Category: arapska kultura

Sapir-Vorfova hipoteza

Jeste li čuli za Sapir-Vorfovu hipotezu?! Oni koji su učili opštu lingvistiku, sugurno se sećaju američkih lingvista Edvarda Sapira i Bendžamina Lija Vorfa koji su početkom 20. veka postavili hipotezu o jezičkoj relativnosti, tvrdeći da struktura jezika jedne zajednice u značajnoj meri određuje pogled na svet njenih pripadnika.

Sapir i Vorf su proučavali jezik Hopi Indijanaca, koji je pružao jedinstven uvid u to kako jedan jezik, sasvim drugačiji od indoevropskih jezika, bitno određuje svet pripadnika njihovog plemena, toliko različit od našeg sveta.

O tome nam je jednom govorio profesor Ranko Bugarski na predavanjima iz opšte lingvistike, živopisno objašnjavajući kako u se u jeziku Indijanaca iz plemena Hopi za ono što ih čeka u budućnosti kaže da je „iza“, a za ono što je prošlo – „ispred“. Oni, dakle, percipiraјu vreme kao nešto što im dolazi s leđa, prolazi pored njih i gubi se, nestaje negde ispred njih. A mi vreme shvatamo kao nešto što nam dolazi spreda, a nestaje iza nas. Zato se mi nikada ne možemo dobro razumeti sa Hopi Indijancima! 😉

A šta ima i da se razumemo s njima, kada ih nikad u životu nećemo videti?!

Veći je problem za nas to što ne možemo da se razumemo s Arapima, jer je i njihovo shvatanje vremena drugačije od našeg! O tome nisu pisali Sapir i Vorf, ali jeste Edvard Hol, američki antropolog. Hol je primetio da na Zapadu vreme ima cenu – vreme je novac, može se potrošiti, protraćiti, uštedeti i izgubiti. Dok na Istoku vreme nema osobine materijalnog i nije na ceni. Ljudi su važniji od vremena…

Možda tu razliku najbolje oslikava ova anegdota, koji mi je jedan čovek davno ispričao:

Pita Amerikanac Arapina u pustinji: – „Koliko ima do sledeće oaze?“ – „Ima tri dana jahanja na kamili, reče ovaj”. – „Pa ja mojim džipom stignem za pola dana!“ – „A šta ćeš raditi ostala dva i po dana?“ začudi se Arapin.

Žena od sultana

Moram da vam kažem da sam se baš iznenadila što se u Egiptu na plaži pušta naša pesma, atraktivnog naslova – „Žena od sultana“. Ko je išao po beogradskim kafanama, zna je da je svojevremeno bila veoma popularna. Kičasto stihoklepanje, praćeno zaraznim orijentalnim prizvukom sa zurlama, avionima, kamiomima i silikonima, kod nas ne može da omane, a vidim da je postalo i internacionalni hit!

Onomad kad sam prvi put čula za nju, odmah sam rekla da ima gramatičku grešku. I zaista, nepravilno je reći „žena OD sultana“, nego treba „žena sultana“ ili „sultanova žena“. U pesmi se spominje i sintagma „gnezdo OD zmaja“, a trebalo bi valjda reći „zmajevo gnezdo“ ili „gnezdo zmaja“.

Naše gramatike kažu: pravilno je „devojka mog druga“, a ne „devojka od mog druga“. Ali možemo reći „sok od višanja“ i „tašna od zmijske kože“. Prisvojni genitiv (označava pripadnost) ne zahteva nikakav predlog, dok genitiv sa predlogom OD može da označi materiju od koje je nešto napravljeno. Tako da, sa aspekta srpske gramatike, naslov pesme jeste nepravilan.

