Ono što mi je najzanimljivije u jezicima Afrike je definitivno jezik klikova zvani Xhosa, kojim govore plemena u Južnoj Africi. To je redak slučaj jezika u kojima se pri produkciji nekih glasova vazdušna struja uvlači (zovu se inspiratorni glasovi tj. klikovi). Xhosa ima tri takva glasa: c (zvuk coktanja, kao „c“), x (opet coktanje, ali više vuče na „t“) i q (zvuk konjskog kasa). Ako hoćete da čujete, ukucajte na YouTube-u pojmove: „The Click Language“ ili „Xhosa“ (može i „Xosa“), pa poslušajte. Zvuči kao „normalan govor, dok u pozadini neko udara u bubanj i udaraljke“. Afrička pevačica, Miriam Makeba, snimala je pesme na tom jeziku, što takođe preporučujem da poslušate (ukucajte: „Qongqothwane“). I na kraju, pokušajte da izgovorite naziv ovog jezika – Xhosa (prvo coktanje, pa „hosa“). Pa, sad vi recite da je arapski izgovor težak!
Literatura: Dejvid Kristal, Kembrička enciklopedija jezika
Svojevremeno sam zajedno sa kolegama s faksa prevela Breninu „Jugoslovenku“ na arapski (prvu strofu), za naše arapske prijatelje. Pošto su prvo oni nama preveli pesmu Nensi Adžram sa dijalekta na književni arapski, tražili su da i mi njima prevedemo neku našu popularnu pesmu. Odabrali smo baš ovu u kojoj se veliča lepota naše zemlje i naše žene, jer mi smo o njima znali mnogo, a oni o nama – skoro ništa.
„Jugoslovenka“ – jer mi smo Filološki fakultet upisali u SR Jugoslaviji (a završili smo ga u Srbiji i Crnoj Gori!) Uvek spominjem kao anegdotu da sam studirala u tri različite države – na osnovne studije sam se upisala u SRJ, na magistarske u SCG, a na doktorske u RS. Živa istina.
U znak arapsko-srpskog prijateljstva, nadam se da će vam se dopasti ova pesma, kao što se onomad dopala i našim arapskim prijateljima:
Spremila sam arapski kuskus (كسكسي) sa grilovanom zelenom paprikom i ribom, jer tu kombinaciju najviše volim. Pitam se: da li smem uz ovo muslimansko jelo da popijem čašu vina, a da to bude halal?
Znate kako kažu Francuzi: „Riba bez pića je otrov“ (U originalu: Poisson sans boisson, c’est poison). U pitanju je igra reči, zasnovana na sličnosti između reči „riba“, „piće“ i „otrov“. Kladim da sa svako ko počinje da uči francuski, a pritom zna engleski, kada prvi put vidi reč „poisson“ (riba), pomisli da je u pitanju otrov. I ja sam to pomislila, kada me je tetka učila francuski, onomad kad sam htela da idem u Maroko. „Poisson“ i „poison“ su tzv. lažni prijatelji (fr. faux amis) – reči iz različitih jezika koje se isto ili slično pišu/izgovaraju, a imaju drugačije značenje.
Kad spomenuh tetku i piće, moram da vam ispričam i vic koji je ona često pričala u društvu. Putov’o Lala iz Kovina vozom. To je bilo ono vreme kada je u vozu postojao konobar koji je služio piće. Došao konobar i pita: „Ko je iz Kovina?“ Lala kaže: „Ja“. Ovaj mu sipa vina. Lala popije. Drugi put, opet dolazi konobar i pita: „Ko je iz Kovina?“ Lala opet kaže: „Ja sam“, a ovaj mu sipa punu čašu. Posle nekog vremena, Lala opet začu: „Ko je iz Kovina?“. On se javi, a ovaj mu opet usu vina. I tako još nekoliko puta, a Lala u čudu – kako to da od svih ljudi u vozu konobar samo njemu dosipa vino i to samo zato što je iz Kovina?! Nije ni skapirao onako pripit da konobar ustvari pita: „Ko je ISK’O VINA?”
Da se vratimo na moju dilemu s početka teksta –„Piti ili ne piti?“ Znam da Arapi ne praktikuju, al’ ja ću ipak uzeti jednu čašu uz ovo jelo – čisto da se ne otrujem.
