Ivana Gligorijević – Page 6

UX (kopi)rajter

Pre 4 godine sam prvi put čula za zanimanje koje se zove UX writer. Bilo je to na konferenciji o novim tokovima u prevodilačkoj industriji i novim zanimanjima za filologe. Bukvalan prevod ovog zanimanja bi glasio „pisac korisničkog iskustva” jer je akronim UX nastao od izraza „korisničko iskustvo” (User eXperience). U zadnje vreme vidim da ga kod nas nazivaju „UX kopirajter”, što je slično „kopirajteru” (en. copywriter), još jednom od zanimanja za filologe 21. veka za koje nemamo srpsku reč.

Pazite sad – i UX (kopi)rajter i kopirajter pišu nešto što se zove „copy”, ali postoji razlika… Kopirajter piše reklamne slogane čiji je cilj prodaja proizvoda ili usluge. UX (kopi)rajter piše tekst aplikacija ili veb-sajtova, kako bi oni bili praktični i laki za navigaciju i upotrebu, odnosno da bi njihovi korisnici imali dobro korisničko iskustvo. Oba zanimanja su kao stvorena za filologe, tj. za sve one kojima pisana reč ide od ruke. Do sada se pokazalo da, iako IT stručnjaci mogu napraviti dobar sajt ili aplikaciju, oni ne mogu napisati tekst za isto tako dobro, kao što to mogu ljudi od pera.

UX i kopirajterski tekst se može prevesti na strane jezike i prilagoditi stranim tržištima, a to se naziva lokalizacija. Prevodilac koji se bavi lokalizacijom za, recimo, arapsko tržište – ne treba samo da zna arapski, već mora da poseduje i niz UX i kopirajterskih veština! Ovo je potrebno, da bi arapski prevod bio jednako efektan na arapskom tržištu, kao što je izvorni tekst na izvornom tržištu.

Poslednjih godina imam zadovoljstvo da, zahvaljujući saradnji sa firmom Phrase (ex. Memsource), koristim njihov proizvod Phrase Strings u nastavi. Ovaj sistem za upravljanje projektom lokalizacije nam pomaže da učimo o novim poslovima u prevodilačkoj i jezičkoj industriji, kroz vežbu i simulaciju različitih uloga. Prošlog semestra smo probali da integrišemo Phrase Strings sa Figmom, alatom za UX dizajnere i UX (kopi)rajtere i da tako čitav proces lokalizacije podignemo na viši nivo.

Ima još mnogo toga da se uči, pa se nadam da ćemo u narednom semestru zajedno upoznati još novih tehnologija i steći još veština koje će našim filolozima otvoriti mnoga nova vrata na tržištu rada.

Srećna nova ’24!

Kao dete bejbi-bumera, rođena u generaciji milenijalaca (poznatoj još i kao generacija Y), koja na poslu kontaktira sa studentima iz generacije Z, često razmišljam o tome kako se jezik menja u vremenu…

Mi smo uvek govorili da smo rođeni npr. „osamdeset i druge“ ili „devedeset i četvrte“, izostavljajući ono „hiljadu devetsto“, jer se to podrazumeva. Kada je počeo novi milenijum, odjednom smo počeli da izgovaramo cele godine i to se ustalilo. Tako da sada moramo da lomatamo jezik da kažemo da je neko rođen „dve hiljade dvadeset i prve“ ili da se nešto desilo „dve hiljade četrnaeste“. Jer, kada bismo skratili, pa rekli samo „četrnaeste“, to bi nas neodoljivo podsetilo na prošli vek i početak Prvog svetskog rata.

A moji studenti rade obrnuto – za događaje koji su se desili u prošlom veku oni izgovaraju cele brojeve. Recimo, kažu da se nešto desilo „hiljadu devetsto sedamdeset i pete“. Ali kada ih pitate koje su godište, oni kažu: „prvo“, „drugo“, „treće“ ili „četvrto“. Oni rođeni „dvehiljadite“ neće bespotrebno da troše glasne žice na izgovaranje ove nezgrapne reči, pa zato samo kažu „nulto“.

Ljudi, stavimo i mi malo jezičke ekonomije u praksu! Ne moramo izgovarati ono što se podrazumeva iz konteksta. Neki jezici koji se drugačije zovu, a u principu su isti k’o srpski, već odavno skraćuju godine samo na desetice i jedinice. Veliki pozdrav svima i srećna vam nova dvadeset i četvrta godina!

