Tag: Ivana Gligorijević

Stručna praksa u ACMS

Protekli semestar mi je sav bio u znaku stručne prakse. Kao novopečeni koordinator za praksu, koja je od ove godine svim studentima postala obavezna, moj zadatak je bio da pronađem ustanove gde će svoju stručnu praksu obaviti studenti arabistike.

Jedna od ustanova koje sam kontaktirala bio je Arapski centar za medjunarodnu saradnju – المركز العربي للتعاون الدولي čija je predsednica moja nekadašnja učenica arapskog jezika, pravnica i preduzetnica, Sanja Kostadinovic Ben Mesbah

Iako je Sanja od početka bila vrlo otvorena za saradnju, nisam ni slutila koliko će se ona angažovati oko naših studenata. Njena praksa nije bila samo osmišljavanje zadataka koje studenti treba da odrade, već i mnogo više od toga…

Ona ih je vodila na Sajam turizma gde je bio tuniski i libijski štand, organizovala im prijem u palestinskoj ambasadi, upoznavala ih sa arapskim privrednicima, držala im kurs pisanja projekata, pronalazila poslovne prilike i davala pregršt saveta kako da hrabro i samouvereno stupe na tržište rada.

Hvala Sanji na velikom trudu koji je uložila da ova praksa bude tako sadržajna i kvalitetna! Nadam se da ćemo i ubuduće sarađivati i da će naša saradnja biti na obostranu korist i zadovoljstvo…

Hvala i studentima koji su našu katedru lepo predstavljali! Sigurna sam da će im ova praksa ostati u lepom sećanju – ne samo zbog toga što su uspešno odradili fakultetsku obavezu, već i zbog slatkih libijskih urmi, nekih poslovnih prilika i zbog toga što su obogatili svoja arabistička iskustva na najbolji mogući način.

Vojislav Simić

Juče nas je napustio jedan od mojih omiljenih profesora koji nas je tokom studija beskrajno inspirisao, motivisao i nasmejavao, veliki poznavalac arapskog jezika, Vojislav Simić (1940-2024).

U vreme kada je moja generacija bila na pola studija, baš kada je trebalo da krenemo na predavanja kod Voje, stariji studenti su nas upozoravali da će to biti jako teško. Kod Voje se, rekli su nam, prevode politički tekstovi, a to je ozbiljna stvar!

Došli smo na prvi čas uplašeni, a Voja nam je zadao da prevedemo na arapski neki tekst o republici Burundi. Samo pominjanje ove države, za koju jedva da smo i čuli, predstavljalo je za nas veliki bauk. Pomislili smo: „teško nama, kako ćemo se izboriti sa ovim političkim tekstovima!?“

A onda, malo po malo, videli smo da to i nije tako strašno. Voja je strpljivo objašnjavao sve zavrzlame prevođenja jezika štampe i publicistike, deleći sa nama svoje bogato iskustvo. On, za razliku od drugih profesora, nije pisao po tabli. Morali smo da hvatamo beleške brzo i po sluhu, a posle kod kuće da „sređujemo“ tekstove, kopamo po rečniku i ispravljamo pogrešno zapisane reči. Do kraja studija bili smo toliko uvežbani u prevođenju vesti, da nam je dok slušamo Dnevnik na srpskom, već u glavi odzvanjao prevod rečenica na arapski: „Dve zemlje su uspostavile bilateralne odnose“, „Stanje u Gazi je tempirana bomba“, „Srušio se avion marke Cesna“

Imala sam sreće da slušam Vojina predavanja do kraja 4. godine, jer baš kad smo mi postali apsolventi, on je otišao u penziju. Za odlazak smo mu poklonili knjigu Umberta Eka, „Istorija lepote“.

Prošle su od tada neke godine i nisam imala vesti o njemu, sve dok nisam čula da je juče preminuo. Kao arabista, Voja je ostao je upamćen po sjajnim prevodima arapske poezije. Podeliću sam vama nekoliko stihova koje je preveo s arapskog. Reč je o stihovima Abu Firasa el Hamdanija, pesnika iz 10. veka:

Kćeri moja nemoj tužna biti

svi ljudi jednom u zemlji će gniti.

Od tvog lica što ga krije feredža i zar

meni uzdah tvoj i tuga neka budu dar.

I reci kada na dozive tvoje

odgovori moji svi nemoćmo stoje

O Abu Firas lepota mladosti

od mladosti nije videla koristi.