Ranije sam ovde postavila tekst jedne pesme na arapskom, bez prevoda na srpski. Bilo mi je žao što većina vas nije mogla da razume te lepe stihove u kojima se veliča lepota arapske žene i arapske domovine. Sinoć mi je došla inspiracija za prevod, pa vam ga ovde prenosim, naravno uz arapski original. Meni je zanimljivo što su u pesmi spomenute skoro sve arapske zemlje, kroz nazive država, gradova ili oblasti. Ne znam autora, jer sam tu pesmu čula u crtanom filmu – reč je o lutki Fulla koja podseća na našu Barbiku. Fulla je Barbika lokalizovana za arapsko tržište (vidite, lokalizacija ne mora da se odnosi samo na digitalnu sferu, mada se danas teoriji prevođenja odnosi baš na to). I evo stihova, uz prigodnu sliku sa arapske svadbe:
ARAPSKA DOMOVINA
Kao jemenska kafa su joj oči, A kosa kao nedždanske noći, Hod – ko u gazele libijske, A obraz rumen ko ruže sirijske. Iz Tunisa ona haljinu ima, Svu protkanu iračkim nitima, Šal iz Maroka na njoj talasa Zalivka prava, vitkoga stasa. Putovala je ona po Oranu, Videla egipatske konje u Omanu Ceo je Jordan uzduž prošla Dok pesmu nabatejsku nije našla. Za Boga ona molitvu ima, Da čuva Arape Jerusalima….
عيناها بن يمني والشعر ليال نجدية تمشي كغزال ليبي والخد ورود شامية من تونس حكت لها ثوبا وخيوط الثوب عراقية والشال من الدار البيضاء والهيئة تبدو خليجية زارت وهران وقد وجدت بعمان خيولا مصرية فمضت للاردن كي تحظى بقصيدة شعر نبطية فدعت لله ودعت لله دعت لله دعت لله ودعت لله بأن يحمي ويصون القدس العربية
Želim Vam srećan Uskrs, uz stihove prelepe pesme „Hristos vaskrse“ (المسيح قام): اخريستوس آنستي اليسوس آنستي المسيح قام بالحقيقة قام حمل أحزاننا غفر آثامنا بجلدته الشفاء وهو نبع السلام شوكة الموت كسر لما قام وانتصر فأنار الطريق وأزال الظلام لو كان صليبك أنهى قصة حبك لما كنتُ الآن حيًا أهتف المسيح قام كيف لي أن أمكث بائسا في الجلجثة وشمس الرجاء لاحت والرب المسيح قام
Salata čiji je glavni sastojak peršun. Njeno veličanstvo – tabule (تبولة), osvežavajuća, mirisna, puna vitamina i minerala. Mi smo navikli da se peršun dodaje jelima kao začin, a retko ga koristimo kao glavni sastojak nekog jela. Ja volim da ga jedem svežeg i dosta, pa kad odem u one „all inclusive“ hotele, gde to služe u izobilju, uzimam uz svaki obrok. U arapskom svetu važi pravilo: ako znaš dobro (čitaj: sitno) da seckaš peršun, možeš da se udaš! To se odnosi na one vredne žene koje će svoje vreme posvetiti pažljivom seckanju peršuna, paradajza i crnog luka, pa onda dodati malo limunovog soka, mente i bulgura i napraviti ovu preukusnu salatu za svog muža. Inače, cela arapska kuhinja je takva – zahteva dosta vremena za seckanje i usitnjavanje hrane. Nije kao kod nas – naše se salate seku dosta krupnije, a za glavno jelo šnicla na tanjir, pa seci. Nama je potreban escajg, a tamo se rukama uzima već unapred sitno iseckana hrana… Naše su žene stalno u nekoj žurbi, pa nemaju vremena za to sitno seckanje. I ja sam jedna od njih, ali sam sada zbog ove objave morala da izdvojim malo vremena i sitno iseckam ovaj peršun.