Živi sin budnoga

Otkako je sajt BookDepository, sa kog sam naručivala knjige, ukinut, dugo mi ništa nije stizalo iz inostranstva. A onda sam saznala za novi sajt – Blackwell’s! Čim sam čula da se štrajk naših poštara okončao, naručila sam preko njega ovu finu knjižicu, da upotpunim svoju kolekciju (jer već imam nešto od istih autora). I evo je – preko sedam mora i sedam gora stigla je do mene knjiga „From Ibn Sina to Sindbad“! Od svetski poznatog naučnika i filozofa, Avicene (ar. Ibn Sina), preko Džahiza, el Kindija, Ibn Kutejbe, Averoesa (ar. Ibn Rušd), Ibn Batute, Ibn Halduna… pa sve do priča iz 1001 noći, Kelile i Dimne, Abu el Ale el Maarija, Ibn Tufejla, Haririjevih makama i drugih bisera arapske književnosti… ova čitanka i vežbanka je odlična za ovladavanje klasičnim arapskim jezikom, za studente na višim nivoima studija.

Prosečni čitalac bi se možda iznenadio kada bi saznao da su neka od ovih dela, za koje moguće nije ni čuo, imala snažan uticaj na zapadnu književnost. Recimo, poznato je da je novela „Živi sin budnoga“ (ar. حي ابن يقظان), andaluzijskog filozofa iz 12. veka Ibn Tufejla, možda nadahnula Danijela Defoa da napiše roman Robinzon Kruso. Ova novela, koju neki smatraju najvećim delom arapske prozne književnosti, je posle Kurana i „1001 noći“ treće najprevođenije delo s arapskog. To nije obična priča o usamljeniku na pustom ostrvu kojeg je othranila gazela, već filozofsko promišljanje o svetu oko nas, koje je uveliko inspirisano islamskom filozofijom. Živeći izlovano od ljudi, glavni junak posmatra svet oko sebe i intenzivno razmišlja o svemu što ga okružuje – biljkama, životinjama, prirodnim pojavama. Zahvaljujući intelektualnoj snazi i moći svog razuma, on dolazi do mnogih zaključaka o svetu koji ga okružuje i do spoznaje Boga, kao tvorca svega postojećeg…

Borislav Pekić

„Bio je prvi Sabbath u suvom, vrelom tamuzu (julu) jedne godine od Stvaranja sveta, po jevrejskom kalendaru, neke druge po Hedžiri ili muslimanskom računanju, sasvim treće za hrišćane, ko zna koje od Satanailovog pada za sve što u boga ne veruju, a nijedne za srećnike za koje vreme više nije postojalo“.

Ovo je početak možda i najboljeg romana koji sam pročitala u životu. U pitanju je „Besnilo“ Borislava Pekića. Onomad kada je počela kovid kriza i kada smo odjednom svi zaglavili u karantinu, cela situacija me je neodoljivo podsetila na ovaj roman.

Pekić ovde govori o virusu besnila, tačnije o visokozaraznom supervirusu koji dospeva na londonski aerodrom Hitrou, preko jedne zaražene putnice koje je doletela avionom Alitalije, a koju je ujeo zaraženi pas. Virus se širi nezaustavljivom brzinom i ubrzo ceo aerodrom postaje karantin. Ovaj napeti roman-triler prati više paralelnih priča, koje na početku nemaju nikakve veze, da bi se kasnije ispostavilo da ipak imaju… Roman je pun aluzija i metafora, pa je za razumevanje svih njegovih slojeva potrebno imati široko opšte obrazovanje. Treba poznavati Bibliju, izraelsko-palestinski sukob i još mnogo toga… Možemo ga čitati više puta u životu i sigurna sam da ćemo ga svaki put drugačije razumeti.

Dok sam živela na Cvetnom trgu, našla sam se tamo sa jednim drugom kome je bio u rođendan i seli smo u kafić. Za poklon sam mu odabrala svoj omiljeni roman, Pekićevo „Besnilo“ – uz napomenu da mu nisam napisala posvetu, jer nisam vešta u pisanju istih. Posle izvesnog vremena, osoba koja je sedela za susednim stolom videla je knjigu, ustala i rekla: „Ko to čita roman moga oca?!“ Ispostavilo se da to lično Pekićeva ćerka! I onda mu je ona napisala posvetu u knjizi…

Prošlo je neko vreme i ja sam se odselila sa Cvetnog trga. Ubrzo posle toga, trg je počeo da se renovira i dobija novo ruho. Uklonjene su zimske bašte kafića, popločano je i doterano.. a postavljena i je jedna nova statua, posvećena nikom drugom – do Borislavu Pekiću!