إنا لله وإنا إليه راجعون

Kritičko mišljenje

Istinit događaj: Dolazi trudnica na redovan pregled. Doktor: “Šta je ovo?! Vi ste slučaj za hospitalizaciju. Beba je već u porođajnom kanalu! Brzo u porodilište!”. Porodilište: “Nalaz je uredan, idite kući”.

Posle izvesnog vremena, dolazi trudnica opet na pregled. Doktor: “Ovaj nalaz ukazuje da je beba već u porođajnom kanalu i da morate hitno u porodilište”. Trudnica: “To ste mi rekli i prošli put, ali evo ja se još nisam porodila! Kako je to moguće?”. Doktor: “Pa, svako ima svoje mišljenje”.

Tačno je da svako ima svoje mišljenje i to je sasvim OK. Možete misliti koliko se tek mišljenja razlikuju u nekim oblastima gde od toga neće da vam ode glava – u filozofiji, lingvistici ili astrofizici, u molekularnoj biologiji ili andragogiji.

Kada vidim da mi student nauči teoriju napamet i da nema svoje mišljenje, znam da to od toga nema ništa. I onda im kažem: “Ako je nešto napisano u knjizi, ne znači da je to apsolutna istina”. Nije bitno da li ste neki podatak iz knjige nabubali tačno ili netačno, koliko je važno da o tome imate svoj stav, kritičko misljenje, da odvojite bitno od nebitnog, da vršite analizu gradiva, da razmišljate. Ako ste u knjizi pročitali nesto sa čim se ne slažete, znajte da taj udžbenik nije Sveto pismo, da ga se ne treba držati kao pijan plota i slepo verovati svemu što kaže. Jer postoje i druga mišljenja i drugi stavovi na tu temu, druge klasifikacije, podele i uglovi gledanja. Čak i kod istog autora može da se desi da prvo kaže jedno, a posle promeni mišljenje i onda tvrdi nešto sasvim drugo. I to je sasvim OK, jer to je znak da je učio, rastao i napredovao.

Ako je jedan Stiven Hoking napustio neke svoje tvrdnje o crnim rupama, na osnovu kojih je prethodno stekao doktorat, a Noam Čomski i sam odbacio neke postavke svoje univerzalne gramatike, onda zašto ne biste mogli i vi?

Ne trebaju nama oni koji besprekorno bubaju podatke iz knjige, već nam trebaju misleći ljudi! Zato ne bojte se da iskažete svoje mišljenje, pa makar ono bilo i pogrešno.

Phrase Strings

Postoje stručni predmeti koje se uče na fakultetu i koji izvetre iz glave čim prođe ispit. I posle možete da radite svoj posao bez problema i nikad vam ne zasmeta što ste ih zaboravili. Vaši šefovi nikada neće ni primetiti da ne znate tu i tu lekciju. Možete i bez nje biti vrhunski stručnjak.


Sa učenjem stranog jezika to nije tako. Ne možete vi preskočiti lekcije iz ličnih zamenica, glagolskih imenica ili izričnih rečenica, a uspešno raditi kao prevodilac.


Zbog toga često govorim studentima da je jezik zanat. On se peče i posle škole, uz njega se kali i postaje majstor. A, onda dodam i to da je reč „zanat“ arapskog porekla, da je nastala od reči صنعة, koja je kod nas došla preko turskog jezika, od oblika „zanaat“.


A kada predajem predmet Lokalizacija, onda studentima obavezno kažem i onu izreku: „bez alata nema zanata“, pri čemu mislim na prevodilačke alate! Jedan od takvih je Phrase Strings, proizvod firme Phrase, koju je pre par godina kupio Memsource, jedan od najpoznatijih svetskih proizvođača u ovoj oblasti.
Mnogo mi je drago što, zahvaljujući saradnji sa firmom Phrase, studentima mogu da dam u ruke ovaj alat, da usavršavaju svoj prevodilački zanat – ali i mnogo više od toga! Ovde se možemo igrati upravljanjem projektima, formiranjem timova, dodeljivanjem poslova prevodiocima i praćenjem njihovog napretka.


Iako neke oblasti prevodilaštva i dalje mogu da se provuku bez alata, lokalizacija softvera ne može. Industrija lokalizacije je danas toliko automatizovana, da onaj onaj ko se odluči za ovaj zanat mora da poznaje bar jedan alat. I zato s pravom možemo reći da bez alata nema ovog zanata, i još dodati to da reč „alat“ takođe vodi poreklo iz arapskog jezika (آلات), i da je do nas došla preko turskog, od oblika „âlet“.

