Category: arapski jezik

Vojislav Simić

Juče nas je napustio jedan od mojih omiljenih profesora koji nas je tokom studija beskrajno inspirisao, motivisao i nasmejavao, veliki poznavalac arapskog jezika, Vojislav Simić (1940-2024).

U vreme kada je moja generacija bila na pola studija, baš kada je trebalo da krenemo na predavanja kod Voje, stariji studenti su nas upozoravali da će to biti jako teško. Kod Voje se, rekli su nam, prevode politički tekstovi, a to je ozbiljna stvar!

Došli smo na prvi čas uplašeni, a Voja nam je zadao da prevedemo na arapski neki tekst o republici Burundi. Samo pominjanje ove države, za koju jedva da smo i čuli, predstavljalo je za nas veliki bauk. Pomislili smo: „teško nama, kako ćemo se izboriti sa ovim političkim tekstovima!?“

A onda, malo po malo, videli smo da to i nije tako strašno. Voja je strpljivo objašnjavao sve zavrzlame prevođenja jezika štampe i publicistike, deleći sa nama svoje bogato iskustvo. On, za razliku od drugih profesora, nije pisao po tabli. Morali smo da hvatamo beleške brzo i po sluhu, a posle kod kuće da „sređujemo“ tekstove, kopamo po rečniku i ispravljamo pogrešno zapisane reči. Do kraja studija bili smo toliko uvežbani u prevođenju vesti, da nam je dok slušamo Dnevnik na srpskom, već u glavi odzvanjao prevod rečenica na arapski: „Dve zemlje su uspostavile bilateralne odnose“, „Stanje u Gazi je tempirana bomba“, „Srušio se avion marke Cesna“

Imala sam sreće da slušam Vojina predavanja do kraja 4. godine, jer baš kad smo mi postali apsolventi, on je otišao u penziju. Za odlazak smo mu poklonili knjigu Umberta Eka, „Istorija lepote“.

Prošle su od tada neke godine i nisam imala vesti o njemu, sve dok nisam čula da je juče preminuo. Kao arabista, Voja je ostao je upamćen po sjajnim prevodima arapske poezije. Podeliću sam vama nekoliko stihova koje je preveo s arapskog. Reč je o stihovima Abu Firasa el Hamdanija, pesnika iz 10. veka:

Kćeri moja nemoj tužna biti

svi ljudi jednom u zemlji će gniti.

Od tvog lica što ga krije feredža i zar

meni uzdah tvoj i tuga neka budu dar.

I reci kada na dozive tvoje

odgovori moji svi nemoćmo stoje

O Abu Firas lepota mladosti

od mladosti nije videla koristi.

إنا لله وإنا إليه راجعون

Phrase Strings

Postoje stručni predmeti koje se uče na fakultetu i koji izvetre iz glave čim prođe ispit. I posle možete da radite svoj posao bez problema i nikad vam ne zasmeta što ste ih zaboravili. Vaši šefovi nikada neće ni primetiti da ne znate tu i tu lekciju. Možete i bez nje biti vrhunski stručnjak.


Sa učenjem stranog jezika to nije tako. Ne možete vi preskočiti lekcije iz ličnih zamenica, glagolskih imenica ili izričnih rečenica, a uspešno raditi kao prevodilac.


Zbog toga često govorim studentima da je jezik zanat. On se peče i posle škole, uz njega se kali i postaje majstor. A, onda dodam i to da je reč „zanat“ arapskog porekla, da je nastala od reči صنعة, koja je kod nas došla preko turskog jezika, od oblika „zanaat“.


A kada predajem predmet Lokalizacija, onda studentima obavezno kažem i onu izreku: „bez alata nema zanata“, pri čemu mislim na prevodilačke alate! Jedan od takvih je Phrase Strings, proizvod firme Phrase, koju je pre par godina kupio Memsource, jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača u ovoj oblasti.
Mnogo mi je drago što, zahvaljujući saradnji sa firmom Phrase, studentima mogu da dam u ruke ovaj alat, da usavršavaju svoj prevodilački zanat – ali i mnogo više od toga! Ovde se možemo igrati upravljanjem projektima, formiranjem timova, dodeljivanjem poslova prevodiocima i praćenjem njihovog napretka.


Iako neke oblasti prevodilaštva i dalje mogu da se provuku bez alata, lokalizacija softvera ne može. Industrija lokalizacije je danas toliko automatizovana, da onaj onaj ko se odluči za ovaj zanat mora da poznaje bar jedan alat. I zato s pravom možemo reći da bez alata nema ovog zanata, i još dodati to da reč „alat“ takođe vodi poreklo iz arapskog jezika (آلات), i da je do nas došla preko turskog, od oblika „âlet“.