Svetski dan arapskog jezika

Danas je Svetski dan arapskog jezika. Ovaj dan obeležava se od 2010, kada je Unesko odredio da će svaki naredni 18.12. biti posvećen arapskom jeziku, jer je na taj datum 1973. arapski postao jedan od 6. zvaničnih jezika UN. Od tada je prošlo ravno 50 godina. Čestitamo!

I možda je ova objava, koju sam inače planirala da napišem, pogodna baš za današnji dan, jer se radi o filmu koji je snimljen na najčistijem arapskom jeziku. Reč je o čuvenom filmu el Risala (Poruka), koji govori o nastanku islama. Ima ga na ovom linku, a na 19.50 minutu može se čuti početak 81. sure Kurana, „Prestanak sjaja“ (التكوير). Neki dan smo je slušali na času, jer sam želela da čujemo kako lepo zvuči čisti klasični arapski jezik, a naročito zbog toga što mi se ovo čitanje Kurana posebno sviđa i što mi je ovo omiljena sura. Omiljena zbog toga što je objavljena u rimovanoj prozi, pa njene reči, kada se lepo čitaju, zvuče čarobno – gotovo magijski.

I nemojte misliti da je u ovoj sceni prorok Muhamed! U islamu je zabranjeno prikazivanje njegovog lika, tako da nigde u filmu nećete videti da se on pojavljuje, već samo njegove pristalice, prvi muslimani…

Suru ću vam navesti u prevodu B. Korkuta:

Kada sunce sjaj izgubi,

i kada zvijezde popadaju,

i kada se planine pokrenu,

i kada steone kamile bez pastira ostanu,

i kada se divlje životinje saberu,

i kada se mora vatrom napune,

i kada se duše sa tijelima spare,

i kada živa sahranjena djevojčica bude upitana

zbog kakve krivice je umorena,

i kada se listovi razdijele,

i kada se nebo ukloni,

i kada se Džehennem raspali,

i kada se Džennet približi –

svako će saznati ono što je pripremio…

Ovi suru koristim kad studentima objašnjavam da je „ida“ nekada bio vremenski veznik, dok se danas koristi kao pogodbeni. I uvek im dam jedno tumačenje vezano za 8. i 9. stih – odnosi se na devojčice koje su u predislamskom periodu žive sahranjivali. Islam je tu praksu žestoko osudio. Kuran kaže da će ovako živo sahranjena devojčica na Sudnjem danu biti upitana zbog kakvog je greha ubijena, da bi se pripretilo njenom ubici.

Jer toga dana svako će znati ono što je uradio…

علمت نفس ما أحضرت..

Pravda za slovo „O“

Nekada se zvalo:

Vido, Zoro, Daro!

A, danas nam čudno:

Zaro, Nevo, Luno!

Zašto je to tako,

reći nije lako.

Možda smo zaboravili

gramatiku malko.

Dvosložna imena

sa akcentom dugim,

na drugome slogu,

samo sa „o“ mogu.

Upamtite tako,

zaista je lako:

Ivo, Nedo, Leno,

Loro, Jano, Seno!

Neću više da mi

dete u parkiću

pogrešnim padežom

dozivaju, viču.

Izuzeci jesu:

Nina, Tara, Ema,

jer to su sa kratkim

akcentom imena

Ali ona druga,

što akcenat duže,

vokativ sa „o“

dobijaju, druže.

I k’o što su zvali

našu baba Maru,

tako i mi zovimo

devojčicu Laru!

Harem

Jedini roman koji sam pročitala za jedno veče je „Ispovest iz harema“ i to je bilo davno. Videla sam ga i sad na Sajmu knjiga – još uvek doživljava ponovljena izdanja. Ono što je primamljivo kod ove knjige jeste pitko napisana, istinita priča jedne Beograđanke o tome kako je dospela u harem! Poverovavši nekim ljudima da će biti manekenka u Italiji, pošla je sa njima avionom, ali avion nije išao u tom pravcu… Sledećeg jutra probudila se u haremu nekog arapskog bogataša, sa još mnogo lepih žena iz celog sveta. Roman govori o njenom boravku u haremu i pokušajima da se dokopa slobode. Sećam se poglavlja u kom je sa svojim gospodarom izašla na poslovnu večeru, kada je čula da njegovi prijatelji za stolom govore srpski. Nije smela ništa da kaže i razotrkije svoje poreklo, iz straha šta bi moglo da se desi.

