Category: arapski jezik

Dešifrovanje

Često mi ljudi preko društvenih mreža pišu i traže da im nešto „dešifrujem“. Obično je to neki arapski tekst, pisan rukom na papiriću koji su ljudi pronašli u svom jastuku, medaljonu i slično. Uplaše se ljudi da je to neka vradžbina, pa traže da im neko protumači. Skoro uvek u pitanju bude takozvani „hodžin zapis“ – tekst iz Kurana ili neki drugi arapski tekst, kao molitva za zdravlje osobe kojoj je namenjena… Obično im kažem da to nije to ništa strašno, da im neko želi dobro zdravlje. Dešifrovanje je potrebno zato što je takav tekst obično napisan nekim švrakopisom – a čitati arapski, pa još i švrakopisu, nije lako!
Ovoga puta stigla mi je nova molba za dešifrovanje i ja sam odmah pomislila na hodžin zapis, ali nisam odmah uzela da čitam. Posle par dana, bacila sam se na dešifrovanje i utvrdila da je u pitanju pesma pesnika Abu Firasa al-Hamdanija iz 10. veka, koju je u 20. veku otpevala čuvena egipatska pevačica Um Kulsum (أم كلثوم), inače vrlo popularna širom arapskog sveta i čuvena po prepevima mnogih tradicionalnih pesama. Listajući antologije arapske poezije prevedene na sprski, nisam našla baš tu pesmu. Zato ću vam navesti arapski original i svoj prevod ovih lepih stihova:
أراك عصي الدمع،شيمتك الصبـــــر
أما للهوى نهي عليك ولا أمرُ
نعم انا مشتاق وعندى لوعة
ولكن مثلى لا يذاع له سر
إذا الليــل أضواني بسطت يـد الهوى
وأذللت دمعا من خلائقه الكبرُ..
Vidim, prkosiš suzama delujući hladno,
zar ljubav nema nad tobom nikakvu vlast?
O da, ja zaista osećam agoniju i strast,
ali neko kao ja to drži tajno!
Kada padne noć, ljubav me nadvlada,
moj ponos tada u vodu pada…

Never give up!

Na Kipru sam srela konobara koji je imao arapsku tetovažu. Pisalo je ovako: أبدا أعطى فوق, što u prevodu znači: „Nikad dati iznad“. Pitala sam ga šta to znači, a on reče: „Never give up“.

Nekada Google Translate nije bio tako usavršen, kao danas, pa je prevodio bukvalno i bez ikakvog smisla – što i ne bi bio neki problem, da nije bilo ljudi koji toga nisu svesni i koji su možda mislili da su jezici sveta svi iste strukture, sintakse… pa je dovoljno samo prebaciti reči s jezika na jezik i to je to! Nažalost, mnogi su tako ovekovečili neki besmislen tekst na svom telu.

Ima i onih slučajeva gde je prevod bio dobar, ali se „poremetio“ prilikom kopiranja istog u Word ili slanja nekome ko na računaru nema instaliranu podršku za jezike koji se pišu zdesna nalevo (RTL language support). Na taj način slova ispadnu poređana u pogrešnom smeru (sleva nadesno) i svako slovo stoji u samostalnoj poziciji (nije povezano s drugim slovima). Kao rezultat dobijamo potpuno nečitljiv tekst, kakav se može videti i na telima nekih naših poznatih ličnosti. Viđala sam neke knjige u prevodu s arapskog, gde je naslov originala takođe bio napisan na ovaj način.

Arapske tetovaže su kod nas dosta popularne, pa mi se često javljaju ljudi preko društvenih mreža i traže da im nešto prevedem. Ja im tada tekst obavezno pretvorim u sliku, da se slova ne bi poremetila, jer onaj ko ne zna arapski to neće ni primetiti – misliće možda da su to neki egzotični „hijeroglifi“ i otrčati do prvog tatoo majstora da ih ovekoveči.

Zato, pažljivo s tetovažama!

