Redni brojevi u srpskom jeziku. Ovako su napisani na jednoj aplikaciji za zakazivanje termina: 1vi, 2gi, 3ti?, 6ti, 7mi, 8mi… Po pravilu bi trebalo pisati „prvi, drugi, treći, četvrti…“ ili sa tačkom iza broja: „1., 2., 3., 4…“ Ipak, često viđamo neobične oblike, poput ovih na aplikaciji. Nema ih samo u digitalnoj sferi, već i na rođendanskim tortama, obaveštenjima o trajanju godišnjih odmora u nekom butiku, radnji, instituciji i slično. Možda je to uticaj engleskog jezika na srpski, jer u engleskom je pravilno pisati: „1st, 2nd, 3rd, 4th“…
Harisa (هريسة) – tuniski sos od ljutih paprika. Može se kupiti u Maksiju. Svojevremeno, dok smo bili na razmeni studenata u Tunisu, jedan kolega iz grupe je prepevao pesmu Englishman in New York, posvetivši je hrani u Tunisu: „Sve je ljuto, ništa slano, čak i riba i dadžedž, u sve trpaju harisu, ja sam Srbin u Tunisu”. Od ostalih duhovitih stihova iz pesme, sećam se ovog: „Volim sarmu, ne volim šavarmu” 🙂 U Tunisu stvarno mnogo jedu ljuto – čak i mala deca. Ovo slovo na slici, ispisano harisom, je početno slovo njenog imena. I za kraj, mali arapsko-srpski glosar za bolje razumevanje pesme: Dadžedž (دجاج) – piletina Šavarma (شاورما) – jelo slično girosu; od turske reči çevirme
U ovim hladnim zimskim danima, možemo se zagrejati toplom Ezogelin čorbom (turski: Ezogelin çorbası), koja će našem telu pružiti sve potrebne nutrijente. Pravi se od crvenog sočiva, pirinča, bulgura, luka, paprike, paradajza, maslinovog ulja i nane. Ja na kraju volim da dodam i dosta limunovog soka. Ova supa je dobila ime po nevesti Ezo (gelin – nevesta, mlada), po čijoj je životnoj priči snimljeno nekoliko filmova i ispevano više pesama. Priča kaže da je Ezo bila lepotica iz malog sela blizu Gaziantepa u Turskoj. Udala se sa 20 godina, ali ovaj brak je bio kratkog veka. Nakon povratka svojoj porodici, nije se udavala narednih 6 godina. Tokom samačkih godina postaje još lepša i stalno dobija bračne ponude, koje ona odbija. Na kraju je njena porodica primorava da se uda za svog rođaka, sa kojim se seli u Siriju. Tamo joj nedostaje njeno selo, toliko da se razboli. Zbog siromaštva nije mogla adekvatno da se leči, pa ubrzo umire. Poslednja želja joj je bila da je sahrane u svom rodnom selu… Što se tiče čorbe, priča se da ju je Ezo napravila koristeći sve što je imala u kući za vreme siromaštva u Siriji. Afiyet olsun! بالصحة والعافية
إذا الشعب يوما أراد الحياة فلا بد أن يستجيب القدر „Ako narod jednom bude hteo da živi, sudbina mora odgovoriti”– Ovo su stihovi tuniske himne, a napisao ih je pesnik Abu Kasim al-Šabi (1909-1934). Ove stihove koristim na času sintakse, kao primer da iza pogodbenog veznika može doći i imenica, a ne samo glagol (to je pesnička sloboda). Pošto na ovom nalogu želim da se bavim i jezičkim pravilima u srpskom jeziku, moram da napomenem ono što mnogi od nas greše: Tunis, tuniski, Tunišanin, Tunišanka (a ne tunižanski, Tunižanin…): „Pravopis srpskoga jezika” Matice Srpske (2019).