Rade Božović

Ovih dana sam dosta koristila „Udžbenik savremenog arapskog jezika“ Radeta Božovića, čuvenog arabiste, poznatog i cenjenog u arapskom svetu, profesora čija sam predavanja iz književnosti imala sreću da slušam neposredno pre nego što je otišao u penziju. Reč je o knjizi koja mi je posebno draga, jer je to prvi komad stručne literature koji sam sebi kupila. Bilo je to na početku studija arabistike, kada je ovo izdanje tek bilo izašlo i kada je profesor Božović bio dekan Filološkog fakulteta. I dan danas se divim tome kako nadahnuto profesor piše i kako u svaki tekst i objašnjenje unosi emocije. Vala (ar. والله), upravo je emocija ta koja pravi razliku između čoveka i veštačke inteligencije!

Recimo, Božović u uvodu svoje knjige ističe kako Arapi veoma drže do svog jezika, do njegove lepote, uglađenosti, rečitosti i muzike i navodi jednu arapsku izreku koja kaže: „Mudrost Rimljana je u pameti, Indijaca u fantaziji, Grka u duši, a Arapa u njihovom jeziku.“ Nisam uspela da nađem njen arapski original (ako neko zna, neka mi javi!), ali sam našla mnogo sličnih izreka koje veličaju arapski jezik naporedo sa mudrostima drugih naroda. Jedna od njih kaže: نزلت الحكمة على رؤوس الروم وألسن العرب وقلوب الفرس وأيدي الصين (Mudrost je sišla u glave Rimljana, jezike Arapa, srca Persijanaca i ruke Kineza).

Božović u uvodu još navodi i jednu lepu izreku koja se pripisuje Aliju, jednom od četvorice halifa: „Moj dragi Božji poslanik ispriča mi jednom prilikom kako mu je (melek Džebrail) sišao s neba i rekao: O, Muhamede, znaj da sve stvari imaju svog gospodara! Adem je gospodar ljudi, ti si gospodar njegovih potomaka, Suhejb gospodar Rimljana, Selman Persijanaca, Bilal Etiopljana, lotos biljaka, orao ptica, ramadan gospodar mjeseci, petak dana, a gospodar jezika je arapski“.

Nju sam uspela da nađem u originalu, i kaže:

يا محمد، إن لكل شيء سيدا، فسيد البشر آدم، وسيد ولد آدم أنت، وسيد الروم صهيب، وسيد فارس سلمان، وسيد الحبش بلال، وسيد الشجر السدر، وسيد الطير النسر، وسيد الشهور رمضان وسيد الأيام يوم الجمعة وسيد الكلام العربية وسيد العربية القرآن وسيد القرآن سورة البقرة.

Alžir

Kada su me u januaru ove godine kolege iz Alžira, sa Filološkog fakulteta u Mostaganemu, pozvale na naučni skup „Arapski turistički diskurs: između jezičke sadašnjosti i proceduralnih perspektiva“, nisam bila sigurna da ću imati vremena da osmislim dobru temu i učestvujem. Međutim, kako je vreme odmicalo javile su mi se neke ideje i počela sam da razmišljam da odem… A ondа, kada je datum skupa iznenada pomeren sa aprila za maj, pomislila sam da od toga nema ništa. Jer, za početak maja sam već imala Egipat u planu…

Ipak, zahvaljujući predusretljivosti dragih alžirskih kolega, ja sam na kraju učestvovala na ovom skupu – i to na daljinu. Ovaj skup je u startu zamišljen sa mogućnošću daljinskog učešća, što je omogućilo da na njemu govore učesnici iz raznih zemalja i doprinesu njegovom internacionalnom karakteru. Bilo je tu profesora iz SAD, Iraka, Jordana, Tunisa, Egipta, najviše njih svakako iz Alžira – i naravno ja iz Srbije.

Od mene su arapske kolege mogle saznati kako se uči arapski jezik u Srbiji, na Filološkom fakultetu, i koji su to najveći izazovi sa kojima se studenti arabistike suočavaju. To nas je dovelo i do teme jezičkog turizma, glavne teme mog predavanja, jer upravo je putovanje u arapske zemlje radi učenja jezika važan aspekt rasta i razvoja jednog arabiste. Gde se najviše putuje? Koji se dijalekti uče? Kakve utiske stiču i ostavljaju naši studenti u sudaru različitih kultura – srpske i arapske… (Hvala svima koji su svoje utiske i anegdote podelili onomad sa mnom u mojoj anketi).

