Crkva Svetog Petra u Antiohiji

Na tlu grada koji je sada sravljen sa zemljom…
Crkva Svetog Petra u Antiohiji – današnja Antakija (Hataj) u Turskoj. Smatra se jednom od najstarijih pravoslavnih crkava na svetu. Sagrađena je u 1. veku, a unutra se nalazi pećina, u kojoj su se okupljali prvi hrišćani.
U Bibliji, u Delima apostolskim kaže se da je Antiohija bio grad gde su se Isusovi učenici najpre prozvali hrišćanima. Slede citati iz Biblije na srpskom i arapskom (11:19-26):
A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reči do samim Jevrejima. A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu. I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu. A dođe reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije; Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;
Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu. Varnava, pak, iziđe u Tars da traži Savla; i kad ga nađe, dovede ga u Antiohiju. I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.
أما الذين تشتتوا من جراء الضيق الذي حصل بسبب استفانوس فاجتازوا إلى فينيقية وقبرس وأنطاكية وهم لا يكلمون أحدا بالكلمة إلا اليهود فقط. ‎ولكن كان منهم قوم وهم رجال قبرسيون وقيروانيون الذين لما دخلوا انطاكية كانوا يخاطبون اليونانيين مبشرين بالرب يسوع‎. وكانت يد الرب معهم فآمن عدد كثير ورجعوا الى الرب. فسمع الخبر عنهم في آذان الكنيسة التي في أورشليم، فأرسلوا برنابا لكي يجتاز إلى أنطاكية. الذي لما أتى ورأى نعمة الله فرح، ووعظ الجميع أن يثبتوا في الرب بعزم القلب. لأنه كان رجلا صالحا وممتلئا من الروح القدس والإيمان. فانضم إلى الرب جمع غفير. ثم خرج برنابا إلى طرسوس ليطلب شاول. ولما وجده جاء به إلى أنطاكية. فحدث أنهما اجتمعا في الكنيسة سنة كاملة وعلما جمعا غفيرا. ودعي التلاميذ «مسيحيين» في أنطاكية أولا.

Zemljotres u Siriji i Turskoj

Moja slika iz područja zahvaćenog zemljotresom. Na slici je citat iz Kurana, iz sure al-Ihlas (112), koja ima četiri ajeta:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ (1) اللَّهُ الصَّمَدُ (2) لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ (3) وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ (4)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Reci: “On je Allah – Jedan!
Allah je Utočište svakom!
Nije rodio i rođen nije,
i niko Mu ravan nije!”
U sirijskoj ambasadi u Beogradu kažu da je najsigurniji način za slanje pomoći sirijskim građanima putem donacija koje možete ostaviti lično u Ambasadi, na adresi Serdar Jola 12. Za uplate preko Crvenog krsta nisu sigurni da li idu baš u Siriju.
Ambasada prima donacije tokom sedam dana u nedelji. Prihvataju samo novac, jer ništa drugo nije moguće dostaviti, zbog sankcija.
Za sva pitanja, možete im se obratiti na adresu:
ambasada.sirije@mts.rs ili syremb.consular@mrs.rs
Pomozimo sirijskoj deci!

Džamija u provinciji Hataj

Ovu sam fotografiju napravila davno, u jednoj džamiji u provinciji Hataj. U Turskoj, blizu sirijske granice – u oblasti o kojoj ovih dana bruje mediji, dok sa malih ekrana užasnuti gledamo prizore dece pod ruševinama.

Na slici se, simbolično, vidi citat iz Kurana na arapskom i turskom. U pitanju je prva objava muslimanske svete knjige, koju je prorok Muhamed primio u pećini Hira, blizu Meke 610. godine. U Kuranu je to 96. sura, pod naslovom al-Alaq (العلق).

Ovo je prvih pet njenih ajeta (stihova) na arapskom i turskom, a ja sam dodala i prevod Besima Korkuta na naš jezik. Neka ovi stihovi posluže kao molitva za ljude tamo… u provinciji Hataj… i drugim, okolnim oblastima Turske i Sirije, koje je razorio zemljotres.

اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ (1) خَلَقَ الْإِنْسَانَ مِنْ عَلَقٍ (2) اقْرَأْ وَرَبُّكَ الْأَكْرَمُ (3) الَّذِي عَلَّمَ بِالْقَلَمِ (4) عَلَّمَ الْإِنْسَانَ مَا لَمْ يَعْلَمْ (5)

Yaratan Rabbinin adıyla oku! (1) O, insanı bir aşılanmış yumurtadan yarattı. (2) Oku! İnsana bilmediklerini belleten, kalemle (yazmayı) öğreten Rabbin, en büyük kerem sahibidir (3, 4, 5)

Čitaj, u ime Gospodara tvoga, koji stvara (1) stvara čovjeka od ugruška! (2) Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj (3) koji poučava peru (4), koji čovjeka poučava onome što ne zna (5).