عيناها بن يمني والشعر ليال نجدية تمشي كغزال ليبي والخد ورود شامية من تونس حكت لها ثوبا وخيوط الثوب عراقية والشال من الدار البيضاء والهيئة تبدو خليجية زارت وهران وقد وجدت بعمان خيولا مصرية فمضت للاردن كي تحظى بقصيدة شعر نبطية فدعت لله ودعت لله دعت لله دعت لله ودعت لله بأن يحمي ويصون القدس العربية
Home-made humus. Ukusno i zdravo arapsko jelo, puno vitamina i minerala. Pravi se od leblebije, tahini paste, maslinovog ulja i limunovog soka. Maslinovog ulja stavljati obilato, jer tu ne možete da pogrešite. Može se dodati i beli luk, peršun, paprika… sve po ukusu. Ovog puta stavila sam ljutu Alevu papriku
Šta mislite, gde je ovo – u Kuwajtu, Dubai-u ili Katru? Hahaha, šalim seeee! (inspirisana onim što se piše po društvenim mrežama) 🙂 Upotreba stranih grafema pri pisanju na srpskom jeziku jedna je od čestih grešaka koje pravimo. Isto tako, tretiranje nekih toponima kao stranih reči, iako one imaju svoj srpski oblik, svoju deklinaciju… Za Katar ni sama nisam bila sigurna da li ima nepostojano a, jer u pravopisu srpskog jezika nema te reči. Moj osećaj je da Katar nema nepostojano a, pa je pravilno reći : „u Kataru”, a ne „u Katru”. Ipak, neki misle drugačije, pa često čujemo i ovu drugu varijantu…
Najduže reči u srpskom, arapskom, turskom… Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo. Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova, dok ova moja ima 28 🙂
The Travels of Ibn Battuta: a Guided Arabic Reader by David DiMeo & Inas Hassan
The Travels of Ibn Battuta na Pikasovom crtežu (Head of a Woman)
Knjiga koju sam dugo čekala da se pojavi u online prodavnici Book Depository: The Travels of Ibn Battuta: A Guided Arabic Reader! Ibn Batutino putešestvije od Španije do Kine, od Rusije do Malija… Ovaj poznati arapski putopisac daje autentične opise čuda koje je video na svojim putovanjima, kroz svojevrstan kulturni šok kakav je u srednjem veku čovek mogao doživeti u kontaktu sa neobičnim zemljama i kulturama toga doba.
Ovo nije integralno delo, već čitanka namenjena studentima arabistike na naprednom nivou. Sastoji od 20 lekcija, od kojih svaka sadrži prerađene delove Ibn Batutinih putopisa iz različitih krajeva sveta. Svaku lekciju prate i istorijska pozadina, vokabular, vežbe razumevanja, vežbe interpretacije teksta, gramatičke vežbe, pisanje, pitanja za diskusiju i istraživanje. Sviđa mi se što ima i mape, što doprinosi živopisnosti Ibn Batutinih ekspedicija.
Arabic Poetry: a Primer for Students by A.J. Arberry
Arabic Poetry na Pikasovoj slici (Head of a Sleeping Woman)
Stan’te da plačemo zbog drage i doma njenog, pokraj dune izmeđ Dakhula i Hamvela, jer njen lik što ga severac i jugo stvoriše, u El Mikratu i Tudihu jos nije izbledeo قِفَا نَبْكِ مِنْ ذِكْرَى حَبِيبٍ ومَنْزِل بِسِقْطِ اللِّوَى بَيْنَ الدَّخُول فَحَوْمَلِ فَتُوْضِحَ فَالمِقْراةِ لمْ يَعْفُ رَسْمُها لِمَا نَسَجَتْهَا مِنْ جَنُوبٍ وشَمْألِ Na slici vidite knjigu u kojoj se stihovi mnogih arapskih pesnika mogu čitati na arapskom i engleskom, uz objašnjenja i komentare prof. Arberija. Svaki stih obeležen je brojem, pa se lako može čitati arapski original uz engleski prevod. Ova knjiga, sada već klasik, dokazuje da čitati arapsku poeziju nije teško. Objavljena prvi put još 1965, namenjena je studentima arapskog jezika na naprednom nivou. Studenti se kroz ovu nju mogu upoznati sa radom tridesetak arapskih pesnika od VI veka naovamo.