Rade Božović

Ovih dana sam dosta koristila „Udžbenik savremenog arapskog jezika“ Radeta Božovića, čuvenog arabiste, poznatog i cenjenog u arapskom svetu, profesora čija sam predavanja iz književnosti imala sreću da slušam neposredno pre nego što je otišao u penziju. Reč je o knjizi koja mi je posebno draga, jer je to prvi komad stručne literature koji sam sebi kupila. Bilo je to na početku studija arabistike, kada je ovo izdanje tek bilo izašlo i kada je profesor Božović bio dekan Filološkog fakulteta. I dan danas se divim tome kako nadahnuto profesor piše i kako u svaki tekst i objašnjenje unosi emocije. Vala (ar. والله), upravo je emocija ta koja pravi razliku između čoveka i veštačke inteligencije!

Recimo, Božović u uvodu svoje knjige ističe kako Arapi veoma drže do svog jezika, do njegove lepote, uglađenosti, rečitosti i muzike i navodi jednu arapsku izreku koja kaže: „Mudrost Rimljana je u pameti, Indijaca u fantaziji, Grka u duši, a Arapa u njihovom jeziku.“ Nisam uspela da nađem njen arapski original (ako neko zna, neka mi javi!), ali sam našla mnogo sličnih izreka koje veličaju arapski jezik naporedo sa mudrostima drugih naroda. Jedna od njih kaže: نزلت الحكمة على رؤوس الروم وألسن العرب وقلوب الفرس وأيدي الصين (Mudrost je sišla u glave Rimljana, jezike Arapa, srca Persijanaca i ruke Kineza).

Božović u uvodu još navodi i jednu lepu izreku koja se pripisuje Aliju, jednom od četvorice halifa: „Moj dragi Božji poslanik ispriča mi jednom prilikom kako mu je (melek Džebrail) sišao s neba i rekao: O, Muhamede, znaj da sve stvari imaju svog gospodara! Adem je gospodar ljudi, ti si gospodar njegovih potomaka, Suhejb gospodar Rimljana, Selman Persijanaca, Bilal Etiopljana, lotos biljaka, orao ptica, ramadan gospodar mjeseci, petak dana, a gospodar jezika je arapski“.

Nju sam uspela da nađem u originalu, i kaže:

يا محمد، إن لكل شيء سيدا، فسيد البشر آدم، وسيد ولد آدم أنت، وسيد الروم صهيب، وسيد فارس سلمان، وسيد الحبش بلال، وسيد الشجر السدر، وسيد الطير النسر، وسيد الشهور رمضان وسيد الأيام يوم الجمعة وسيد الكلام العربية وسيد العربية القرآن وسيد القرآن سورة البقرة.

Alžir

Kada su me u januaru ove godine kolege iz Alžira, sa Filološkog fakulteta u Mostaganemu, pozvale na naučni skup „Arapski turistički diskurs: između jezičke sadašnjosti i proceduralnih perspektiva“, nisam bila sigurna da ću imati vremena da osmislim dobru temu i učestvujem. Međutim, kako je vreme odmicalo javile su mi se neke ideje i počela sam da razmišljam da odem… A ondа, kada je datum skupa iznenada pomeren sa aprila za maj, pomislila sam da od toga nema ništa. Jer, za početak maja sam već imala Egipat u planu…

Ipak, zahvaljujući predusretljivosti dragih alžirskih kolega, ja sam na kraju učestvovala na ovom skupu – i to na daljinu. Ovaj skup je u startu zamišljen sa mogućnošću daljinskog učešća, što je omogućilo da na njemu govore učesnici iz raznih zemalja i doprinesu njegovom internacionalnom karakteru. Bilo je tu profesora iz SAD, Iraka, Jordana, Tunisa, Egipta, najviše njih svakako iz Alžira – i naravno ja iz Srbije.

Od mene su arapske kolege mogle saznati kako se uči arapski jezik u Srbiji, na Filološkom fakultetu, i koji su to najveći izazovi sa kojima se studenti arabistike suočavaju. To nas je dovelo i do teme jezičkog turizma, glavne teme mog predavanja, jer upravo je putovanje u arapske zemlje radi učenja jezika važan aspekt rasta i razvoja jednog arabiste. Gde se najviše putuje? Koji se dijalekti uče? Kakve utiske stiču i ostavljaju naši studenti u sudaru različitih kultura – srpske i arapske… (Hvala svima koji su svoje utiske i anegdote podelili onomad sa mnom u mojoj anketi).