Nedavno sam saznala da je moka kafa dobila naziv po jemenskom gradu Moka (al-Muha, المخا), poznatom po trgovini kafom. Ovaj napitak se pravi od vrste kafe koje se nekad gajila samo u Jemenu. To sam prvo videla u Pravopisu, gde stoji da su reč „Moka“ i izraz „moka kafa“ izuzeci od pravila po kom se arapski zadnji velarni suglasnik خ kod nas beleži slovom h. Onda sam malo istražila po internetu i saznala ove podatke.
Lingvistički je interesantna i kovanica „Mochaccino“, za kafu koja je pola moka pola kapućino (ova reč je pola arapska, a pola italijanska). To me je podsetilo na primer koji sam učila iz opšte lingvistike – reč „hamburger“ je nastala od grada Hamburga, ali se onda iz nje izdvojila morfema ham (kao engleski: šunka – mada se hamburger ne pravi od šunke!) i osnova „burger“ od koje možemo da izvodimo nove reči, kao što je „čizburger“ ili „vege burger“.
Da se vratim na kafu… Nisam ljubitelj moka kafe, niti sličnih kombinacija sa mlekom, čokoladom, šlagom itd. Mislim da ni u arapskom svetu to nije baš popularno. Arapi vole u kafu da stavljaju kardamon/kardamom (حب الهال) – jedan od najskupljih začina na svetu (posle šafrana i vanile). Na slici vidite upravo taj začin, koji sam samlela i stavila u svoju kafu. U arapsku kafu (koju mi zovemo turska) može da se stavlja i šafran, đumbir ili karanfilić. Neki stavljaju i cvet jasmina, ali to baš i nije po mom ukusu.
Već neko vreme planiram da spremim šakšuku (ar. شكشوكة), jelo koje je veoma popularno na Bliskom istoku i u severnoj Africi, a za koje sam mislila da ima neki komplikovan recept. Ime ovog jela znači „mešavina“, a navodno je u arapski ušlo iz berberskog jezika. Danas sam konačno rešila da ga spremim za doručak. Pročitavši recept sa interneta, videla sam da su mi potrebne samo dve stvari – Mešavina za sataraš i jaja. Kažem „sataraš“, jer tako piše na kesi koju sam kupila u Maksiju, ali mi iz Vojvodine to jelo zovemo „bećar paprikaš, bećar sos ili bećarac“. Literatura navodi da je „sataraš“ mađarski naziv za jelo od povrća, a reč „bećar“ turcizam (u značenju: neženja, momak, samac bez porodice), koji vodi poreklo iz arapskog. Navodno, u turskom reč glasi „bekâr“, a u arapskom imamo reč „bikr“ (بكر. što označava prvorođenog sina; mladu devojku). U našim izvorima nije svugde jasno naznačeno da li je reč došla iz arapskog ili persijskog. U Turskom etimološkom rečniku online stoji da se reč „bekâr“ često meša sa persijskom rečju „bikar“ (nezaposlen). Da, da… to je još jedan dokaz da je naša kuhinja sva preplavljena orijentalnim uticajima. Šta god uzmemo da jedemo, ne možemo a da ne naiđemo na orijentalizme. I tako sam shvatila da je egzotična šakšuka zapravo običan bećar paprikaš – samo što po našem receptu jaja ne ostaju cela, nego se izmešaju sa ostalom sadržinom. Ono što šakšuku malkice razlikuje od našeg paprikaša je prstohvat kumina koji se dodaje pred kraj kuvanja – taj miris vas automatski vodi na neki od arapskih bazara, gde vlada opšte šarenilo, sve vrvi od kupaca, a tezge su pune začina opojnih mirisa. Pošto volim baš ljuto, ja sam dodala i ljute aleve paprike (u receptu piše kajenske paprike). Prijatno! Izvori: Ivan Klajn i Milan Šipka, Veliki rečnik stranih reči i izraza Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku Teufik Muftić, Arapsko-bosanski rječnik Türkçe Etimolojik Sözlük (online)
Pre nekoliko godina sam čula priču kako je u jednom avionu pukao prozor kokpita, pa pilot zamalo nije izleteo kroz njega. Kasnije je utvrđeno da su razlog bili pogrešni šrafovi koji su korišćeni za pričvršćivanje vetrobranskog stakla. Navodno, neko ko je prevodio uputstvo za sklapanje aviona pogrešno je preveo naziv tih šrafova, pa umesto jednih stavio naziv za neke druge šrafove, koji nisu dobro držali staklo. Sad, da li je istina ili mit – ne znam…
Ali, prevodilačke greške zaista mogu nekoga koštati glave. Tako u šali govorim studentima, jer ne želim da im predavanje o terminologiji bude suviše suvoparno. Želim da studenti uvide značaj ujednačene terminologije, gde se svaki pojam odnosi samo na jedan termin i obratno. Govorim im da ne možemo kontrastirati babe i žabe, već prvo moramo utvrditi kojem terminu na izvornom jeziku odgovara koji termin na ciljnom jeziku. U slučaju određene vrste šrafa, to se može postići prostim pokazivanjem ovog predmeta ili njegove slike, dok je za apstraktne termine pogodnija definicija – koja onda služi kao „treći element poređenja“ između dva termina na različitim jezicima (tzv. tertium comparationis).