Ovakvi skupovi su sjajna prilika da se povežemo sa kolegama iz drugih zemalja i izgradimo zajedno mostove kulturnog približavanja, međusobnog razumevanja i saradnje koja może biti obostrano korisna i plodonosna. Zato se nadam da će u budućnosti biti još ovakvih prilika, još skupova na kojima ću učestvovati, ali ne više na daljinu – već uživo, kao pravi jezički turista.

Kopti

Zbog pravoslavnog Uskrsa, koji slave koptski hrišćani, u Egiptu je danas praznik. Firme su ljudima dale slobodne dane… Zato su se sve poznate kairske face sjatile u Hurgadi. Došle na produženi vikend…

Pravoslavni Kopti, drevni narod, koji je, uprkos brojnim izazovima, svoju veru sačuvao gotovo 2000 godina, čini oko 10% stanovništva Egipta.

Planetarno najpoznatiji Kopt je diplomata Butros Butros Gali, koji je bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija, u doba jugoslovenskih ratova. Ostaće upamćen kao čelnik UN koji se opirao dominaciji SAD, ali je upravo SAD stavila veto na njegov reizbor, tako da nije dobio drugi mandat na čelu Svetske organizacije. U Srbiji i Republici Srpskoj je doživljavan kao „prijatelj“ Srba, ne toliko zbog politike, koliko zbog činjenice da je bio pravoslavac.

Ovi potomci starih Egipćana danas govore arapski jezik. To im je maternji jezik. Koptski jezik, jedan od najstarijih na planeti, sačuvan je samo još u liturgijskoj upotrebi.

U dane Uskrsa (عيد الفصح) Kopti se pozdravljaju rečima “el Mesih qama (المسيح قام) – haqqan qama (حقا قام)”, što, pogađate, znači: Hristos vaskrse, vaistinu vaskrse!

Do you speak English?

Student arapskog u Egiptu nekad:

– “مساء الخير! كيف حالك؟ الحمد لله. أريد حجز الطاولة في هذا المطعم لأربعة أشخاص.. شكرا! تسألني أين درست العربية؟! أنا تخرجت من كلية اللغات والآداب بجامعة بلغراد، صربيا. قسم الإستشراق.. درست اللغة العربية الفصحى..

Arapin: – “Do you speak English?”

Ovo mi se desilo više puta i uvek me je užasno nerviralo, a sigurna sam da se tako osećaju i mnoge moje kolege kada odu u negde da govore arapski. I uvek mi dođe da im kažem: ,,Ja sam se žestoko potrudila da naučim tvoj jezik, a ti ćeš meni: ,,Do you speak English!”

Dragi moji, važno je da ovaj gest ne shvatite kao uvredu. Jer, kada se Arapin prebaci s arapskog na engleski, to nije zato što vi loše govorite arapski! Razlog je taj što je njemu lakše da govori engleski, nego književnu varijantu arapskog.

On je književni jezik učio u školi, ali u svakodnevnoj komunikaciji koristi lokalni dijalekat. Ako vi ne znate njegov dijalekat, lakše mu je da vam se obraća na engleskom, jer je tako navikao…

Nemojte su tu obeshrabriti, već pokažite svoje znanje, a oni će to sigurno ceniti. Vi govorite ,,perfect Arabic” koji smatraju najčistijom i najpravilnijom varijantom…

Nekad se na Fakultetu nisu izučavali dijalekti, već samo književni jezik, pa su ovakve situacije bile česte. Danas, kada u ponudi imamo više arapskih dijalekata + dostupan internet + jeftine avio-karte, nema nikakve prepreke da se ovlada nekim od njih, do nivoa da možete da ćaskate nesmetano.

Najbolje se vežba dok kvasite noge u Crvenom moru i dok na plaži upijate D vitamin:

“إزيك؟ عامل أيه؟ كويس؟ عايز أروح الغردقة عشان سمعت عنها كتير، وقالوا لى الجو هناك جميل في الوقت دا… رحت شرم الشيخ واشتريت هدايا لعيلتى واصحابى..ايه اكتر حتة عجبتنى في مصر؟ ولله حتت كتير، خصوصا أسوان والأقصر، لكن اكتر حاجة حبيتها في مصر الناس، عشان طيبين وخدومين…”

memoQ i lokalizacija

Kada čuju da držim predmet koji se zove Lokalizacija, studenti se obično pitaju šta je to. – „To je prevođenje digitalnih proizvoda na strane jezike“, objašnjavam ja, “kompjuterskih programa, mobilnih aplikacija, veb-sajtova, video-igara.. U svim tim proizvodima se koristi neki jezik, koji se može prevesti na drugi jezik.“ – „Pa, zašto se to onda prosto ne zove prevođenje?!“

– „Nije to isto… Lokalizacija jeste prevođenje, ali i više od toga… Uostalom, pogledajte u Teoriji prevođenja. Svaka novija knjiga iz ove oblasti ima poglavlje o lokalizaciji, kao najbrže rastućoj grani prevodilačke industrije“.