Kalila wa Dimna For Students of Arabic (edited by Munther Jones)
كليلة ودمنة
Zbirka priča „Kelila i Dimna“ (كليلة ودمنة) je indijskog porekla (poznata kao, „Pančatantra“, oko 300. godine n.e). Sa sanskrita je prevedena na pahlevi (srednjepersijski), a sa njega na arapski, zahvaljujući Ibn al-Mukafi (umro 756). Pošto nije sačuvana ni sanskritska ni persijska verzija, prevod knjige na arapski i sirski jedini su poznati izvori ovog znamenitog dela svetske književnosti. Prolazeći kroz vekove, prevođeno sa jednog na drugi jezik, ovom delu mnogi su autori dali svoj lični pečat. Tako je Ibn al-Mukafa priče prilagođavao ukusu muslimanske publike, dodajući neke delove iz Kurana, a brišući neke koji bi mogli da povrede muslimanska osećanja. Zbog svih tih uticaja, ovo delo predstavlja riznicu misli i kultura drevne Indije, antičke Grčke, Persije i arapsko-islamske civilizacije. Okvirnu priču čini pripovest o indijskom caru Depšelimu i filozofu Bejdebi, koji svoga cara podučava veštini vladanja i mudrostima. Unutar toga okvira, nalazi se više malih priča koje se mogu čitati i zasebno. Uglavnom su u pitanju basne, koje su didaktičkog karaktera i imaju za cilj da pouče čitaoca, obrazuju i oplemene. U basnama se javljaju razne životinje – tu su, između ostalog, Kelila i Dimna, dva šakala od kojih je jedan pravedan, a drugi pohlepan. Na naš jezik priče je preveo Besim Korkut, inače vrsni prevodilac Kurana. Knjiga koju vidite na slici, a naručila sam je preko sajta Book Depository, donosi ove priče u novom ruhu, prilagođene studentima arapskog jezika na srednjem i naprednom nivou. Namenjena je svima onima koji žele da usavrše znanje arapskog jezika i upoznaju se ovim važnim delom klasične arapske književnosti. Luksuzno je opremljena, ilustrovana duhovitim crtežima, a posle svake basne nalazi se glosar sa manje poznatim rečima. Na kraju knjige su data gramatička objašnjenja i vežbe (za čitanje, slušanje, govor i pisanje). Knjigu prati audio materijal koji se nalazi na sledecem linku.
Stories from Thousand and One Nights for Intermediate and Advanced Students of Arabic (edited by Ghada Bualuan)
ألف ليلة وليلة
Svi smo mi kao deca voleli priče o Aladinu i čarobnoj lampi, Sinbadu moreplovcu, Alibabi i 40 razbojnika… Te priče nam dolaze iz „Hiljadu i jedne noći“ – dela koje na arapskom nosi naslov: „Alf layla wa layla“ (ألف ليلة وليلة) – odakle su preuzete i adaptirane… Okvirna priča u ovom delu govori o kralju Šahrijaru koji je saznao da ga žena vara sa crnim robom, pa je ubio i nju i njega. Od tada, on svakog dana uzima drugu lepoticu za ženu, a ujutru je ubija – sve dok ne dođe red na Šeherezadu. Ona mu uveče priča priče, sve zanimljiviju od zanimljivije, i prekida ih na pola, ostavljajuću svog slušaoca da nestrpljivo čeka sledeće veče i nastavak… Tako je Šeherezada spasila svoj život, pričajući Šahrijaru uzbudljive priče iz noći u noć… Neke su priče avanuturističke, neke fantastične, neke anegdote, ima istorijskih novela, ima i gradskih, a ima i dosta erotskih priča praćenih prigodnim stihovima. Različita izdanja „Hiljadu i jedne noći“ obično prilagođavaju ovakve priče široj čitalačkoj publici ili