Ipak, sa aspekta metrike/versifikacije (nauke o stihu), naslov je skroz pravilan, jer to je takozvana „pesnička sloboda“. Predlog OD dodaje stihu još jedan slog, koji je potreban ovoj pesmi, u kojoj je drugi stih refrena uvek pisan u trinaestercu. Pesnik može, radi rime ili broja slogova u stihu, da prekrši gramatička i druga pravila, da izmisli reč, skrati je, produži ili izmeni…

Pesnička sloboda je sjajna stvar i kad prevodite poeziju. Ako ne znate kako nešto da prenesete na strani jezik, vi možete prepevati kako god hoćete i reći da je to pesnička sloboda. Za pesmu je važno da prenese ideju, osećaj, emociju, rimu… bez obzira koja jezička sredstva birate da to postignete.

Budući da sam je čula u zemlji OD (nekadašnjih) sultana, ništa mi drugo ne preostaje nego da je prevedem na arapski, koristeći se, naravno, i pesničkom slobodom (malo zbog rime, a malo i kao vid cenzure).

ْلا أحد يعرف أننا معأ،

أحبك وأنا زوجة سلطان،

ْإما أن أحبك أو أن أقاوم،

وأنت دائما تخطر على بالي.

يحسدون لأني زوجة سلطان،

ولأن زوجي أعظم إنسان،

كل ما أريده معه أمتلك،

إلا أنت، يا أجمل ملك!

Egipatska funta

Opet se javljam iz zemlje faraona, koja turistima nudi možda i najpovoljniji „all inclusive“ na svetu. Pošto ovde nemam mnogo dodira sa novcem, zamolila sam jednog Egipćanina da mi da egipatske funte da slikam, kako bih vam ispričala priču o etimologiji arapskog naziva za ovu valutu…

Na književnom arapskom (egipatska) funta se zove „džunejh“ (جنيه), dok se ista reč na egipatskom dijalektu izgovara sasvim drugačije. Egipćani glas /dž/ izgovaraju kao /g/, a i ono /h/ na kraju se ne čuje, pa ispadne „gni“. Ranije sam se pitala otkud „džunejh“ odnosno „gni“ da bude naziv za funtu i kakve to ima veze jedno s drugim. Posle sam saznala da ovaj naziv vodi poreklo od engleske reči za gvineju, valute koja je bila u opticaju između 17. i 19. veka, a ime je dobila po oblasti iz koje su Britanci donosili zlato da kuju ove novčiće, afričkoj Gvineji: „guinea“ – izgovara se: „gini“… Funta je u Egiptu uvedena u 19. veku i tada je zamenila staru valutu, egipatski pjaster (od italijanske reči „piastra“). Pjaster je i dalje ostao u opticaju kao sitno od funte (100 pjastera = 1 funta). Što se tiče arapskog naziva za pjaster, on glasi „kirš“ (قرش) sa množinom „kuruš“ (قروش). Ovu reč imamo i u turskom jeziku, kao naziv za sitno od turske lire („kuruş“). Inače, sve je to iste etimologije kao naša reč „groš”, a nastalo je od italijanske reči „grosso“.

Nekada se sitniš u Egiptu zvao „para”, što to je očigledno turcizam, koji i mi koristimo za sitan novac i generalno za novac. Egipćani su kasnije paru ukinuli i uveli naziv „milim“ (مليم), od francuske reči „millieme”, a jedan milim je hiljaditi deo funte.

Čitava zbrka sa nazivima, kao što vidite. Zato dobro pazite da vas ne prevare kada se cenkate ili menjate novac. Ne bih želela da platite nešto „tri za groš“.

Burkini

Opet se javljam iz Egipta i imam dobru vest. Ako pođete u Hurgadu i zaboravite kupaći, ne brinite – ovde ima veliki izbor burkinija, kupaćih kostima za muslimanke koji pokrivaju od glave do pete. Ne morate da brinete o depilaciji, celulitu, stomaku i zaštitnom faktoru. I što je najbolje, ovde vas niko neće čudno gledati, jer to je ovde najnormalnija stvar. Ima ovde poznatih kairskih faca koje ih nose, a čak i žensku decu oblače u malo pokrivenije modele, gde se ne vide butine i nadlaktice. Nema šanse da puste dete samo u peleni za kupanje ili, ne daj Bože, bez nje.

