Category: arapski jezik

Afrička tura

Na našoj afričkoj turi, sa grupom kolega razgovarala sam na arapskom, jer su sa nama u društvu bili Arapi. Neko je pitao mog kolegu gde je naš vodič, pošto se tog jutra nije pojavio na dogovorenom mestu… Kolega je hteo da kaže da se vodič razboleo, ali je umesto glagola „marida“ (razboleti se, مرض) greškom upotrebio glagol „tamarada“ (praviti se bolestan, تمارض ). Ova dva glagola izvedena su iz istog korena – samo je jedan u prvoj glagolskoj vrsti, a drugi u šestoj, pa ih je lako pomešati.
Ovaj primer često spominjem svojim studentima, kada vidim da nisu naučili glagoske vrste (podrazumeva učenje napamet silnih tvorbenih obrazaca, što može biti naporno i dosadno): „Ako ne budete dobro znali glagoske vrste, možete nekoga nenamerno optužiti da laže!“ 🙂

Hasan Aktepe

Pre više godina, dok sam bila na studijama 3. godine arabistike, učestvovala sam na festivalu folklora u Antakiji, blizu sirijske granice u Turskoj. Tamo sam se, zahvaljujući poznavanju arapskog jezika, upoznala sa jednim Turčinom koji je detinjstvo proveo u Saudijskoj Arabiji, a koji je na Festivalu bio angažovan kao vodič za strane folklorne ansamble… Po povratku u Srbiju, počeli smo da se dopisujemo i to je preraslo u lepo prijateljstvo. Tražila sam da mi pošalje CD sa pesmama Sertab Erener. Jednog dana stigao mi je paket iz Turske sa njenim albumom „Lâ’l“ i prelepom kutijom u obliku srca, punom čokoladica. On je bio mornar i često mi je slao slike sa broda. Posle više meseci dopisivanja, odjednom je prestao da se javlja, što mi je bilo veoma čudno… Onda je stigao mejl od njegove sestre, u kom me je obavestila da je njegov brod potonuo negde blizu Danske… Tih dana sam čula od studenata turkologije, kako su na času čitali neki tekst o stradanju posade turskog broda u hladnim vodama Baltičkog mora – vest koja je tada snažno odjeknula turskim medijima…

Findžan

Prelepa šoljica za kafu (فنجان قهوة) iz restorana orijentalne kuhinje u ulici Carice Milice…
Reč „šoljica“ na arapskom je „findžan“ (فنجان) ili „findžal“ (فنجال), a mi smo to pozajmili iz turskog jezika (fincan) kao „fildžan“.
I reč „kafa“ smo preuzeli iz turskog (kahve), a oni preuzeli od arapske reči „qahwa“ (قهوة).
Iako kafu pijem bez šećera, moram da spomenem da je i reč „šećer“ kod nas došla iz turskog (şeker), dok se u arapskom koristi slična reč „sukar“ (سكر). Bez obzira na izvornu etimologiju ovih reči, kod nas se one obično nazivaju turcizmima (a ne arabizmima), jer smo ih preuzeli iz turskog. Reči „kafa“ i „šećer“ su još i internacionalizmi, jer ih ima u mnogim jezicima sveta.

Harisa

Harisa (هريسة) – tuniski sos od ljutih paprika. Može se kupiti u Maksiju. Svojevremeno, dok smo bili na razmeni studenata u Tunisu, jedan kolega iz grupe je prepevao pesmu Englishman in New York, posvetivši je hrani u Tunisu:
„Sve je ljuto, ništa slano,
čak i riba i dadžedž,
u sve trpaju harisu,
ja sam Srbin u Tunisu”.
Od ostalih duhovitih stihova iz pesme, sećam se ovog: „Volim sarmu, ne volim šavarmu” 🙂
U Tunisu stvarno mnogo jedu ljuto – čak i mala deca.
Ovo slovo na slici, ispisano harisom, je početno slovo njenog imena.
I za kraj, mali arapsko-srpski glosar za bolje razumevanje pesme:
Dadžedž (دجاج) – piletina
Šavarma (شاورما) – jelo slično girosu; od turske reči çevirme

Najduža reč u srpskom, arapskom i turskom

Najduže reči u srpskom, arapskom, turskom… Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo. Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova, dok ova moja ima 28 🙂