Same same, but different

Jedan od arapskih romana koje je na mene ostavio snažan utisak je roman kuvajtskog pisca Sauda el Sanusija, „Bambusova stabljika“ (ساق البامبو).  Smešten manjim delom na postkolonijalne Filipine, a većim delom u naftaški Kuvajt, ovaj roman govori o mladiću rođenom u braku filipinske sluškinje i muškarca iz bogate kuvajtske porodice. Zaplet u romanu počinje tako što se Džozefin Mendoza zaljubljuje u Rašida Tarufa, jedinog muškog naslednika ugledne kuvajtske porodice, kod koje je radila kao kućna pomoćnica. Nakon kraćeg udvaranja, Džozefin i Rašid sklapaju tzv. običajni brak, a potom i zakonitu bračnu zajednicu u kojoj se rađa Isa, sin azijatskih crta lica.  

Pod pritiskom svoje majke, koja nije želela da prihvati dete filipinske sluškinje, plašeći se za ugled i budućnost porodice, Rašid šalje Džozefin i Isu na Filipine. Isa, kome je majka nadenula ime Hoze, je odrastao ubeđen da mesto na kom živi nije njegova prava domovina. Slušajući priče svoje majke o zemlji svog oca kao obećanom raju, živeo je u iščekivanju dana kada će ga otac, kako je obećao, odvesti u Kuvajt. Pošto je Rašid poginuo u Drugom zalivskom ratu, njegovo obećanje ispunjava prijatelj Gasan.  

Po dolasku u Kuvajt, Hoze se suočava sa nizom razočarenja u zemlju i narod koji je idealizovao. Članovi porodice Taruf mu nedvosmisleno stavljaju do znanja da se stide rođaka Filipinca, predstavljajući ga u javnosti kao slugu: „Ako te pitaju komšije ili posluga… ti si novi kuvar… To je samo privremeno… dok ne nađemo rešenje za ovaj problem“.

Hozeove azijatske crte lica uvek su bile prepreka njegovom kuvajtskom identitetu: „Bog te nije stvorio da budeš ovde. Ti pripadaš Filipinima. Kuvajćanin, ali „Made in Philippines“ – tako su ga zvali njegovi kuvajtski prijatelji. Jednom je bio uhapšen i proveo nekoliko dana u zatvoru, jer nije imao kod sebe dokument da dokaže da nije ilegalni filipinski radnik. Nakon brojnih neprijatnosti koje je doživeo, odbačen od porodice svoga oca, Hoze se vraća na Filipine. Tamo je pronašao svoj mir, prigrlivši obe strane sopstvenog identiteta.  

Izvor: Arapski roman alijenacije: Bambusova stabljika Sauda Sanusija / Ivana R. Gligorijević // Nasleđe. – Broj 52, 2022. – Str. 193-206.

Mali Radojica

Oduvek sam volela da čitam našu epsku narodnu poeziju i rado se sećam nekih pesama koje smo učili u osnovnoj školi:

– Šenluk čini aga Bećir-aga, uhvatio Malog Radojicu, pa ga meće na dno u tavnicu….

More Marko, ne ori drumova! „More Turci, ne gaz’te oranja!

– Zeman doš’o valja vojevati, za krst časni krvcu proljevati

– Ne može se carstvo zadobiti, na dušeku sve duvan pušeći

– Ne odajte vi jatake naše, kod kojih smo zime zimovali…

– Al’ je rada sirotinja raja, koja globa davati ne može, ni trpiti turskoga zuluma…

Čitajući te pesme iz čitanke za osnovnu školu, nisam se mogla otrgnuti utisku da su svi Turci – negativci. Taj utisak me je toliko snažno držao, da sam se dugo čudila zašto neko uopšte želi da studira turski jezik… Posle sam saznala da turska deca u školi uče kako je to što smo bili pod Turcima za nas bila mnogo dobra stvar. Sada shvatam da svaki narod istoriju vidi na svoj način, događaje posmatra iz svog ugla i tumači onako kako mu je ćef…

Prošlo je neko vreme, a ja sam počela i sama da učim turski. Za nekog ko je završio arapski, a maternji mu je srpski, jako je zanimljivo da zna i turski, jer tako može da proučava poreklo reči u našem jeziku i otikrije mnoge stvari. Što sam više učila turskih reči, sve sam više shvatala koliko ih mnogo ima u našem jeziku. Takođe mi je bilo zanimljivo da otkrijem kako su mnoge od tih reči ustvari arapskog porekla.