Čuvar lavova

Ponekad me ljudi, kada čuju čime se bavim, pitaju da li znam da pišem arapska slova. Valjda misle da je to toliko teško, da čak ni nastavnik arapskog jezika koji radi na fakultetu to ne zna!
Jedna od najvećih zabluda u vezi arapskog pisma jeste da je ono preteško i da ima mnogo slova – a zapravo ih ima samo 28. Pisanje deluje teško, jer se većina slova piše spojeno, ali verujte da to nije ništa teže nego naša pisana ćirilica ili latinica, gde se slova takođe spajaju. Inače, olakšavajuća okolnost je to što arapski ne pravi razliku između pisanih i štampanih slova. Sigurna sam da je arapskoj deci lakše da nauče jedno arapsko pismo, nego našoj da nauče i štampana i pisana slova, i ćirilicu i latinicu…
Još jedna specifičnost arapskog pisma je to da nema velika slova, pa se tako imena ljudi (antroponimi), geografskih pojmova (toponimi) i sl. pišu malim početnim slovima. Mislim da je to više mana, nego prednost – naročito kada se uzme u obzir to da u arapskom neke zajedničke imenice mogu biti i vlastite. Pa, kako će onda neiskusni student arapskog jezika znati kako te reči da prevede?!
Još od mojih studentskih dana, po Fakultetu kruži anegdota kako je neki student preveo ime bivšeg sirijskog predsednika Hafiza al-Asada (sina današnjeg predsednika Bašara al-Asada), kao „čuvar lavova“ – jer „hafiz“ zaista znači „čuvar“, a „asad“, jelte, znači „lav“.
Sreća pa se sa malo iskustva ovaj problem može prevazići… al’ ako neko od vas zna sličan primer, neka podeli – jer na greškama se najbolje uči…

Maslinovo ulje

Za doručak – umakanje hleba u maslinovo ulje. Kada sam ovo prvi put videla da jedu u severnoj Africi, delovalo mi je čudno: „Zar TO da jedem?!“ Zamislila sam kako mi u Srbiji umačemo hleb u suncokretovo ulje (tj. zejtin) i doručkujemo. Svašta… Vremenom sam spoznala da grešim i da je ovaj obrok vrlo zdrav i ukusan, pa ga i sama često konzumiram. Setila sam se da i mi imamo nešto slično, samo sa životinjskom masnoćom – ’leba, masti i aleve paprike. Možda je i to nekome čudno…
Kad smo kod „zejtina“, ako niste znali to je reč arapskog porekla. Na arapskom „zejt“ (زيت) znači „ulje“. Zanimljivo je da je reč „masline“ na arapskom – „zejtun“ (زيتون), pa se „maslinovo ulje“ kaže „zejt al-zejtun“ (زيت الزيتون). Do nas je reč „zejtin“ došla preko turskog, kao jezika-posrednika, samo što na turskom „zeytin“ znači „maslina“… Pozajmljenice lakše menjaju svoje značenje nego oblik, pa nemojte da vas čudi što ova reč kod nas ne označava maslinu, već (bilo koje jestivo) ulje.
Izvori:
Teufuk Muftić, „Arapsko-bosanski rječnik“;
Ivan Klajn i Milan Šipka, „Veliki rečnik stranih reči i izraza“;
Abdulah Škaljić, „Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku“.

Alep(o)

Tema današnje objave je grad „Alepo“…

Oduvek se znalo da se sirijski grad „Ḥalab“ (حلب) na srpskom zove Alep. Kao velik i poznat grad, on ima ustaljen srpski naziv koji je poznat ne samo poznavaocima arapskog sveta, nego spada i u domen opšte informisanosti… Ovih dana, dok se govorilo o zemljotresu u Siriji, stalno su na televiziji spominjali grad „Alepo“. Kako to da je Alep odjednom postao Alepo?! Izgleda da su naši mediji vesti o zemljotresu prevodili sa engleskog jezika, preuzimajući reč Aleppo u tom obliku…

To me je podsetilo na događaj iz 2016, kada su intervjuisali jednog kandidata za američkog predsednika i pitali ga nešto o situaciji u Alepu (a još tada je bila aktuelna sirijska izbeglička kriza i sirijski građanski rat je bio u punom jeku). Onda je predsednički kandidat zbunjeno upitao novinara: „What is Aleppo?“ Pa, čovek uopšte nije znao šta je to!