Ovakvi skupovi su sjajna prilika da se povežemo sa kolegama iz drugih zemalja i izgradimo zajedno mostove kulturnog približavanja, međusobnog razumevanja i saradnje koja może biti obostrano korisna i plodonosna. Zato se nadam da će u budućnosti biti još ovakvih prilika, još skupova na kojima ću učestvovati, ali ne više na daljinu – već uživo, kao pravi jezički turista.

Kopti

Zbog pravoslavnog Uskrsa, koji slave koptski hrišćani, u Egiptu je danas praznik. Firme su ljudima dale slobodne dane… Zato su se sve poznate kairske face sjatile u Hurgadi. Došle na produženi vikend…

Pravoslavni Kopti, drevni narod, koji je, uprkos brojnim izazovima, svoju veru sačuvao gotovo 2000 godina, čini oko 10% stanovništva Egipta.

Planetarno najpoznatiji Kopt je diplomata Butros Butros Gali, koji je bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, u doba jugoslovenskih ratova. Ostaće upamćen kao čelnik UN koji se opirao dominaciji SAD, ali je upravo SAD stavila veto na njegov reizbor, tako da nije dobio drugi mandat na čelu Svetske organizacije. U Srbiji i Republici Srpskoj je doživljavan kao „prijatelj“ Srba, ne toliko zbog politike, koliko zbog činjenice da je bio pravoslavac.

Ovi potomci starih Egipćana danas govore arapski jezik. To im je maternji jezik. Koptski jezik, jedan od najstarijih na planeti, sačuvan je samo još u liturgijskoj upotrebi.

U dane Uskrsa (عيد الفصح) Kopti se pozdravljaju rečima “el Mesih qama (المسيح قام) – haqqan qama (حقا قام)”, što, pogađate, znači: Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse!

Do you speak English?

Student arapskog u Egiptu nekad:

– “مساء الخير! كيف حالك؟ الحمد لله. أريد حجز الطاولة في هذا المطعم لأربعة أشخاص.. شكرا! تسألني أين درست العربية؟! أنا تخرجت من كلية اللغات والآداب بجامعة بلغراد، صربيا. قسم الإستشراق.. درست اللغة العربية الفصحى..

Arapin: – “Do you speak English?”

Ovo mi se desilo više puta i uvek me je užasno nerviralo, a sigurna sam da se tako osećaju i mnoge moje kolege kada odu u negde da govore arapski. I uvek mi dođe da im kažem: ,,Ja sam se žestoko potrudila da naučim tvoj jezik, a ti ćeš meni: ,,Do you speak English!”

Dragi moji, važno je da ovaj gest ne shvatite kao uvredu. Jer, kada se Arapin prebaci s arapskog na engleski, to nije zato što vi loše govorite arapski! Razlog je taj što je njemu lakše da govori engleski, nego književnu varijantu arapskog.

On je književni jezik učio u školi, ali u svakodnevnoj komunikaciji koristi lokalni dijalekat. Ako vi ne znate njegov dijalekat, lakše mu je da vam se obraća na engleskom, jer je tako navikao…

Nemojte su tu obeshrabriti, već pokažite svoje znanje, a oni će to sigurno ceniti. Vi govorite ,,perfect Arabic” koji smatraju najčistijom i najpravilnijom varijantom…

Nekad se na Fakultetu nisu izučavali dijalekti, već samo književni jezik, pa su ovakve situacije bile česte. Danas, kada u ponudi imamo više arapskih dijalekata + dostupan internet + jeftine avio-karte, nema nikakve prepreke da se ovlada nekim od njih, do nivoa da možete da ćaskate nesmetano.

Najbolje se vežba dok kvasite noge u Crvenom moru i dok na plaži upijate D vitamin:

“إزيك؟ عامل أيه؟ كويس؟ عايز أروح الغردقة عشان سمعت عنها كتير، وقالوا لى الجو هناك جميل في الوقت دا… رحت شرم الشيخ واشتريت هدايا لعيلتى واصحابى..ايه اكتر حتة عجبتنى في مصر؟ ولله حتت كتير، خصوصا أسوان والأقصر، لكن اكتر حاجة حبيتها في مصر الناس، عشان طيبين وخدومين…”

Mahrem

Leto je vreme kada se u Tunisu na svakom koraku mogu videti svadbe. Kažu da retko ko tamo ostane neoženjen ili neudat. Ako sami ne nađu nekoga za brak, uža ili šira famija će im sigurno pronaći. 