O tome koliko je turski pun arabizama najbolje govori sledeći podatak: kada je Ataturk svojevremeno želeo da očisti turski od arapskih reči, shvatio je da je to nemoguće, jer onda Turci ne bi mogli govoriti…

Ni mi ne bismo mogli govoriti da nemamo reči kao što su:

dušek (tur. döşek),

jorgan (tur. yorgan),

jastuk (tur. yastık),

tepsija (tur. tepsi),

duvan (ar. دخان),

sokak (ar. زقاق),

kapija (tur. kapı) i ono što dobro znamo mi Vojvođani: kapidžik (tur. kapıcık) – mala vrata, vratanca.

Ima i onih turcizama, bez kojih ne bismo mogli razumeti našu narodnu poeziju, kao što su:

jatak (tur. yatak) – krevet,

zulum (ar. ظلم) – tlačenje,

zeman (ar. زمان) – vreme,

harač (ar. خراج) – glavarina,

megdan (ar. ميدان) – trg, bojno polje….

.

Sjaši Kurta za uzjaši Murta

Naš jezik je pun narodnih umotvorina, duhovitih izreka, lepih poslovica i šaljivih doskočica. Izdvojila sam za vas nekoliko takvih primera, koji sadrže turcizme (reči arapskog, persijskog ili turskog porekla), koje su u naš jezik ušle preko turskog:

1. Sjaši Kurta za uzjaši Murta.

Kaže se kada smena ličnosti na položaju ne predstavlja suštinsku promenu.

Kurta – lično ime, od turske reči „kurt“ (vuk)

Murta – od turskog imena Murat, koje je arapskog porekla (مراد)

2. Ko ne plati na mostu, plati na ćupriji.

Znači da će te posledice tvojih dela kad-tad stići.

Ćuprija – od turske reči „köprü“ (most)

3. Gde svi Turci, tu i mali Mujo.

Kaže se kad neko podržava odluku većine.

Mujo – nadimak od arapskog imena Muhamed (محمد).

4. Inat je najgori zanat.

Znači da ne treba biti tvrdoglav.

Inat – od arapske reči عناد

Zanat – od arapske reči صنعة

5. Kad sultan nazebe, raja kija.

Koristi se kada zbog delovanja moćnika običan narod trpi.

Sultan – od arapske reči سلطان (ime za vladara u nekim islamskim zemljama).

Raja – od arapske reči رعايا (stado)

6. Ko ti drma kavez?

Kaže se osobama koje su stalno besne i spremne na svađu.

Kavez – reč arapskog porekla, do nas došla preko turskog „kafes“.

7. Ni kod babe nema džabe.

Znači da u životu ništa nije besplatno.

Džabe – od turske reči „caba“ (besplatno)

8. Para vrti gde burgija neće.

Znači da se novcem može završiti svaki posao.

Para – reč persijskog porekla, preko turskog „para“ (novac)

Burgija – od turske reči „burgu“ (zavojna, spiralna alatka za bušenje)

9. Obrao si bostan!

Kažemo za čoveka koji je nagrabusio.

Bostan – na persijskom „vrt“, „bašta“

10. Doterao cara do duvara

Znači dovesti nekog u bezizlazan položaj.

Duvar – na persijskom “zid”

11. Kadija te tuži, kadija ti sudi.

Znači da pravda zavisi od onog ko ima moć.