Da bi se izbegle prevodilačke greške, a stručni prevod podigao na najviši nivo kvaliteta, danas se koriste alatke za računarski potpomognuto prevođenje (en. CAT tools). One poseduju bezbroj sjajnih opcija koje olakšavaju i ubrzavaju prevodilački proces i poboljšavaju kvalitet prevoda, štedeći vreme i novac.
Malopre sam studentima četvrte godine demonstrirala rad u jednoj takvoj. Reč je o memoQ Translator Pro, jednoj od najpopularnijih CAT alatki na svetskom tržištu.
Zahvaljujući saradnji koju sam ostvarila sa firmom memoQ, od njih dobijam besplatne jednogodišnje licence za memoQ Translator Pro koje mogu koristiti studenti i nastavnici našeg fakulteta, kako na fakultetskim računarima, tako i na privatnim.
Ja ih koristim na predmetima Lokalizacija za arabiste (na masteru) i Stručna terminologija (4. godina). Studenti koji su koristili ove licence, mogu ostvariti veliki popust prilikom kupovine alatke memoQ Translator Pro, ukoliko se po završetku studija odluče da se profesionalno bave stručnim prevođenjem.
Često mi ljudi preko društvenih mreža pišu i traže da im nešto „dešifrujem“. Obično je to neki arapski tekst, pisan rukom na papiriću koji su ljudi pronašli u svom jastuku, medaljonu i slično. Uplaše se ljudi da je to neka vradžbina, pa traže da im neko protumači. Skoro uvek u pitanju bude takozvani „hodžin zapis“ – tekst iz Kurana ili neki drugi arapski tekst, kao molitva za zdravlje osobe kojoj je namenjena… Obično im kažem da to nije to ništa strašno, da im neko želi dobro zdravlje. Dešifrovanje je potrebno zato što je takav tekst obično napisan nekim švrakopisom – a čitati arapski, pa još i švrakopisu, nije lako! Ovoga puta stigla mi je nova molba za dešifrovanje i ja sam odmah pomislila na hodžin zapis, ali nisam odmah uzela da čitam. Posle par dana, bacila sam se na dešifrovanje i utvrdila da je u pitanju pesma pesnika Abu Firasa al-Hamdanija iz 10. veka, koju je u 20. veku otpevala čuvena egipatska pevačica Um Kulsum (أم كلثوم), inače vrlo popularna širom arapskog sveta i čuvena po prepevima mnogih tradicionalnih pesama. Listajući antologije arapske poezije prevedene na sprski, nisam našla baš tu pesmu. Zato ću vam navesti arapski original i svoj prevod ovih lepih stihova: أراك عصي الدمع،شيمتك الصبـــــر أما للهوى نهي عليك ولا أمرُ نعم انا مشتاق وعندى لوعة ولكن مثلى لا يذاع له سر إذا الليــل أضواني بسطت يـد الهوى وأذللت دمعا من خلائقه الكبرُ.. Vidim, prkosiš suzama delujući hladno, zar ljubav nema nad tobom nikakvu vlast? O da, ja zaista osećam agoniju i strast, ali neko kao ja to drži tajno! Kada padne noć, ljubav me nadvlada, moj ponos tada u vodu pada…
