Tag: Ivana Gligorijević

Alep(o)

Tema današnje objave je grad „Alepo“…

Oduvek se znalo da se sirijski grad „Ḥalab“ (حلب) na srpskom zove Alep. Kao velik i poznat grad, on ima ustaljen srpski naziv koji je poznat ne samo poznavaocima arapskog sveta, nego spada i u domen opšte informisanosti… Ovih dana, dok se govorilo o zemljotresu u Siriji, stalno su na televiziji spominjali grad „Alepo“. Kako to da je Alep odjednom postao Alepo?! Izgleda da su naši mediji vesti o zemljotresu prevodili sa engleskog jezika, preuzimajući reč Aleppo u tom obliku…

To me je podsetilo na događaj iz 2016, kada su intervjuisali jednog kandidata za američkog predsednika i pitali ga nešto o situaciji u Alepu (a još tada je bila aktuelna sirijska izbeglička kriza i sirijski građanski rat je bio u punom jeku). Onda je predsednički kandidat zbunjeno upitao novinara: „What is Aleppo?“ Pa, čovek uopšte nije znao šta je to!

Izgleda da taj Alep stalno izaziva neke nedoumice…

Sirup, šerbet i čorba

Počeo je drugi semestar i na pauzi od posla sam svratila na ručak u orijentalni restoran – da jedem arapski falafel i humus. Uz to, probala sam po prvi put ovo crno u činijici – u pitanju je sirup od nara! Dosta se koristi u turskoj i azerbejdžanskoj kuhinji i preukusan je. Odlično se slaže sa ukusom arapskih jela od leblebije i daje im neku slatkastu notu… Inače, jeste li znali da je reč „sirup“ arapskog porekla? Nastala je od korena *šrb (شرب), od reči „šarab“ (شراب), odakle se i prenela na mnoge svetske jezike. Od istog arapskog korena imamo i reč „šerbet“ (شربة), koja je iz arapskog ušla u persijski i turski, pa tako došla i do nas. Dugo sam mislila da i reč „čorba“ potiče od istog tog korena, ali sad sam pročitala da ipak nije. Ona vodi poreklo iz persijskog jezika, od reči شوربا (šōrbā – neka me ispravi neko od iranista, ako nisam dobro transkribovala). Sličnost je velika, pa verujem da to ima neke veze i sa arapskim korenom *šrb. Persijski je indoevropski jezik, a arapski semitski – međutim postoje neke teorije o davnoj srodnosti ove dve jezičke porodice, za koje ja verujem da su tačne…

Arapska poslovna etikecija

Kao i obično, predmet Poslovni arapski jezik (i korespondencija) sam započela uvodnim predavanjem o arapskoj poslovnoj etikeciji – ponašanju, običajima, bontonu… Arapsko poimanje vremena i privatnog prostora je drugačije nego naše, što nekim ljudima može izgledati kao kulturni šok. Bitno je razumeti i ulogu konteksta u komunikaciji sa arapskim poslovnim partnerima, shvatiti kako funkcioniše društvo u kom se cene međuljudski odnosi, u kom je bitan obraz i čast, gde se vrednosti i ciljevi grupe cene više nego vrednosti i ciljevi pojedinca… shvatiti društvo u kom postoji strogo utvrđen hijerarhijski sistem koji se poštuje, u kom se sve kupuje i prodaje uz cenkanje, gde je jako bitno imati veze i poznanstva… Na ovaj način mogu se preduprediti neke od grešaka koje su naši ljudi pravili u poslovanju s Arapima, kako bi ubuduće međusobna saradnja bila bolja i uspešnija. Na Zapadu uveliko uče ovakve stvari na fakultetima za ekonomiju, menadžment i sl., pripremajući svoje studente za uspešnu internacionalnu karijeru. Iskreno, ja mislim da mi nismo toliko drugačiji od Arapa, koliko se razlikuje zapadna Evropa ili Amerika. Po poslovnom ponašanju, mi smo negde između Istoka i Zapada. Šta mislite? Radila sam jedno istraživanje na ovu temu, uz pomoć naše dijaspore u zalivskim zemljama. Kad bude objavljeno, podeliću s vama zanimljive rezultate…
P. S. Danas kad sam dolazila na ovo predavanje, procenila sam da ću zakasniti 5-10 minuta, zbog čega sam se unervozila i odmah obavestila studente o tome. Što znači da ja vreme shvatam kao ljudi na Zapadu, a ne kao ovi na Istoka. Mada, nisam ja tipičan primer – znam mnoge Srbe koji kasne skoro kao Arapi i ne vide problem u tome. Zakasnila sam i više od očekivanog, ali danas imam opravdanje – morala sam da pokažem studentima šta ih čeka kad počnu da sarađuju s Arapima 🙂