Ipak, nije tako lako venčati se. Budući mladoženja prvo treba da kupi kuću/stan gde će dovesti mladu i još da plati sve troškove venčanja. U zemljama gde ekonomska situacija nije baš sjajna – to može potrajati… Zato se mnogi žene kasno i uzimaju dosta mlađe žene. 

Običaj da mladenci žive kod roditelja tamo ne postoji. Smatra se da svako treba da ima svoju kuću i privatnost. Ja to povezujem sa nečim što se u islamu zove „mahrem“, a evo o čemu je reč…

Nastala od arapskog korena *hrm, koji u arapskom nosi ideju „zabranjenog“, reč „mahrem“ (محرم) u islamu označava sve one ljude sa kojima se osoba ne može venčati zbog srodstva. To su one osobe uže familije, pred kojima žena može da se otkrije, da skine svoju maramu, tj. hidžab. 

Postoje jasna pravila ko spada a ko ne spada u nečiji mahrem. Pa tako otac, brat, muž, sin, svekar, ujak i stric spadaju, ali recimo zet, teča, dever ili brat od tetke/strica/ujaka ne spadaju. Pred osobama koje joj nisu mahrem, žena bi trebalo da se drži skromno, s poštovanjem i sa granicama. To znači da bi trebalo da nosi hidžab, kao simbol privrženosti islamskim vrednostima i radi održavanja pristojne distance.

Čitala sam na jednom islamskom forumu pitanja koje žene postavljaju na tu temu. Jedna se pitala da li treba da pokriva glavu dok je kod kuće, pošto živi u istom domaćinstvu sa muževljevim bratom. Dobila je odgovor da treba. Savetovali su je da istraje na tom Alahovom putu, koliko god izazovno bilo, ali da obavezno traži od muža da što pre obezbedi drugi smeštaj – mesto gde bi ona imala svoju privatnost, okružena samo onim ljudima koji čine njen mahrem…

Avanture jednog prevodioca

U teoriji – teorija i praksa su iste, dok u praksi to nije tako. Zato se na predavanjima trudim da, koliko god je to moguće, ono što učimo povežem sa realnim situacijama koje mogu da se dese i da sve obogatim zanimljivijim primerima iz poslovne prakse. A to najbolje postižem kada u goste pozovem nekoga ko ima veliko iskustvo rada u struci…

Prekjuče smo na Fakultetu ugostili Tamaru Videnović, moju dragu koleginicu koja već više od 10 godina radi kao prevodilac za arapski jezik. Prvobitno je moja ideja bila da ona govori o prevođenju stručne terminologije, ali njeno predavanje je bilo mnogo više od toga. Začinjene raznim dogodovštinama, uz Tamaru su priče o terminološkoj polisemiji, sinonimiji, kalkovima i pozajmljenicama postale zanimljivije. Imali smo priliku da čujemo brojne anegdote, nedoumice i avanture jednog prevodioca, a sve to je potkrepljeno i nekim sjajnim savetima za naše studente, koji tek treba da se otisnu u prevodilačke vode.

Da li ste znali da za „helikopter“ u arapskom imamo čak pet naziva? Da se stručni termini na arapskom razlikuju od zemlje do zemlje? Da nazivi za neke vojne činove imaju drugačija značenja u opštem jeziku? Da li ste znali da Saudijci najviše vode računa o izražavanju, dok Egipćani nemaju svest o tome da sagovornik ne zna njihov dijalekat? Kako izgleda prevoditi u Iraku dok padaju bombe, a kako kada prevodimo sastanak zvaničnika na visokom nivou… i još mnogo toga.

Drago mi je što sam zvala Tamaru u goste, jer je približila mojim studentima mnoge aspekte prevodilačkog posla – od konsekutivnog i simultanog do pismenog prevođenja, od književnog do govornog arapskog jezika, od stručne terminologije do razgovorne frazeologije. Sigurna sam da će ovo predavanje dati studentima motivaciju za dalji rad i usmeriti ih u planiranju karijere, a nadam se da će im pomoći i da bolje razumeju moj predmet i uspešno polože ispit.

Još jednom, hvala studentima na velikom interesovanju, Tamari na sjajnom predavanju i svima na dobroj energiji koja je ovog četvrtka vladala u Multimedijalnom centru Filološkog fakulteta!