Izgleda da taj Alep stalno izaziva neke nedoumice…

Sirup, šerbet i čorba

Počeo je drugi semestar i na pauzi od posla sam svratila na ručak u orijentalni restoran – da jedem arapski falafel i humus. Uz to, probala sam po prvi put ovo crno u činijici – u pitanju je sirup od nara! Dosta se koristi u turskoj i azerbejdžanskoj kuhinji i preukusan je. Odlično se slaže sa ukusom arapskih jela od leblebije i daje im neku slatkastu notu… Inače, jeste li znali da je reč „sirup“ arapskog porekla? Nastala je od korena *šrb (شرب), od reči „šarab“ (شراب), odakle se i prenela na mnoge svetske jezike. Od istog arapskog korena imamo i reč „šerbet“ (شربة), koja je iz arapskog ušla u persijski i turski, pa tako došla i do nas. Dugo sam mislila da i reč „čorba“ potiče od istog tog korena, ali sad sam pročitala da ipak nije. Ona vodi poreklo iz persijskog jezika, od reči شوربا (šōrbā – neka me ispravi neko od iranista, ako nisam dobro transkribovala). Sličnost je velika, pa verujem da to ima neke veze i sa arapskim korenom *šrb. Persijski je indoevropski jezik, a arapski semitski – međutim postoje neke teorije o davnoj srodnosti ove dve jezičke porodice, za koje ja verujem da su tačne…

Arapska poslovna etikecija

Kao i obično, predmet Poslovni arapski jezik (i korespondencija) sam započela uvodnim predavanjem o arapskoj poslovnoj etikeciji – ponašanju, običajima, bontonu… Arapsko poimanje vremena i privatnog prostora je drugačije nego naše, što nekim ljudima može izgledati kao kulturni šok. Bitno je razumeti i ulogu konteksta u komunikaciji sa arapskim poslovnim partnerima, shvatiti kako funkcioniše društvo u kom se cene međuljudski odnosi, u kom je bitan obraz i čast, gde se vrednosti i ciljevi grupe cene više nego vrednosti i ciljevi pojedinca… shvatiti društvo u kom postoji strogo utvrđen hijerarhijski sistem koji se poštuje, u kom se sve kupuje i prodaje uz cenkanje, gde je jako bitno imati veze i poznanstva… Na ovaj način mogu se preduprediti neke od grešaka koje su naši ljudi pravili u poslovanju s Arapima, kako bi ubuduće međusobna saradnja bila bolja i uspešnija. Na Zapadu uveliko uče ovakve stvari na fakultetima za ekonomiju, menadžment i sl., pripremajući svoje studente za uspešnu internacionalnu karijeru. Iskreno, ja mislim da mi nismo toliko drugačiji od Arapa, koliko se razlikuje zapadna Evropa ili Amerika. Po poslovnom ponašanju, mi smo negde između Istoka i Zapada. Šta mislite? Radila sam jedno istraživanje na ovu temu, uz pomoć naše dijaspore u zalivskim zemljama. Kad bude objavljeno, podeliću s vama zanimljive rezultate…
P. S. Danas kad sam dolazila na ovo predavanje, procenila sam da ću zakasniti 5-10 minuta, zbog čega sam se unervozila i odmah obavestila studente o tome. Što znači da ja vreme shvatam kao ljudi na Zapadu, a ne kao ovi na Istoka. Mada, nisam ja tipičan primer – znam mnoge Srbe koji kasne skoro kao Arapi i ne vide problem u tome. Zakasnila sam i više od očekivanog, ali danas imam opravdanje – morala sam da pokažem studentima šta ih čeka kad počnu da sarađuju s Arapima 🙂

