Tag: Ivana Gligorijević

Spremila sam arapski kuskus (كسكسي) sa grilovanom zelenom paprikom i ribom, jer tu kombinaciju najviše volim. Pitam se: da li smem uz ovo muslimansko jelo da popijem čašu vina, a da to bude halal?

Znate kako kažu Francuzi: „Riba bez pića je otrov“ (U originalu: Poisson sans boisson, c’est poison). U pitanju je igra reči, zasnovana na sličnosti između reči „riba“, „piće“ i „otrov“. Kladim da sa svako ko počinje da uči francuski, a pritom zna engleski, kada prvi put vidi reč „poisson“ (riba), pomisli da je u pitanju otrov. I ja sam to pomislila, kada me je tetka učila francuski, onomad kad sam htela da idem u Maroko. „Poisson“ i „poison“ su tzv. lažni prijatelji (fr. faux amis) – reči iz različitih jezika koje se isto ili slično pišu/izgovaraju, a imaju drugačije značenje.

Kad spomenuh tetku i piće, moram da vam ispričam i vic koji je ona često pričala u društvu. Putov’o Lala iz Kovina vozom. To je bilo ono vreme kada je u vozu postojao konobar koji je služio piće. Došao konobar i pita: „Ko je iz Kovina?“ Lala kaže: „Ja“. Ovaj mu sipa vina. Lala popije. Drugi put, opet dolazi konobar i pita: „Ko je iz Kovina?“ Lala opet kaže: „Ja sam“, a ovaj mu sipa punu čašu. Posle nekog vremena, Lala opet začu: „Ko je iz Kovina?“. On se javi, a ovaj mu opet usu vina. I tako još nekoliko puta, a Lala u čudu – kako to da od svih ljudi u vozu konobar samo njemu dosipa vino i to samo zato što je iz Kovina?! Nije ni skapirao onako pripit da konobar ustvari pita: „Ko je ISK’O VINA?”

Da se vratimo na moju dilemu s početka teksta –„Piti ili ne piti?“ Znam da Arapi ne praktikuju, al’ ja ću ipak uzeti jednu čašu uz ovo jelo – čisto da se ne otrujem.

Ranije sam ovde postavila tekst jedne pesme na arapskom, bez prevoda na srpski. Bilo mi je žao što većina vas nije mogla da razume te lepe stihove u kojima se veliča lepota arapske žene i arapske domovine. Sinoć mi je došla inspiracija za prevod, pa vam ga ovde prenosim, naravno uz arapski original.
Meni je zanimljivo što su u pesmi spomenute skoro sve arapske zemlje, kroz nazive država, gradova ili oblasti. Ne znam autora, jer sam tu pesmu čula u crtanom filmu – reč je o lutki Fulla koja podseća na našu Barbiku. Fulla je Barbika lokalizovana za arapsko tržište (vidite, lokalizacija ne mora da se odnosi samo na digitalnu sferu, mada se danas teoriji prevođenja odnosi baš na to).
I evo stihova, uz prigodnu sliku sa arapske svadbe:

ARAPSKA DOMOVINA

Kao jemenska kafa su joj oči,
A kosa kao nedždanske noći,
Hod – ko u gazele libijske,
A obraz rumen ko ruže sirijske.
Iz Tunisa ona haljinu ima,
Svu protkanu iračkim nitima,
Šal iz Maroka na njoj talasa
Zalivka prava, vitkoga stasa.
Putovala je ona po Oranu,
Videla egipatske konje u Omanu
Ceo je Jordan uzduž prošla
Dok pesmu nabatejsku nije našla.
Za Boga ona molitvu ima,
Da čuva Arape Jerusalima….