Ako vam je to čudno, da vam kažem da ima i kod nas čudnih kupaćih kostima i čudnih žena. Videla sam jednu što umesto tračica na donjem delu kupaćeg ima neke lance, pa sve mislim da će da potone kad krene da pliva. Videla sam i jednu što je ugradila „er begove“ veličine XXXL, pa ne može da potone, sve i da hoće…

Kako kaže naš narod – sto ljudi, sto ćudi.

Sam naziv „burkini“ ovde se ne koristi, jer je to zapadna izmišljotina. Za kupaći se u arapskom koristi francuska reč maillot („majo“), bilo koji model da je u pitanju. Naziv „burkini“ je nastao po pogrešnoj logici, jer „burka“ nema veze sa tim. Burka je onaj plavi „čaršav“ što nose žene u Avganistanu, gde su pokrivene cele, a gledaju kroz gusto tkanu mrežicu (ponavljam, Avganistan nije arapska zemlja)! Nešto drugo je „nikab“, pokrivka crne boje, gde se ženi vide samo oči, što se nosi u arapskom svetu. Ima i ovde u hotelu takvih žena i da vam kažem, one se slikaju za Instagram, kupaju, vode biznise, žive život punim plućima. Mnogo je više onih čija je kosa pokrivena hidžabom. „Hidžab“ to je marama koja dozvoljava da se ženi potpuno vidi lice, dok su kosa i vrat pokriveni. Takozvani burkini, dakle, najviše podseća na hidžab.

Burkini je nije samo kulturološki, već i lingvistički fenomen. Nastao spajanjem dve reči u jednu: burka + bikini = burkini. Za ovaj način tvorbe reči koristi se u lingvisitici francuski termin: „portmanteau“; engleski: „blending”, sprski: „slaganje“/„kompozicija“, arapski تركيب مزجي / النحت… Bikini je dobio naziv po istoimenom Maršalskom ostrvu, gde su vršene probe atomske bombe, jer je uvođenje dvodelnog kupaćeg polovinom 90-ih zaista napravilo „bum“! A zanimljivo je da je potom odbačen „prefiks“ bi-, da bi „osnova“ kini dobila i druge prefikse, pa tako imamo naziv „monokini“ za jednodelni kupaći, „trikini“ za model gde su gornji i donji deo spojeni komadom tkanine i na kraju „burkini“. Imamo i veliki derivacioni potencijal za sve buduće kovanice, kojima ćemo imenovati nove modele na tržištu. Jer, kao što rekoh, sto ljudi – sto ćudi.

Pozdrav iz zemlje Tahe Huseina

Pozdrav iz zemlje Tahe Huseina (طه حسين 1889-1973), moje omiljene ličnosti iz arapskog sveta, mog omiljenog pisca stare generacije savremenih arapskih pisaca! Rođen u malom egipatskom selu, u ranom detinjstvu je ostao bez vida „zahvaljujući“ neadekvatnom lečenju. U to vreme mnoga su egipatska deca imala problem sa očima, a svest ljudi na egipatskom selu o potrebi za lekarom nije bila dovoljno razvijena. Umesto toga, oni su zvali nekakve vračeve, nadrilekare i sl. Jedan takav je sipao Tahi neke kapi u oči, od kojih mu je samo bilo još gore. Iako je rano oslepeo, to ga nije sprečilo da prvo studira na čuvenom verskom univerzitetu el Azharu, pa potom i na sekularnom, Kairskom univerzitetu. Dirljiva je njegova priča o odrastanju i školovanju, koju je do tančina opisao u svom autobiografskom delu „Dani“ (الأيام) – što preporučujem da pročitate

Studije je potom nastavio u Monpeljeu u Francuskoj, pa onda i na Sorboni, gde je doktorirao… Posle toga se vratio u Egipat, da stečena znanja prenese u svoju zemlju. Neko vreme bio je ministar prosvete, kada je uveo besplatno osnovno i srednje obrazovanje u Egiptu. Govorio je da obrazovanje treba da bude kao vazduh i voda – potpuno besplatno i dostupno svima. Danas milioni Egipćana duguju svoje obrazovanje ovom čoveku.