U početku je studentima teško da shvate ovo, pa zato koristim najbolju definiciju lokalizacije koju znam: „Lokalizacija je jezičko, kulturno i tehničko prilagođavanja digitalnih sadržaja zahtevima i lokalnim standardima ciljnog tržišta“. Naravno, sama definicija nije dovoljna, pa brzo prelazimo i na praksu – radimo lokalizacijske projekte različitih vrsta digitalnih sadržaja za strano tržište.

Prvo sam ovo predavala samo arabistima, jer se arapsko tržište, zbog svojih jezičkih specifičnosti i kulturnih osetljivosti, ubraja u jedno od najtežih za lokalizaciju. Počev od ovog semestra radim i sa studentima drugih jezika koji mogu izabrati moj predmet na masteru Prevođenje.

I svaki put kada spremam nastavu ja ponešto novo naučim, a kada je držim ja uviđam bolje načine da to drugima objasnim. Recimo, shvatila sam da je važno jasno razdvojiti digitalne proizvode od digitalnih sadržaja. Svaki proizvod sastoji se od različitih sadržaja, a to mogu biti: korisnički interfejs, box&docs, marketinški sadržaj, SEO i SEM kampanje, audiovizeulni sadržaj, grafika, slike i sve ono što može biti kulturno specifično, a nalazi se u digitalnoj formi.

Svaki sadržaj se može lokalizovati pomoću različitih tehnologija, ali jedna od njih nama je posebno važna. U pitanju je memoQ Translator Pro, alat u kom radimo sve – od interfejsa aplikacije, preko stranica veb-sajta do titlovanja video materijala. Zato mnogo hvala firmi memoQ na licencama za korišćenje njihovog softvera, koje dobija svaki moj student na kursu lokalizacije i bez kog ne bismo mogli da zamislimo ni jedan naš projekat.

Mahrem

Leto je vreme kada se u Tunisu na svakom koraku mogu videti svadbe. Kažu da retko ko tamo ostane neoženjen ili neudat. Ako sami ne nađu nekoga za brak, uža ili šira famija će im sigurno pronaći. 

Ipak, nije tako lako venčati se. Budući mladoženja prvo treba da kupi kuću/stan gde će dovesti mladu i još da plati sve troškove venčanja. U zemljama gde ekonomska situacija nije baš sjajna – to može potrajati… Zato se mnogi žene kasno i uzimaju dosta mlađe žene. 

Običaj da mladenci žive kod roditelja tamo ne postoji. Smatra se da svako treba da ima svoju kuću i privatnost. Ja to povezujem sa nečim što se u islamu zove „mahrem“, a evo o čemu je reč…

Nastala od arapskog korena *hrm, koji u arapskom nosi ideju „zabranjenog“, reč „mahrem“ (محرم) u islamu označava sve one ljude sa kojima se osoba ne može venčati zbog srodstva. To su one osobe uže familije, pred kojima žena može da se otkrije, da skine svoju maramu, tj. hidžab. 

Postoje jasna pravila ko spada a ko ne spada u nečiji mahrem. Pa tako otac, brat, muž, sin, svekar, ujak i stric spadaju, ali recimo zet, teča, dever ili brat od tetke/strica/ujaka ne spadaju. Pred osobama koje joj nisu mahrem, žena bi trebalo da se drži skromno, s poštovanjem i sa granicama. To znači da bi trebalo da nosi hidžab, kao simbol privrženosti islamskim vrednostima i radi održavanja pristojne distance.

Čitala sam na jednom islamskom forumu pitanja koje žene postavljaju na tu temu. Jedna se pitala da li treba da pokriva glavu dok je kod kuće, pošto živi u istom domaćinstvu sa muževljevim bratom. Dobila je odgovor da treba. Savetovali su je da istraje na tom Alahovom putu, koliko god izazovno bilo, ali da obavezno traži od muža da što pre obezbedi drugi smeštaj – mesto gde bi ona imala svoju privatnost, okružena samo onim ljudima koji čine njen mahrem…