Kadija – turski: Kadı, od arapskog: قاضي‎ (naziv za islamskog sudiju koji donosi odluke u skladu sa šerijatskim pravom).

Izvori:

RSANU

Škaljić – Turcizmi u srpskohrvatskom

Klajn & Šipka – Veliki rečnih stranih reči i izraza

Antologija iračke kratke priče

Kada sam videla ovu Antologiju u prodaji, požurila sam da je nabavim i vidim šta donosi od iračke književnosti. Danas su veoma popularne ovakve dvojezične čitanke, koje omogućavaju paralelno praćenje arapskog teksta i njegovog engleskog prevoda, što olakšava razumevanje i učenje jezika. Nažalost, kada je knjiga stigla, mnogo me je razočarala. Engleski prevod štampan je nekim sitnim fontom, potpuno neprimerenim za knjigu, dok je arapski tekst odštampan toliko krupnim slovima da je neprijatan za čitanje. Stiče se utisak da je tehničko uređenje povereno nekome ko ne poznaje dobro arapsko pismo. Šteta što je ovako vredna knjiga loše tehnički doterana, jer sadrži izuzetne kratke priče iračkih autora, kao što su: Muhamed Hudajr, Samira el Mania, Alija Mamduh, Mej Muzafar, Fuad el Tekerli, Dikra Muhamed Nadir, Hedija Husein, Džuma el Lami, Muhamed el Hadad i Ahmed Sadavi.

Ono što je dobro u ovoj knjizi je to što svaka priča sadrži napomene o autoru i razna objašnjenja razbacana po fusnotama, koja nearapskom čitaocu približavaju egzotične pojmove iz iračkog sveta. Iz ove knjige saznajemo da je „gutra“ (غترة) marama koju nose muškarci preko glave u nekim arapskim zemljama, „abaja“ (عباءة) crni komad odeće koji pokriva ženu od glave to pete, a „Kalar“ (كلار) grad u planinskim kurdskim oblastima severnog Iraka. Pa onda„ da je Džumhurija“ (الجمهورية) naziv mosta preko reke Tigar, kao i nekadašnja marka cigareta u Iraku, da je „arak“ (عرق) jeftino i jako iračko alkoholno piće, „kohl“ (كحل) istočnjačka šminka za oči, a „kajmar“ (قيمر) mlečni proizvod od bivoljeg mleka…

Neki od ovih pojmova su srpskom čitaocu vrlo bliski, jer slične reči koristimo i u našem jeziku. „Arak“ je arapska reč od koje vodi poreklo naša „rakija“ (ar. araq = znoj), a „kajmar“ je isto ono što mi zovemo „kajmak“ (u nekim arapskim zemljama se zaista kaže „qajmaq“), a vodi poreklo od turske reči „kaymak“.

Što se tiče „kohl“, od nje je nastala svetski poznata reč „alkohol“ (ar. al-kohl), a nama ženama je poznata i kao kozmetički termin, jer je često viđamo na olovkama za oči, koje daju onaj efekat „smokey eyes“, kakve su nekad imale arapske lepotice…

Tip sa poršeom uzvraća udarac

– Jel gužva u gradu?

– Ne znam. Ceo dan sedim za računarom i radim. 

Radiš? Kako to, kada ti je fakultet blokiran?! Ti to držiš nastavu onlajn? – upita zabezeknuto.

– Ne. Mi na fakultetima se ne bavimo samo nastavom, već i naučnim radom.

– Ne razumem.

– Pa, čitamo stručnu literaturu i pišemo radove.

– Ne razumem baš. Jel vi to morate da radite? 

– Pa da. To nam spada u opis posla.

– Auuuu, jadni vi. Baš mi vas žao. – reče tugaljivo.

– Nema razloga da ti bude žao, jer ja volim da čitam, pišem i da se usavršavam 

– Ti nisi usavršila arapski, jel? Moraš još da se usavršavaš? – procedi kiselo.

– Jezik je nešto što se uči ceo život. 

– Kukuuu.