Findžan

Prelepa šoljica za kafu (فنجان قهوة) iz restorana orijentalne kuhinje u ulici Carice Milice…
Reč „šoljica“ na arapskom je „findžan“ (فنجان) ili „findžal“ (فنجال), a mi smo to pozajmili iz turskog jezika (fincan) kao „fildžan“.
I reč „kafa“ smo preuzeli iz turskog (kahve), a oni preuzeli od arapske reči „qahwa“ (قهوة).
Iako kafu pijem bez šećera, moram da spomenem da je i reč „šećer“ kod nas došla iz turskog (şeker), dok se u arapskom koristi slična reč „sukar“ (سكر). Bez obzira na izvornu etimologiju ovih reči, kod nas se one obično nazivaju turcizmima (a ne arabizmima), jer smo ih preuzeli iz turskog. Reči „kafa“ i „šećer“ su još i internacionalizmi, jer ih ima u mnogim jezicima sveta.

Redni brojevi u srpskom jeziku

Redni brojevi u srpskom jeziku. Ovako su napisani na jednoj aplikaciji za zakazivanje termina: 1vi, 2gi, 3ti?, 6ti, 7mi, 8mi… Po pravilu bi trebalo pisati „prvi, drugi, treći, četvrti…“ ili sa tačkom iza broja: „1., 2., 3., 4…“ Ipak, često viđamo neobične oblike, poput ovih na aplikaciji. Nema ih samo u digitalnoj sferi, već i na rođendanskim tortama, obaveštenjima o trajanju godišnjih odmora u nekom butiku, radnji, instituciji i slično. Možda je to uticaj engleskog jezika na srpski, jer u engleskom je pravilno pisati: „1st, 2nd, 3rd, 4th“…

Harisa

Harisa (هريسة) – tuniski sos od ljutih paprika. Može se kupiti u Maksiju. Svojevremeno, dok smo bili na razmeni studenata u Tunisu, jedan kolega iz grupe je prepevao pesmu Englishman in New York, posvetivši je hrani u Tunisu:
„Sve je ljuto, ništa slano,
čak i riba i dadžedž,
u sve trpaju harisu,
ja sam Srbin u Tunisu”.
Od ostalih duhovitih stihova iz pesme, sećam se ovog: „Volim sarmu, ne volim šavarmu” 🙂
U Tunisu stvarno mnogo jedu ljuto – čak i mala deca.
Ovo slovo na slici, ispisano harisom, je početno slovo njenog imena.
I za kraj, mali arapsko-srpski glosar za bolje razumevanje pesme:
Dadžedž (دجاج) – piletina
Šavarma (شاورما) – jelo slično girosu; od turske reči çevirme

Tunis, tuniski, Tunišanin

إذا الشعب يوما أراد الحياة فلا بد أن يستجيب القدر
„Ako narod jednom bude hteo da živi, sudbina mora odgovoriti”– Ovo su stihovi tuniske himne, a napisao ih je pesnik Abu Kasim al-Šabi (1909-1934). Ove stihove koristim na času sintakse, kao primer da iza pogodbenog veznika može doći i imenica, a ne samo glagol (to je pesnička sloboda).
Pošto na ovom nalogu želim da se bavim i jezičkim pravilima u srpskom jeziku, moram da napomenem ono što mnogi od nas greše: Tunis, tuniski, Tunišanin, Tunišanka (a ne tunižanski, Tunižanin…): „Pravopis srpskoga jezika” Matice Srpske (2019).

U Kuwajtu, Dubai-u ili Katru?

Šta mislite, gde je ovo – u Kuwajtu, Dubai-u ili Katru? Hahaha, šalim seeee! (inspirisana onim što se piše po društvenim mrežama) 🙂 Upotreba stranih grafema pri pisanju na srpskom jeziku jedna je od čestih grešaka koje pravimo. Isto tako, tretiranje nekih toponima kao stranih reči, iako one imaju svoj srpski oblik, svoju deklinaciju… Za Katar ni sama nisam bila sigurna da li ima nepostojano a, jer u pravopisu srpskog jezika nema te reči. Moj osećaj je da Katar nema nepostojano a, pa je pravilno reći : „u Kataru”, a ne „u Katru”. Ipak, neki misle drugačije, pa često čujemo i ovu drugu varijantu…

Najduža reč u srpskom, arapskom i turskom

Najduže reči u srpskom, arapskom, turskom… Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo. Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova, dok ova moja ima 28 🙂