Ugao

Kada sam svojevremeno držala kurs arapskog u jednoj privatnoj školi, u grupi je bio jedan inženjer. Pošto smo učili slovo dal (د) i ja ispisivala na njegove oblike na tabli, pitao me je pod kojim uglom ono treba da se piše. Iskreno, nisam imala spreman odgovor, jer nisam razmišljala o slovima na taj način. Za razliku od inženjerskog posla, gde može cela konstrukcija da se sruši ako je pogrešan ugao, kod nas filologa ništa neće da se desi. Vrednost slova ne počiva na precizno iscrtanim uglovima, tačnoj dužini linija ili tačkicama postavljenim na pravo mesto – vrednost slova počiva na njihovoj razlici u odnosu na druga slova. Zato mi možemo da čitamo različite rukopise – jer prepoznajemo da je to baš to slovo, a ne neko drugo iz istog pisma.

Beograd na vodi

Orijentalni miks: persijska književnost i pogled kroz prozor zgrade arapsko-srpskog projekta Beograd na vodi.

Knjiga koju vidite na slici je prevod persijske poezije našeg čuvenog orijentaliste i osnivača Katedre za orijentalnu filologiju, Fehima Bajraktrevića (1889-1970). U njoj se nalaze prelepi stihovi persijskih pesnika iz različitih epoha, koje je on preveo „zanatski besprekorno“. Navešću vam nekoliko stihova Omara Hajama (1048-1131), iz njegovih čuvenih „Rubaija“, koje s pravom možemo zvati draguljima persijske književnosti:

31
U dane mladosti treba vino piti,
s lepim stvorom treba čisto vino liti;
ovaj trošni svet je pustinja i pustoš,
u pustinji treba pust i pijan biti!

44
Kažu: biće raja, biće rajskih seka,
biće tamo vina, biće meda, mleka,
Zato nemoj biti bez vina i drage,
kad na koncu konca to te isto čeka!

52
Pospi vinom kamen: on već poigrava!
Ko god vino kudi, taj je luda prava!
Što od mene tražiš da se prođem vina,
kad je to duh koji ličnost vaspitava?!

256
S vinom sedi, to je – carstvo i divota,
harfu slušaj, to je – Davidova nota!
Pusti što je prošlo i što nije došlo,
veseli se, to je – smisao života!

Zemljotres u Siriji i Turskoj

Moja slika iz područja zahvaćenog zemljotresom. Na slici je citat iz Kurana, iz sure al-Ihlas (112), koja ima četiri ajeta:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ (1) اللَّهُ الصَّمَدُ (2) لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ (3) وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ (4)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Reci: “On je Allah – Jedan!
Allah je Utočište svakom!
Nije rodio i rođen nije,
i niko Mu ravan nije!”
U sirijskoj ambasadi u Beogradu kažu da je najsigurniji način za slanje pomoći sirijskim građanima putem donacija koje možete ostaviti lično u Ambasadi, na adresi Serdar Jola 12. Za uplate preko Crvenog krsta nisu sigurni da li idu baš u Siriju.
Ambasada prima donacije tokom sedam dana u nedelji. Prihvataju samo novac, jer ništa drugo nije moguće dostaviti, zbog sankcija.
Za sva pitanja, možete im se obratiti na adresu:
ambasada.sirije@mts.rs ili syremb.consular@mrs.rs
Pomozimo sirijskoj deci!

Džamija u provinciji Hataj

Ovu sam fotografiju napravila davno, u jednoj džamiji u provinciji Hataj. U Turskoj, blizu sirijske granice – u oblasti o kojoj ovih dana bruje mediji, dok sa malih ekrana užasnuti gledamo prizore dece pod ruševinama.

Na slici se, simbolično, vidi citat iz Kurana na arapskom i turskom. U pitanju je prva objava muslimanske svete knjige, koju je prorok Muhamed primio u pećini Hira, blizu Meke 610. godine. U Kuranu je to 96. sura, pod naslovom al-Alaq (العلق).