Harem je uvek bio tema neiscrpne inspiracije za ispredanje raznih priča, a ako su one zasnovane na istinitim događajima, to ih čini još zanimljivijim…

Pošto je vezana za život muslimana, reč harem je arapskog porekla. Prema „Velikom rečniku stranih reči i izraza“, harem je “ženski deo kuće u koji je strogo zabranjen pristup muškarcima”, a ovaj termin odnosi se i na “zajednički naziv za žene u muslimanskoj kući (supruge, ljubavnice, robinje, posluga)”. Na arapskom ova reč glasi harim (حريم), a izvedena je iz korena *hrm, koji nosi značenje zabrane. Od istog korena imamo i reč haram (حرام) – „zabranjen“.

Kada govorimo o istinitim haremskim pričama koje privlače, sigurno ste čuli za popularnu tursku seriju Sulejman Veličanstveni. Na arapski je ona prevedena kao “Sultanov harem”, „Harim el sultan“ (حريم السلطان). Za ovu seriju Erdoğan je svojevremeno rekao da je dosta izmenjena u odnosu na stvarne događaje – naravno zbog gledanosti. Ljudi vole da gledaju te haremske spletke iza kojih stoji sultanija Hurem… Njeno ime, inače, etimološki nema veze sa haremom, već dolazi iz persijskog jezika i znači „radosna“.

Ovo sam ja u haremu gde je živela dotična Hurem, u Istanbulu u Palati Topkapi koja je bila glavna rezidencija osmanskih sultana. Pošto je ovo sada muzej, onda je ulaz dozvoljen i muškarcima, što vidite po ovom liku, koji mi je slučajno upao u sliku…

Dr. Nele Karajlić

Kada sam počela da studiram arapski, nisam znala da je nekadašnji frontmen jednog od mojih omiljenih bendova, Zabranjenog pušenja, dr Nele Karajlić ustvari sin jednog arabiste! Pravo ime ovog odveć duhovitog muzičara i pisca je Nenad Janković, a njegov otac bio je čuveni sarajevski arabista i univerzitetski profesor Srđan Janković. Knjiga koju držim u ruci, „Arapski izgovor s osnovama arapskog pisma“ je Jankovićevo delo koje sam dosta koristila na studijama, a ni danas ne mogu da ga zaobiđem kada spremam nastavu. On na tako prijemčiv i jednostavan način objašnjava neke pojave u arapskom jeziku, da ga uvek preporučujem studentima kao referencu za sticanje nekih osnovnih znanja. Inače, zanimljivo je da je i njegov drugi sin, mlađi brat Dr. Neleta Karajlića, Dražen Janković takođe bio član Zabranjenog pušenja i autor mnogih pesama ovog benda.

Zbog svog sarajevskog porekla i orijentalnog miljea u kom su nastajali, tekstovi pesama Zabranjenog pušenja puni su arabizama i stoga zanimljivi za proučavanje filolozima, lingvistima i ljubiteljima etimologije. Pomenuću samo neke od njih:

– U našoj ulici nema „fukare“
– Dok čekaš „sabah“ sa „šejtanom“
– Murga ide sredinom „džade“
– Fatma, bona, pusti „hajvana“
– Sjedoh negdje u gužvu, u „raju“
– Kaz’o je da će se vratit kad mu bude „ćeif“
– Zbog tebe sam zakasnio dajdži na „dženazu“
– Kada počne dernek i kad on zasvira, ne bi stig’o reći ni „Bismillah“

A evo i objašnjenja:
Fukara – فقراء sirotinja
Sabah – صباح jutro
Šejtan – شيطان đavo
Džada – جادة cesta, put
Hajvan – حيوان životinja
Raja – رعايا stado, podanici
Ćeif – كيف volja
Dženaza – جنازة sahrana
Bismillah – باسم الله U ime Allaha…

