo, kuskus (ar. كسكسي) – vrsta pšeničnog griza koja svako jelo čini ukusnim. Potom, tu je muluhija (ar. ملوخية), jelo od belog luka i spanaća (kažu da je zdravo ali meni nije naročito lepo) i naravno košari (ar. كشري) takođe nacionalno egipatsko jelo i nešto što se prodaje na svakom ćošku. U njemu ima leblebija, sočiva, testenine, pirinča… a na ovoj slici nalazi se tradicionalnoj metalnoj posudi.

A za večeru, zna se – pečeno prase! Šalim se – jedino toga ovde nema, ali ima svega drugog u izobilju…

Predmet Lokalizacija na masteru

Juče je završen 2. semestar na Filološkom fakultetu u Beogradu. Bio je ovo zanimljiv semestar, u kom sam držala predmet Lokalizacija na masteru “Prevođenje”. Ove godine predmet sam značajno unapredila uvođenjem novih alata i tehnologija.

Pored CAT alata memoQ Translator Pro, od ove godine koristimo i memoQ TMS – sistem za upravljanje prevođenjem. On nam omogućava da simuliramo prevodilačku agenciju, igramo se menadžera projekta koji prevodiocima dodeljuje poslove, postavlja rokove i obezbeđuje resurse za rad, a sve to uz upotrebu veštačke inteligencije, odnosno LLM-ova koji su danas integrisani u gotovo sve moderne CAT alate i TMS sisteme.

Već nekoliko godina koristimo i platformu Phrase Strings, namenjenu lokalizaciji softvera, video-igara i veb-sajtova. Ovde smo naučili kako da integrišemo Phrase sa Figmom (alatom za UI/UX dizajn) pomoću API ključa. Integracije različitih alata predstavljaju budućnost prevodilačkog posla, jer niko više ništa ne radi ručno i od svakog se očekuje da posao automatizuje i tako postigne što veći kvalitet i preciznost uz manje utrošenog vremena.

I na kraju, uvela sam nove alate iz čuvene firme Trados. Od ove godine prevodimo u CAT alatu Trados Studio, koristimo TMS Trados Team, kao i Passolo, a uz sve to možemo da dodamo i NMT – najnoviju tehnologiju mašinskog prevođenja. Ovi alati mogu biti potpomognuti i generativnom veštačkom inteligencijom, koja će pomoći da tekst na ciljnom jeziku bude još bolji i stilski usklađeniji.

I sada će se verovatno naći neko da nas kritikuje zašto koristimo AI i NMT za prevođenje, umesto da prevodimo od nule. Ja sam sigurna u to da većina stručnih prevodilaca svakako provlači svoje prevode kroz Google Translate i ChatGPT. Ovako više ne mora da ih provlači i kopira tamo i nazad – oni su već integrisani u naše CAT-ove i TMS-ove, uče iz naših podataka i tako nam omogućavaju da brže i lakše isporučimo besprekoran prevod. Naravno, u ovom procesu čovek je ključan – on je taj koji upravlja sistemima i na kraju sve “aminuje”.

Važno je da budemo svesni da prevodilačka profesija ne nestaje, već samo poprima nove oblike. U skladu s tim, moramo menjati i unapređivati i školovanje budućih prevodilaca…

Hassaniya

Danas je bio još jedan zanimljiv i inspirativan dan na univerzitetu Alfa BK, gde je održan međunarodni naučni skup „Jezik, književnost i veštačka inteligencija“. Imala sam zadovoljstvo da budem moderator i učesnik jedne sesije posvećene interdisciplinarnim istraživanjima u oblasti veštačke inteligencije.

Moja današnja prezentacija nosila je naslov Artificial Intelligence in Localization: The Case of Arabic. Ovo je za mene bila sjajna prilika da se pozabavim načinima na koje se veštačka inteligencija koristi u ovoj dinamičnoj i brzo rastućoj grani prevodilaštva.

Nakon uvodnog dela, bavila sam se pitanjem koje danas mnoge zanima: može li AI da zameni prevodioce (konkretno, prevodioce za arapski)?

Kroz ovo istraživanje i diskusiju smo potvrdili da veštačka inteligencija nije svemoguća. Kada prevodi tekst na arapske dijalekte, ona vrlo često greši – meša dijalekte sa književnim arapskim jezikom, brka dijalekte međusobno… („pobrkala lončiće“).