– Pa da. Prvo učiš da čitaš i pišeš, pa da govoriš i razumeš, pa onda učiš kako da to predaješ studentima, pa kako da prevodiš, pa onda kako da se time baviš u nauci, pa onda sve to proučavaš iz drugog ugla, sa novim pristupom, drugačijom metodologijom… 

– Ala je poskupeo benzin, bokte! – reče on, vidno se dosađujući.

– … i to ne važi samo za jezik! Danas u svim oblastima stručnjaci moraju da budu spremni na celoživotno učenje. 

– Nije tačno. Imam ja u familiji jednog stručljaka. Neki dr mr. Taj nije pipn’o knjigu posle diplome, a vala ni pre nje. A, eno post’o direktor!

– Šta da se radi. Nekom je život majka, a nekom maćeha.

– A reci mi, šta sad konkretno radiš?

– Pišem knjigu.

– Knjigu? Bravo, svaka čast!!! A jel ima u njoj neko ubistvo, teorija zavere ili ljubavna afera?

– Nema.

– E, pa izeš takav pos’o. Da izvineš, to niko neće da ti čita. Aj’, vidimo se! Odoh ja malo da provozam svog novog poršea…

Arapski za politiku i međunarodne odnose

Arapski za politiku i međunarodne odnose (Arabic for Politics and International Relations) dugo je očekivana knjiga među studentima arabistike koji žele da grade karijeru u oblasti politike, diplomatije i međunarodnih odnosa. U knjizi se navodi da je izašla ove godine, mada sam je ja nabavila krajem prošle. To je dokaz da je ova knjiga pravo čudo i da ide ispred svog vremena 😉

Knjiga je tematski organizovana u poglavlja koja sadrže autentične tekstove o političkim sistemima, demokratiji, društvu, ljudskim pravima, međunarodnim odnosima, diplomatiji, rešavanju konflikata, odbrani i srodnim temama. Svako poglavlje završava se vežbama koje uključuju pitanja za razumevanje teksta, zadatke za proširivanje vokabulara, analizu morfologije, retorike i stila. Uz to, knjiga obiluje aktivnostima koje studentima omogućavaju usavršavanje svih jezičkih veština: čitanja, slušanja, govora i pisanja.

Autor knjige, Jahja A. Muhamed, ranije je objavio priručnik „Arapski za diplomatiju“, a istoimeni predmet predavao je i studentima na Univerzitetu Džordžtaun u Kataru. Tokom svoje nastavne karijere uvideo je veliku potrebu studenata za usavršavanjem u oblasti diplomatije i međunarodnih odnosa. Ta potreba ga je inspirisala da svoje materijale prikupi i objedini u ovu izvanrednu knjigu.

Kao i mnoge arabističke knjige koje se objavljuju u Americi i Evropi, i ova ima naslovnu stranu ispisanu latinicom. Ipak, knjiga se otvara, što bi mi rekli „od zadnje strane“, prateći pravac pisanja arapskog pisma zdesna nalevo. Unutrašnjost je luksuzno opremljena, sa prelepim arapskim fontom i dekorativnim kaligrafskim detaljima, što dodatno doprinosi njenoj atraktivnosti.

Trados

Kraj 2024. godine ću pamtiti po ostvarenoj saradnji sa najvećim svetskim proizvođačem CAT alata (alata za računarski potpomognuto prevođenje), firmom Trados, koja mi je ljubazno ustupila svoje proizvode Trados Studio, MultiTerm i Trados Team na korišćenje u nastavi. Iako već godinama sarađujem sa firmama memoQ i Phrase (ex Memsource), koji takođe spadaju u vrh svetskog tržišta CAT alata, drago mi je što ću sada imati priliku da istražim i opcije koje nudi čuveni Trados.