Pošto je njegova autobiografija na mene ostavila snažan utisak, na studijama sam pisala seminarski o Tahi Huseinu. Nedavno mi je objavljen jedan rad posvećen njemu u Književnoj istoriji. Tu je osvetljen jedan važan aspekt njegove književnosti – zalaganje za prava žena, osvrt na njihov položaj u egipatskom društvu toga doba. U radu spominjem i jedan njegov „novootkriveni“ roman –Šejhova prosidba, koji je bio objavljivan u brojevima časopisa el Sufur, a koji je potom mikorčipovan i zaboravljen, tako da proučavaoci arapske književnosti dugo nisu imali uvid u ovo Huseinovo delo. Pre par godina je slučajno „otkriven“, što je izazvalo razne polemike među egipatskim intelektulacima, dokazujući da je Taha Husein ostao kontroverzna ličnost, iako je od njegove smrti prošlo skoro pola veka.

Mogla bih još dosta pisati o Tahi, ali eto vam link pa čitajte, a ja odoh da se bućnem u Crvenom moru

Arapska poslovna etikecija

Kao i obično, predmet Poslovni arapski jezik (i korespondencija) sam započela uvodnim predavanjem o arapskoj poslovnoj etikeciji – ponašanju, običajima, bontonu… Arapsko poimanje vremena i privatnog prostora je drugačije nego naše, što nekim ljudima može izgledati kao kulturni šok. Bitno je razumeti i ulogu konteksta u komunikaciji sa arapskim poslovnim partnerima, shvatiti kako funkcioniše društvo u kom se cene međuljudski odnosi, u kom je bitan obraz i čast, gde se vrednosti i ciljevi grupe cene više nego vrednosti i ciljevi pojedinca… shvatiti društvo u kom postoji strogo utvrđen hijerarhijski sistem koji se poštuje, u kom se sve kupuje i prodaje uz cenkanje, gde je jako bitno imati veze i poznanstva… Na ovaj način mogu se preduprediti neke od grešaka koje su naši ljudi pravili u poslovanju s Arapima, kako bi ubuduće međusobna saradnja bila bolja i uspešnija. Na Zapadu uveliko uče ovakve stvari na fakultetima za ekonomiju, menadžment i sl., pripremajući svoje studente za uspešnu internacionalnu karijeru. Iskreno, ja mislim da mi nismo toliko drugačiji od Arapa, koliko se razlikuje zapadna Evropa ili Amerika. Po poslovnom ponašanju, mi smo negde između Istoka i Zapada. Šta mislite? Radila sam jedno istraživanje na ovu temu, uz pomoć naše dijaspore u zalivskim zemljama. Kad bude objavljeno, podeliću s vama zanimljive rezultate…
P. S. Danas kad sam dolazila na ovo predavanje, procenila sam da ću zakasniti 5-10 minuta, zbog čega sam se unervozila i odmah obavestila studente o tome. Što znači da ja vreme shvatam kao ljudi na Zapadu, a ne kao ovi na Istoka. Mada, nisam ja tipičan primer – znam mnoge Srbe koji kasne skoro kao Arapi i ne vide problem u tome. Zakasnila sam i više od očekivanog, ali danas imam opravdanje – morala sam da pokažem studentima šta ih čeka kad počnu da sarađuju s Arapima 🙂

Zemljotres u Siriji i Turskoj

Moja slika iz područja zahvaćenog zemljotresom. Na slici je citat iz Kurana, iz sure al-Ihlas (112), koja ima četiri ajeta:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ (1) اللَّهُ الصَّمَدُ (2) لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ (3) وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ (4)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Reci: “On je Allah – Jedan!
Allah je Utočište svakom!
Nije rodio i rođen nije,
i niko Mu ravan nije!”
U sirijskoj ambasadi u Beogradu kažu da je najsigurniji način za slanje pomoći sirijskim građanima putem donacija koje možete ostaviti lično u Ambasadi, na adresi Serdar Jola 12. Za uplate preko Crvenog krsta nisu sigurni da li idu baš u Siriju.
Ambasada prima donacije tokom sedam dana u nedelji. Prihvataju samo novac, jer ništa drugo nije moguće dostaviti, zbog sankcija.
Za sva pitanja, možete im se obratiti na adresu:
ambasada.sirije@mts.rs ili syremb.consular@mrs.rs
Pomozimo sirijskoj deci!