ih potpuno cenzurišu. Postoji jedan integralni prevod, bez cenzure, sa vrlo živopisnim erotskim opisima, za koji je zaslužan ser Ričard Barton, a koji je dostupan tek malom broju ljudi. Knjiga „Hiljadu i jedna noć“ nema jednog autora, već predstavlja zbirku priča sabranih tokom mnogih vekova (9-14. vek) od strane brojnih autora, prevodilaca i naučnika širom Indije, Persije i arapskog sveta. U nju je svako dodavao šta je hteo, pa tako danas ona predstavlja riznicu različitih kultura u kojoj je sabrano pripovedačko umeće čitavog Istoka. Knjiga koju vidite na slici je izbor priča iz „Hiljadu i jedne noći“, koje su jezički prilagođene studentima arapskog jezika na srednjem i naprednom nivou. Svaku priču prate vežbe razumevanja, usvajanja vokabulara i gramatičkih pravila. Uz knjigu dolazi i audio materijal koji je dostupan na sledećem linku. Može se koristiti na času ili za samostalno učenje. Kroz ovu knjigu studenti će poboljšati veštine čitanja, slušanja i pisanja, veštinu analize književnih tekstova i kritičkog razmišljanja.
A Reader of Classical Arabic Literature (Annotated and Edited by S. A. Bonebakker and M. Fishbein)
الأدب العربي الكلاسكي
Na temu učenja arapskog kroz književnost, evo jedne čitanke koja je dokaz da čitati klasičnu arapsku književnost nije teško – A Reader of Classical Arabic Literature! Nastala je na osnovu beleški sa predavanja koje je držao autor, dr. Bonebakker sa Univerziteta u Los Anđelesu. Beleške su obogaćene novim gramatičkim i leksikografskim referencama i svežim informacijama. Materijal je potom revidirao i korigovao njegov mlađi kolega, dr. Fishbein. Ovo je dvojezični priručnik za studente arapskog jezika na srednjem i naprednom nivou. Izbor tekstova sadrži odlomke iz al-Isfahanijeve „Knjige pesama“, al-Silafijevog „Rečnika putovanja“, al-Bakrijeve „Knjige o putevima i kraljevima“ i mnoga druga vredna dela klasične arapske književnosti. Svakom tekstu prethodi biografija autora i glosar sa gramatičkim objašnjenjima. Knjiga je luksuzno opremljena i štampana lepim fontom koji nosi duh starih vremena…. Ovde se nalazi i deo iz Ibn Džubejrovih „Putovanja“, što je možda i najpoznatiji arapski putopis – sudeći po broju prevoda ovog dela na strane jezike. Ibn Džubejr je bio andaluzijski pisac, pesnik i putnik. Pisao je u prozi i rimovanoj prozi. U delu se opisuje njegovo prvo putovanje koje je započeo sa ciljem hodočašća u Meki. Na drugo veliko putovanje krenuo je kada mu je žena umrla – otišao je iz Granade u Malagu, pa u Seutu, pa u Fes. Treće putovanje završio je u Aleksandriji, gde je ostao do kraja života. Navodno, dok je Ibn Džubejr radio kao sekretar kod Almohada, gazda ga je pozvao da mu da sedam čaša vina. Morao je da ih popije i za to je dobio sedam čaša punih zlatnih dinara, koje je iskoristio za svoja putovanja. Neki savremeni naučnici sumnjaju u istinitost ove priče, dovodeći je u vezu sa sufizmom… Druga priča o njemu kaže da je pomogao da se ugovori brak između sudijine kćerke i jednog dobrog čoveka. Brak nije funkcionisao, pa se mladoženja požalio ibn Džubejru, a ovaj mu je pomogao da se razvede i iz svog džepa pokrio sve troškove venčanja.