Ovo je prvih pet njenih ajeta (stihova) na arapskom i turskom, a ja sam dodala i prevod Besima Korkuta na naš jezik. Neka ovi stihovi posluže kao molitva za ljude tamo… u provinciji Hataj… i drugim, okolnim oblastima Turske i Sirije, koje je razorio zemljotres.

اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ (1) خَلَقَ الْإِنْسَانَ مِنْ عَلَقٍ (2) اقْرَأْ وَرَبُّكَ الْأَكْرَمُ (3) الَّذِي عَلَّمَ بِالْقَلَمِ (4) عَلَّمَ الْإِنْسَانَ مَا لَمْ يَعْلَمْ (5)

Yaratan Rabbinin adıyla oku! (1) O, insanı bir aşılanmış yumurtadan yarattı. (2) Oku! İnsana bilmediklerini belleten, kalemle (yazmayı) öğreten Rabbin, en büyük kerem sahibidir (3, 4, 5)

Čitaj, u ime Gospodara tvoga, koji stvara (1) stvara čovjeka od ugruška! (2) Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj (3) koji poučava peru (4), koji čovjeka poučava onome što ne zna (5).

Afrička tura

Na našoj afričkoj turi, sa grupom kolega razgovarala sam na arapskom, jer su sa nama u društvu bili Arapi. Neko je pitao mog kolegu gde je naš vodič, pošto se tog jutra nije pojavio na dogovorenom mestu… Kolega je hteo da kaže da se vodič razboleo, ali je umesto glagola „marida“ (razboleti se, مرض) greškom upotrebio glagol „tamarada“ (praviti se bolestan, تمارض ). Ova dva glagola izvedena su iz istog korena – samo je jedan u prvoj glagolskoj vrsti, a drugi u šestoj, pa ih je lako pomešati.
Ovaj primer često spominjem svojim studentima, kada vidim da nisu naučili glagoske vrste (podrazumeva učenje napamet silnih tvorbenih obrazaca, što može biti naporno i dosadno): „Ako ne budete dobro znali glagoske vrste, možete nekoga nenamerno optužiti da laže!“ 🙂

Hasan Aktepe

Pre više godina, dok sam bila na studijama 3. godine arabistike, učestvovala sam na festivalu folklora u Antakiji, blizu sirijske granice u Turskoj. Tamo sam se, zahvaljujući poznavanju arapskog jezika, upoznala sa jednim Turčinom koji je detinjstvo proveo u Saudijskoj Arabiji, a koji je na Festivalu bio angažovan kao vodič za strane folklorne ansamble… Po povratku u Srbiju, počeli smo da se dopisujemo i to je preraslo u lepo prijateljstvo. Tražila sam da mi pošalje CD sa pesmama Sertab Erener. Jednog dana stigao mi je paket iz Turske sa njenim albumom „Lâ’l“ i prelepom kutijom u obliku srca, punom čokoladica. On je bio mornar i često mi je slao slike sa broda. Posle više meseci dopisivanja, odjednom je prestao da se javlja, što mi je bilo veoma čudno… Onda je stigao mejl od njegove sestre, u kom me je obavestila da je njegov brod potonuo negde blizu Danske… Tih dana sam čula od studenata turkologije, kako su na času čitali neki tekst o stradanju posade turskog broda u hladnim vodama Baltičkog mora – vest koja je tada snažno odjeknula turskim medijima…

Findžan

Prelepa šoljica za kafu (فنجان قهوة) iz restorana orijentalne kuhinje u ulici Carice Milice…
Reč „šoljica“ na arapskom je „findžan“ (فنجان) ili „findžal“ (فنجال), a mi smo to pozajmili iz turskog jezika (fincan) kao „fildžan“.
I reč „kafa“ smo preuzeli iz turskog (kahve), a oni preuzeli od arapske reči „qahwa“ (قهوة).
Iako kafu pijem bez šećera, moram da spomenem da je i reč „šećer“ kod nas došla iz turskog (şeker), dok se u arapskom koristi slična reč „sukar“ (سكر). Bez obzira na izvornu etimologiju ovih reči, kod nas se one obično nazivaju turcizmima (a ne arabizmima), jer smo ih preuzeli iz turskog. Reči „kafa“ i „šećer“ su još i internacionalizmi, jer ih ima u mnogim jezicima sveta.