Izvori:
Teufik Muftić, „Arapsko-bosanski rječnik“
Abdulah Škaljić, „Turcizmi u srpskohrvatskom“

memoQ

Kada sam svojevremeno slala CV u jednu prevodilačku agenciju, radi pronalaženja posla, dobila sam od njih neki formular da popunim. Trebalo je tamo da navedem jezike s kojih i na koje prevodim, napišem neke podatke o sebi i da čekiram koje tehnologije koristim u prevođenju. To se odnosilo na takozvane CAT alate, što je skraćeno od Computer-Assisted Translation (na srpskom: alati za računarski potpomognuto prevođenje). Tada o njima nisam ništa znala i mogla sam samo da konstatujem da imam još mnogo toga da naučim…

Prošlo je neko vreme i ja sam se upoznala sa ovim alatima. Dopale su mi se njihove sjajne opcije koje olakšavaju i automatizuju prevodilački proces, štedeći tako prevodiocu silno vreme i energiju… Shvatila sam da se uloga prevodioca danas znatno promenila, u odnosu na ono što je bilo nekad, pa se u skladu s tim mora menjati i školovanje ovih jezičkih stručnjaka…

Zahvaljujući saradnji sa jednim od najvećih svetskih proizvođača CAT alata, firmom memoQ, danas njihov proizvod koristim u nastavi Lokalizacije na master studijama. I uvek s nestrpljenjem čekam novi semestar i onaj čas na kom ću studentima pokazivati sjajne mogućnosti koje ima memoQ Translator Pro: prevodnu memoriju i mogućnost pravljenja iste od starih prevoda, terminološke baze, mašinsko i audiovizuelno prevođenje, automatsku proveru kvaliteta prevoda… pa onda kako se lokalizuju HTML fajlovi, oznake (en. tags), URL adrese i još mnogo toga…

Na kraju časa nikad ne ostane dovoljno vremena za sve, jer o tome se može govoriti dugo, ali mi je drago što sam svoje studente zainteresovala za dalje usavršavanje i što će, kada dobiju da popune neki formular od poslodavca, moći da u njemu čekiraju prave stvari.

Bukrā, in šā’a Allāh

Već duže vreme čekam trenutak da napišem ovu objavu i saopštim da mi je konačno objavljen rad sa naučnog skupa iz 2019! Reč je međunarodnom skupu “CLIMB – Kulture, reči, religije”, koji je održan na Filološkom fakultetu, a na kom sam učestovala sa radom “Bukrā, in šā’a Allāh: Arapska poslovna kultura iz srpskog ugla”. Ni kod nas, a ni u svetu nije redak slučaj to da radovi dugo čekaju na objavljivanje. Iako sam toga svesna, ipak sam uvek nestrpljiva u iščekivanju da moj rad i trud ugleda svetlost dana. Zato se radujem što mogu danas s vama da podelim rezultate ovog istraživanja, u kom mi je svesrdno pomogla naša dijaspora u arapskim zemljama.

Polazeći od teorija E. Hola i G. Hofstedea o potrebi razumevanja specifičnosti različitih kultura, da bismo s njima ostvarili uspešnu komunikaciju, zapitala sam se koliko ove teorije danas važe za posmatranje arapske kulture iz našeg ugla. Inspirisana ključnim pitanjima kojima se bave ova dvojica, sastavila sam anketu gde sam uključila sledeće teme: shvatanje vremena i prostora, uloga konteksta u komunikaciji, odnos prema autoritetima i hijerarhiji, individualizam nasuprot kolektivizmu i odnos prema neizvesnosti/nepoznatom. Anketa je podeljena na Fejsbuk grupama naših ljudi iz dijaspore: Srbi u UAE, Srbi u Omanu i sl. Ljudi koji su doživeli kulturološki šok života u tuđini i poslovanja u jednom sasvim drugačijem okruženju, imali su šta da kažu na ove teme! Njihovi živopisni komentari i duhovita iskustva o tome kako se posluje s Arapima, šta treba znati i kako se ponašati sa arapskim poslovnim partnerima su uključeni u ovaj rad, koji možete pronaći na sledećem linku.

Mnogo materijala iz ove ankete je ostalo neobrađeno, a to su oni najsočniji komentari koji nisu bili za publikovanje (barem ne u tom neprerađenom obliku). Sada kada je rad izašao, moći ću da ih pustim u etar u nekoj od narednih objava. Hvala svima koji su učestvovali u istraživanju! Do nekog sledećeg istraživanja, veliki pozdrav za vas…