Moje prvo korišćenje Trados Studija nije proteklo baš glatko – iako njegov interfejs podseća na druge CAT alate, postoje i značajne razlike. Dosta je kompleksno, pa ću morati da posvetim obuci za rad u ovom programu. Isto važi i za MultiTerm, dodatni program koji je povezan sa Studijom i služi za upravljanje terminologijom. Moje dosadašnje iskustvo sa upravljanjem terminologijom je bilo u sklopu CAT alata, a sada imam poseban alat samo za to…

Sviđa mi se i Trados Team, platforma koja je integrisana sa Trados Studijom, a služi za upravljanje prevodilačkim projektima (popularno ih zovu TMS – Translation Management System). TMS sisteme do sada nisam uvodila u nastavu, ali to mi je trenutno u planu. Tako ću moći da sa studentima formiram prevodilačke timove, dodeljujem im projekte i zadatke, pratim njihov tok i napredak…

Prošlo je vreme kada su prevodilačke agencije angažovale prevodioce telefonom, fajlove im slale putem mejla ili goluba pismonoše, a ovi kucali prevode u Word-u. Danas se sve radi u jednom programu, kako bi se što brže isporučio prevod vrhunskog kvaliteta – jer vreme je novac!

Iako u našoj zemlji dosta njih radi prevode na tradicionalan način, uloga prevodioca se značajno promenila i toga moramo biti svesni. Ne možemo bežati od tehnologija, šta god bila naša struka (na primer: onaj što pravi veštačke zube prvo mora ih nacrta u nekom programu na računaru, a seljak danas ne može da se bavi poljoprivredom ako nema pametni telefon).

U novoj 2025. želim da, kada se konačno okupimo na nastavi, zajedno učimo mnoge nove i zanimljive stvari! Želim da timski simuliramo rad prevodilačke agencije i vidimo iz prve ruke kako izgleda uloga prevodioca ili projektnog menadžera u jednoj od njih!

El Mundžiz: Poslovni arapski jezik

poslovni-arapski-jezik

Danas mi je stigla nova knjiga koju planiram da uvedem na predmet Poslovni arapski jezik – Al-Munjiz: Advanced Business Arabic. Knjiga sadrži autentične tekstove koji se bave savremenim temama arapskog poslovanja: islamsko bankarstvo, poslovna geografija arapskih zemalja, zapošljavanje, gorivo i energija, e-trgovina i turizam u arapskom svetu. Iza svake lekcije nalaze se vežbanja, objašnjenja manje poznatih reči i izraza, pitanja za razgovor i diskusiju, kao i studije slučaja. Knjiga je luksuzno opremljena, u boji, sa slikama, ilustracijama i grafikonima, a izdavač (Georgetown University Press) na svom sajtu nudi i povezane video materijale.

Uspešna komunikacija u poslu zahteva više od vladanja stranim jezikom. Ova knjiga pomaže učenicima da razviju strategije za sticanje jezičkih kompetencija, uz razvijanje svesti o kulturnim aspektima. Od toga kako sastaviti CV i odgovoriti na oglas za posao, do analize tržišta energije i goriva u arapskom svetu, autor je osmislio ovaj udžbenik tako da podstiče kritičko mišljenje kod studenata i razvija veštine rešavanja problema.

SEO optimizacija

Kad sam sebi pravila veb-sajt u WordPress-u, izabrala sam da u nazivu njegovog domena stoje ključne reči „arapski prevod“, zato što su to reči koje će prosečan korisnik kucati u pretraživač kada želi da nađe sadržaj vezan za arapski jezik i prevođenje. Da sam bila kreativnija i osmislila neki drugi naziv, mogao se moj sajt zvati i drugačije. Mogla sam ga nazvati „Šeherezada“, „Sahara“ ili „Ali Baba“, što bi sugurno bilo egzotičnije. Ipak, nisam to učinila. Pohađajući svojevremeno jedan kurs Optimizacije za pretraživače (SEO), nešto sam korisno naučila: niko neće kucati u polje za pretragu reč „Šeherezada“ ako želi da nađe prevodioca za arapski! Niko neće tražiti keramičara pomoću ključne reči „Žika i sinovi“ (umesto toga, kucaće „lepljenje pločica“). Drugim rečima, niko ko vam je bitan neće moći da pronađe vaš sajt. Danas nije dovoljno samo imati veb-sajt, već dosegnuti njime pravu ciljnu grupu.