Ugao

Kada sam svojevremeno držala kurs arapskog u jednoj privatnoj školi, u grupi je bio jedan inženjer. Pošto smo učili slovo dal (د) i ja ispisivala na njegove oblike na tabli, pitao me je pod kojim uglom ono treba da se piše. Iskreno, nisam imala spreman odgovor, jer nisam razmišljala o slovima na taj način. Za razliku od inženjerskog posla, gde može cela konstrukcija da se sruši ako je pogrešan ugao, kod nas filologa ništa neće da se desi. Vrednost slova ne počiva na precizno iscrtanim uglovima, tačnoj dužini linija ili tačkicama postavljenim na pravo mesto – vrednost slova počiva na njihovoj razlici u odnosu na druga slova. Zato mi možemo da čitamo različite rukopise – jer prepoznajemo da je to baš to slovo, a ne neko drugo iz istog pisma.

Crkva Svetog Petra u Antiohiji

Na tlu grada koji je sada sravljen sa zemljom…
Crkva Svetog Petra u Antiohiji – današnja Antakija (Hataj) u Turskoj. Smatra se jednom od najstarijih pravoslavnih crkava na svetu. Sagrađena je u 1. veku, a unutra se nalazi pećina, u kojoj su se okupljali prvi hrišćani.
U Bibliji, u Delima apostolskim kaže se da je Antiohija bio grad gde su se Isusovi učenici najpre prozvali hrišćanima. Slede citati iz Biblije na srpskom i arapskom (11:19-26):
A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reči do samim Jevrejima. A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu. I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu. A dođe reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije; Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;
Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu. Varnava, pak, iziđe u Tars da traži Savla; i kad ga nađe, dovede ga u Antiohiju. I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.
أما الذين تشتتوا من جراء الضيق الذي حصل بسبب استفانوس فاجتازوا إلى فينيقية وقبرس وأنطاكية وهم لا يكلمون أحدا بالكلمة إلا اليهود فقط. ‎ولكن كان منهم قوم وهم رجال قبرسيون وقيروانيون الذين لما دخلوا انطاكية كانوا يخاطبون اليونانيين مبشرين بالرب يسوع‎. وكانت يد الرب معهم فآمن عدد كثير ورجعوا الى الرب. فسمع الخبر عنهم في آذان الكنيسة التي في أورشليم، فأرسلوا برنابا لكي يجتاز إلى أنطاكية. الذي لما أتى ورأى نعمة الله فرح، ووعظ الجميع أن يثبتوا في الرب بعزم القلب. لأنه كان رجلا صالحا وممتلئا من الروح القدس والإيمان. فانضم إلى الرب جمع غفير. ثم خرج برنابا إلى طرسوس ليطلب شاول. ولما وجده جاء به إلى أنطاكية. فحدث أنهما اجتمعا في الكنيسة سنة كاملة وعلما جمعا غفيرا. ودعي التلاميذ «مسيحيين» في أنطاكية أولا.

Zemljotres u Siriji i Turskoj

Moja slika iz područja zahvaćenog zemljotresom. Na slici je citat iz Kurana, iz sure al-Ihlas (112), koja ima četiri ajeta:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ (1) اللَّهُ الصَّمَدُ (2) لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ (3) وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ (4)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Reci: “On je Allah – Jedan!
Allah je Utočište svakom!
Nije rodio i rođen nije,
i niko Mu ravan nije!”
U sirijskoj ambasadi u Beogradu kažu da je najsigurniji način za slanje pomoći sirijskim građanima putem donacija koje možete ostaviti lično u Ambasadi, na adresi Serdar Jola 12. Za uplate preko Crvenog krsta nisu sigurni da li idu baš u Siriju.
Ambasada prima donacije tokom sedam dana u nedelji. Prihvataju samo novac, jer ništa drugo nije moguće dostaviti, zbog sankcija.
Za sva pitanja, možete im se obratiti na adresu:
ambasada.sirije@mts.rs ili syremb.consular@mrs.rs
Pomozimo sirijskoj deci!