عيناها بن يمني والشعر ليال نجدية
تمشي كغزال ليبي والخد ورود شامية
من تونس حكت لها ثوبا وخيوط الثوب عراقية
والشال من الدار البيضاء والهيئة تبدو خليجية
زارت وهران وقد وجدت بعمان خيولا مصرية
فمضت للاردن كي تحظى بقصيدة شعر نبطية
فدعت لله ودعت لله دعت لله دعت لله ودعت لله
بأن يحمي ويصون القدس العربية

Želim Vam srećan Uskrs, uz stihove prelepe pesme „Hristos vaskrse“ (المسيح قام):
اخريستوس آنستي اليسوس آنستي
المسيح قام بالحقيقة قام
حمل أحزاننا غفر آثامنا
بجلدته الشفاء وهو نبع السلام
شوكة الموت كسر لما قام وانتصر
فأنار الطريق وأزال الظلام
لو كان صليبك أنهى قصة حبك
لما كنتُ الآن حيًا أهتف المسيح قام
كيف لي أن أمكث بائسا في الجلجثة
وشمس الرجاء لاحت والرب المسيح قام

Salata čiji je glavni sastojak peršun. Njeno veličanstvo – tabule (تبولة), osvežavajuća, mirisna, puna vitamina i minerala. Mi smo navikli da se peršun dodaje jelima kao začin, a retko ga koristimo kao glavni sastojak nekog jela. Ja volim da ga jedem svežeg i dosta, pa kad odem u one „all inclusive“ hotele, gde to služe u izobilju, uzimam uz svaki obrok. U arapskom svetu važi pravilo: ako znaš dobro (čitaj: sitno) da seckaš peršun, možeš da se udaš! To se odnosi na one vredne žene koje će svoje vreme posvetiti pažljivom seckanju peršuna, paradajza i crnog luka, pa onda dodati malo limunovog soka, mente i bulgura i napraviti ovu preukusnu salatu za svog muža. Inače, cela arapska kuhinja je takva – zahteva dosta vremena za seckanje i usitnjavanje hrane. Nije kao kod nas – naše se salate seku dosta krupnije, a za glavno jelo šnicla na tanjir, pa seci. Nama je potreban escajg, a tamo se rukama uzima već unapred sitno iseckana hrana… Naše su žene stalno u nekoj žurbi, pa nemaju vremena za to sitno seckanje. I ja sam jedna od njih, ali sam sada zbog ove objave morala da izdvojim malo vremena i sitno iseckam ovaj peršun.

Nedavno sam saznala da je moka kafa dobila naziv po jemenskom gradu Moka (al-Muha, المخا), poznatom po trgovini kafom. Ovaj napitak se pravi od vrste kafe koje se nekad gajila samo u Jemenu. To sam prvo videla u Pravopisu, gde stoji da su reč „Moka“ i izraz „moka kafa“ izuzeci od pravila po kom se arapski zadnji velarni suglasnik خ kod nas beleži slovom h. Onda sam malo istražila po internetu i saznala ove podatke.

Lingvistički je interesantna i kovanica „Mochaccino“, za kafu koja je pola moka pola kapućino (ova reč je pola arapska, a pola italijanska). To me je podsetilo na primer koji sam učila iz opšte lingvistike – reč „hamburger“ je nastala od grada Hamburga, ali se onda iz nje izdvojila morfema ham (kao engleski: šunka – mada se hamburger ne pravi od šunke!) i osnova „burger“ od koje možemo da izvodimo nove reči, kao što je „čizburger“ ili „vege burger“.

Da se vratim na kafu… Nisam ljubitelj moka kafe, niti sličnih kombinacija sa mlekom, čokoladom, šlagom itd. Mislim da ni u arapskom svetu to nije baš popularno. Arapi vole u kafu da stavljaju kardamon/kardamom (حب الهال) – jedan od najskupljih začina na svetu (posle šafrana i vanile). Na slici vidite upravo taj začin, koji sam samlela i stavila u svoju kafu. U arapsku kafu (koju mi zovemo turska) može da se stavlja i šafran, đumbir ili karanfilić. Neki stavljaju i cvet jasmina, ali to baš i nije po mom ukusu.