Uvek se oduševim kada vidim kako su neki biznisi pametno osmislili nazive domena svojih veb-sajtova: torteikolaci.rs, centralnogrejanje.rs, majstorzaklime.com, obukeikursevi.com, restorani-za-svadbe.com. Stavljanje imena brenda u domen ima smisla samo ako je brend mnogo poznat, pa znamo da će ga ljudi koristiti za pretragu na Guglu (plazma.rs, mcdonalds.rs)

Možda ste nekada na mreži videli naslove na kojima piše „Izrada web sajtova“ ili „Usluge web dizajna“ i zapitali se da li ljudi koji nude ovakve usluge toliko loše znaju pravopis srpskoga jezika? Da li oni znaju da u srpskom nemamo slovo „w“ i da se reč „veb“ piše sa crticom? Naš pravopis kaže da treba pisati “veb-sajt“ i “veb-dizajn“, ali to za digitalni marketing nije mnogo bitno. Važno je samo ono što većina ljudi kuca kada traži ove usluge na Guglu. Pošto većina ljudi ove reči piše pogrešno, upotreba pogešno napisanih reči na vašem veb-sajtu pomoći će vam da dosegnete više pravih klijenata!

Na kursu SEO optimizacije sam naučila još mnogo stvari, o tome kako da učinimo da naš veb-sajt bude na prvoj strani rezultata pretrage na Guglu. Ostala mi je u sećanju rečenica koja u svetu digitalnog marketinga važi za pravilo: ako imate veb-sajt koji niko ne može da pronađe, to je isto kao da on i ne postoji!

Sura Ljudi

Stigla mi je molba da „dešifrujem“ jedan arapski tekst, napisan na duguljastom komadu papira. Na prvi pogled je izgledalo kao nemoguća misija, jer je tekst napisan jako nečitko, a rezolucija slike kada se uveća bila je loša. 

Nakon pažljivije analize, uočila sam reč „Allah“, što je potrvdilo moju sumnju da je u pitanju tekst iz Kurana. Ono što sledi ličilo je na reči „rahman“ i „rahim“, a iza toga prepoznala sam i nešto što liči na „šejtan“ i „radžim“. Onda mi je bilo jasno da u prvom redu imamo muslimansku formulu „Bismillahi rahmani rahim, euzu billahi mina šejtani radžim“

(بسم الله الرحمن الرحيم أعوذ بالله من الشيطان الرجيم),

što se prevodi rečima „U ime Allaha, milostivog samilosnog, tražim od Allaha zaštitu od šejtana prokletog”. 

U daljem tekstu sam prepoznala da se ponavlja reč koja najviše liči na „An-Nas“ („Ljudi“), a to je naziv jedne sure iz Kurana. Otvorila sam ovu suru i uporedila njene stihove sa mojim tekstom. Moje sumnje su se tada potrvdile. Na ovom papiriću se ponavljaju stihovi iz poslednje sure Kurana, sure „Ljudi“. Na arapskom ovi stihovi zaista lepo zvuče:

قُلْ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ 

مَلِكِ ٱلنَّاسِ 

إِلَـٰهِ ٱلنَّاسِ 

مِن شَرِّ ٱلْوَسْوَاسِ ٱلْخَنَّاسِ 

ٱلَّذِى يُوَسْوِسُ فِى صُدُورِ ٱلنَّاسِ

مِنَ ٱلْجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ 

Ovo je prevod Besima Korkuta na naš jezik:  

Reci: “Tražim zaštitu Gospodara ljudi, 

Vladara ljudi, 

Boga ljudi, 

od zla šejtana napasnika, 

koji zle misli unosi u srca ljudi

– od džina i od ljudi!”