Sezona seobe na Sever

الطيب صالح - موسم الهجرة إلى لاشمال

Juče me iznenadio poštar jednom pošiljkom od koje sam već digla ruke i za koju sam mislila da neće stići, pa su mi pošiljaoci (Blackwell’s) čak i refundirali novac. U pitanju je knjiga koja prati čitanje romana „Sezona seobe na sever“ (موسم الهجرة إلى الشمال) sudanskog pisca Tajiba Saliha (الطيب صالح). 

Ovaj roman, koji spada u remek dela savremene arapske književnosti, opisuje Sudanca koji se posle života u Engleskoj vraća kući, burno proživljava krizu identiteta i na kraju tragično završava život. Za ovo delo mnogi smatraju da je uticalo na razvoj modernog arapskog romana više nego ijedno drugo arapsko delo. Odlazak Arapina na Zapad, sudar arapske sa zapadnom kulturom i nepremostivi kulturoški jaz često su obrađivane teme arapskih pisaca, u čijim delima je kraj obično kruinisan „zaključkom o etičkoj superiornosti Istoka nad tehnološki naprednijim, ali moralno dekadentnim Zapadom“ (Leštarić 2013: 112). Sigurno se pitate: šta onda u naslovu romana radi reč Sever?! Ono što je nama Zapad, za Sudance jeste Sever. Severno od Sudana nalaze se te zemlje koje mi zovemo Zapadnom Evropom, a u koje su arapski junaci često odlazili i vraćali se pomešanih osećanja i uzdrmanog identiteta, rastrzani između iskušenja koja nudi zapadna kultura i pokušaja da im se odupru… I sam Tajib Salih je išao na Sever… studirao je i radio u Londonu, a posle bio i u Parizu, pa otuda njegova inspiracija za ovaj roman.

„Sezona seobe na sever“ je obavezna lektira studenata arabistike. Naši studenti mogu da je čitaju u prevodu Srpka Leštarića, a mogu i na arapskom originalu, pri čemu će im knjiga sa slike sigurno biti od pomoći. Knjiga je podeljena na 55 lekcija i svaka obrađuje jedan deo romana, daje spisak manje poznatih reči, pitanja za razumevanje teksta, jezičke vežbe i diskusiju. Uz nju postoje i online resursi za učenje, koji se nalaze na sledećem linku: https://tinyurl.com/dt787j8m

I tako… mnogo sam srećna što mi je ova pošiljka ipak stigla, posle tri meseca njenog putešestvija od Engleske do Srbije. Ko zna – možda su je greškom prvo poslali negde na sever. 

Jezički turizam

Lepota studiranja stranog jezika je u tome što je vaše stručno usavršavanje – putovanje. A ako je u pitanju arapski jezik, onda je to putovanje ustvari letovanje. Izabrati jezik koji se govori u najtoplijem delu sveta znači spojiti lepo i korisno. Em učite jezik, em se kupate i sunčate! Ovo zadnje radite kao dokaz da ste zaista bili na moru, inače vam niko neće verovati.

Ako ste se vratili iz arapske zemlje, a niste nabacili boju, vaša arabistička stručnost ovde postaje upitna. Možete im doveka prepričavati kako ste probali to i to jelo, videli takve i takve ljude, naučili tolike nove reči, upoznali kulturu… obavezno u vazduhu lebdi ono pitanje: „Gde ti je boja, brale, da to i dokažeš?”

Mi iz branše dobro znamo da imitiranje boje kože naših meditaranskih suseda nije nikakav dokaz ni za šta – osim možda za dobru genetsku predispoziciju. A pošto mi tamo nismo išli da učimo dermatologiju, već arapski jezik, onda svako dalje objašnjavanje predstavlja gubljenje vremena…

Bolje od toga je da svoje impresije ograničimo samo na one koje to zanima. Da pronađemo sebi istomišljenike koji žele da čuju o zemljama gde smo bili, o utiscima što smo stekli i avanturama koje ćemo pamtiti celoga života. Jednu od takvih prilika imate i sada, dragi moji arabisti i jezički turisti…

U saradnji sa alžirskim kolegama, radimo jedno istraživanje o značaju jezičkog turizma za učenje arapskog jezika. Ako ste učili ili učite arapski, ako ste putovali u arapske zemlje i stekli zanimljiva iskustva, podelite ih sa nama u ovoj anketi i doprinesite živopisnosti i autentičnosti našeg istraživanja.

Probajte. Biće zabavno!