Arapski dijalekti se najviše koriste u usmenoj komunikaciji, pa digitalnih sadržaja na njima ima relativno malo. Samim tim, veštačka inteligencija nema dovoljno podataka iz kojih može da uči i još uvek prilično kaska kada je u pitanju prevođenje.

Zato, dragi moji arabisti – učite dijalekte! To je oblast u kojoj ne možete tako lako biti zamenjeni veštačkom inteligencijom 🙂 Posebno je to slučaj sa manje istraženim dijalektima (poput hasanije – arapskog dijalekta Mauritanije), koji još uvek nisu dovoljno prisutni u digitalnom prostoru.

Moj dragi student, doktorand Filološkog fakulteta i izvorni govornik hasanije, potvrdio mi je ove činjenice iz prve ruke – a posebno mi je drago što je danas došao da sluša moje predavanje. Hvala mu na podršci i zanimljivim razgovorima nakon sesije! Radujem se novim zajedničkim projektima…

Jezik, književnost i AI

Danas sam provela veoma zanimljiv i inspirativan dan na Fakultetu za strane jezike na univerzitetu Alfa BK, gde se danas i sutra održava međunarodni naučni skup „Jezik, književnost i veštačka inteligencija“ (Language, Literature and Artificial Intelligence).

Nakon zanimljivih plenarnih predavanja koja su otvorila konferenciju, imala sam priliku da prisustvujem i popodnevnim izlaganjima. Bila je to odlična prilika da bolje razumemo različite aspekte upotrebe veštačke inteligencije kroz prizmu jezika i književnosti – od primene veštačke inteligencije u književnim istraživanjima, preko nastave učenja jezika, do interdisciplinarnih pristupa i savremenih istraživanja koja povezuju tehnologiju i humanističke nauke.

Pošto je moje predavanje zakazano za sutra, danas sam mogla potpuno da se opustim, uživam u programu i upoznajem kolege iz različitih zemalja, koji su svojim istraživanjima i iskustvima obogatili ovaj događaj.

Hvala domaćinima na besprekornoj organizaciji!

Sutra nastavljamo, a popodne je na redu i moje izlaganje o veštačkoj inteligenciji u lokalizaciji – naravno na primeru arapskog jezika 🙂

Ko želi, može da nam se pridruži na adresi Maršala Tolbuhina 8 ili da prati događaj onlajn.

Si

Kad na televiziji čujem: „Tramp se sastao sa Sijem“, uvek se zapitam zašto ovog čoveka zovu po imenu? U pitanju je, naravno Si Đinping, kineski predsednik. Nedavno sam u Pravopisu srpskoga jezika našla odgovor – u kineskom jeziku prvo ide prezime, pa ime. Si je u stvari njegovo prezime!

Za razliku od Sija, neki arapski zvaničnici nisu prošli baš dobro u našim medijima: čas ih zovu po imenu, čas po prezimenu ili očevom imenu ili po nadimku, počasnoj tituli, čukundedi, askurđelu, prababi i tako dalje. Tako je to kad Arapi nemaju klasično ime i prezime, onakvo na kakvo smo mi navikli. Umesto toga imaju čitav niz antroponima.

Formula za građenje arapskog antroponimskog niza ide otprilike ovako: teknonim/pedonim (nadimak po imenu prvorođenog deteta) + lično ime + prvi patronim (ime oca) + drugi patronim (dedino ime) + treći patronim (pradedino ime) i tako možete ređati do prekosutra… + prezime (označava pripadnost) + drugo „prezime“ (ili počasna titula).

Arapski antroponimski niz može, ali ne mora imati sve ove elemente i ne moraju uvek biti poređani istim redosledom. Pored toga, postoje razlike u građenju imena u različitim arapskim zemljama, u različitim epohama itd.

U arapskom možemo imati neka baaaš dugačka imena, kao što je recimo ime čuvekog putopisca Ibn Batute: „Abu Abdulah Muhamed ibn Abdulah ibn Muhamed el Levati el Tandži“ ili prelepe (bivše) saudijske princeze Amire el Tavil: „Amira bint Ajdan ibn Najif ibn Sahmi el Tavil el Asimi el Utajbi“.

Pa sad recite – da li je nama teže razmrsiti arapski antoponimski niz ili je teže kamili proći kroz iglene uši?!