Džamija u provinciji Hataj

Ovu sam fotografiju napravila davno, u jednoj džamiji u provinciji Hataj. U Turskoj, blizu sirijske granice – u oblasti o kojoj ovih dana bruje mediji, dok sa malih ekrana užasnuti gledamo prizore dece pod ruševinama.

Na slici se, simbolično, vidi citat iz Kurana na arapskom i turskom. U pitanju je prva objava muslimanske svete knjige, koju je prorok Muhamed primio u pećini Hira, blizu Meke 610. godine. U Kuranu je to 96. sura, pod naslovom al-Alaq (العلق).

Ovo je prvih pet njenih ajeta (stihova) na arapskom i turskom, a ja sam dodala i prevod Besima Korkuta na naš jezik. Neka ovi stihovi posluže kao molitva za ljude tamo… u provinciji Hataj… i drugim, okolnim oblastima Turske i Sirije, koje je razorio zemljotres.

اقْرَأْ بِاسْمِ رَبِّكَ الَّذِي خَلَقَ (1) خَلَقَ الْإِنْسَانَ مِنْ عَلَقٍ (2) اقْرَأْ وَرَبُّكَ الْأَكْرَمُ (3) الَّذِي عَلَّمَ بِالْقَلَمِ (4) عَلَّمَ الْإِنْسَانَ مَا لَمْ يَعْلَمْ (5)

Yaratan Rabbinin adıyla oku! (1) O, insanı bir aşılanmış yumurtadan yarattı. (2) Oku! İnsana bilmediklerini belleten, kalemle (yazmayı) öğreten Rabbin, en büyük kerem sahibidir (3, 4, 5)

Čitaj, u ime Gospodara tvoga, koji stvara (1) stvara čovjeka od ugruška! (2) Čitaj, plemenit je Gospodar tvoj (3) koji poučava peru (4), koji čovjeka poučava onome što ne zna (5).

Findžan

Prelepa šoljica za kafu (فنجان قهوة) iz restorana orijentalne kuhinje u ulici Carice Milice…
Reč „šoljica“ na arapskom je „findžan“ (فنجان) ili „findžal“ (فنجال), a mi smo to pozajmili iz turskog jezika (fincan) kao „fildžan“.
I reč „kafa“ smo preuzeli iz turskog (kahve), a oni preuzeli od arapske reči „qahwa“ (قهوة).
Iako kafu pijem bez šećera, moram da spomenem da je i reč „šećer“ kod nas došla iz turskog (şeker), dok se u arapskom koristi slična reč „sukar“ (سكر). Bez obzira na izvornu etimologiju ovih reči, kod nas se one obično nazivaju turcizmima (a ne arabizmima), jer smo ih preuzeli iz turskog. Reči „kafa“ i „šećer“ su još i internacionalizmi, jer ih ima u mnogim jezicima sveta.

Harisa

Harisa (هريسة) – tuniski sos od ljutih paprika. Može se kupiti u Maksiju. Svojevremeno, dok smo bili na razmeni studenata u Tunisu, jedan kolega iz grupe je prepevao pesmu Englishman in New York, posvetivši je hrani u Tunisu:
„Sve je ljuto, ništa slano,
čak i riba i dadžedž,
u sve trpaju harisu,
ja sam Srbin u Tunisu”.
Od ostalih duhovitih stihova iz pesme, sećam se ovog: „Volim sarmu, ne volim šavarmu” 🙂
U Tunisu stvarno mnogo jedu ljuto – čak i mala deca.
Ovo slovo na slici, ispisano harisom, je početno slovo njenog imena.
I za kraj, mali arapsko-srpski glosar za bolje razumevanje pesme:
Dadžedž (دجاج) – piletina
Šavarma (شاورما) – jelo slično girosu; od turske reči çevirme