Prelepa šoljica za kafu (فنجان قهوة) iz restorana orijentalne kuhinje u ulici Carice Milice… Reč „šoljica“ na arapskom je „findžan“ (فنجان) ili „findžal“ (فنجال), a mi smo to pozajmili iz turskog jezika (fincan) kao „fildžan“. I reč „kafa“ smo preuzeli iz turskog (kahve), a oni preuzeli od arapske reči „qahwa“ (قهوة). Iako kafu pijem bez šećera, moram da spomenem da je i reč „šećer“ kod nas došla iz turskog (şeker), dok se u arapskom koristi slična reč „sukar“ (سكر). Bez obzira na izvornu etimologiju ovih reči, kod nas se one obično nazivaju turcizmima (a ne arabizmima), jer smo ih preuzeli iz turskog. Reči „kafa“ i „šećer“ su još i internacionalizmi, jer ih ima u mnogim jezicima sveta.
Redni brojevi u srpskom jeziku. Ovako su napisani na jednoj aplikaciji za zakazivanje termina: 1vi, 2gi, 3ti?, 6ti, 7mi, 8mi… Po pravilu bi trebalo pisati „prvi, drugi, treći, četvrti…“ ili sa tačkom iza broja: „1., 2., 3., 4…“ Ipak, često viđamo neobične oblike, poput ovih na aplikaciji. Nema ih samo u digitalnoj sferi, već i na rođendanskim tortama, obaveštenjima o trajanju godišnjih odmora u nekom butiku, radnji, instituciji i slično. Možda je to uticaj engleskog jezika na srpski, jer u engleskom je pravilno pisati: „1st, 2nd, 3rd, 4th“…
Harisa (هريسة) – tuniski sos od ljutih paprika. Može se kupiti u Maksiju. Svojevremeno, dok smo bili na razmeni studenata u Tunisu, jedan kolega iz grupe je prepevao pesmu Englishman in New York, posvetivši je hrani u Tunisu: „Sve je ljuto, ništa slano, čak i riba i dadžedž, u sve trpaju harisu, ja sam Srbin u Tunisu”. Od ostalih duhovitih stihova iz pesme, sećam se ovog: „Volim sarmu, ne volim šavarmu” 🙂 U Tunisu stvarno mnogo jedu ljuto – čak i mala deca. Ovo slovo na slici, ispisano harisom, je početno slovo njenog imena. I za kraj, mali arapsko-srpski glosar za bolje razumevanje pesme: Dadžedž (دجاج) – piletina Šavarma (شاورما) – jelo slično girosu; od turske reči çevirme
U ovim hladnim zimskim danima, možemo se zagrejati toplom Ezogelin čorbom (turski: Ezogelin çorbası), koja će našem telu pružiti sve potrebne nutrijente. Pravi se od crvenog sočiva, pirinča, bulgura, luka, paprike, paradajza, maslinovog ulja i nane. Ja na kraju volim da dodam i dosta limunovog soka. Ova supa je dobila ime po nevesti Ezo (gelin – nevesta, mlada), po čijoj je životnoj priči snimljeno nekoliko filmova i ispevano više pesama. Priča kaže da je Ezo bila lepotica iz malog sela blizu Gaziantepa u Turskoj. Udala se sa 20 godina, ali ovaj brak je bio kratkog veka. Nakon povratka svojoj porodici, nije se udavala narednih 6 godina. Tokom samačkih godina postaje još lepša i stalno dobija bračne ponude, koje ona odbija. Na kraju je njena porodica primorava da se uda za svog rođaka, sa kojim se seli u Siriju. Tamo joj nedostaje njeno selo, toliko da se razboli. Zbog siromaštva nije mogla adekvatno da se leči, pa ubrzo umire. Poslednja želja joj je bila da je sahrane u svom rodnom selu… Što se tiče čorbe, priča se da ju je Ezo napravila koristeći sve što je imala u kući za vreme siromaštva u Siriji. Afiyet olsun! بالصحة والعافية
إذا الشعب يوما أراد الحياة فلا بد أن يستجيب القدر „Ako narod jednom bude hteo da živi, sudbina mora odgovoriti”– Ovo su stihovi tuniske himne, a napisao ih je pesnik Abu Kasim al-Šabi (1909-1934). Ove stihove koristim na času sintakse, kao primer da iza pogodbenog veznika može doći i imenica, a ne samo glagol (to je pesnička sloboda). Pošto na ovom nalogu želim da se bavim i jezičkim pravilima u srpskom jeziku, moram da napomenem ono što mnogi od nas greše: Tunis, tuniski, Tunišanin, Tunišanka (a ne tunižanski, Tunižanin…): „Pravopis srpskoga jezika” Matice Srpske (2019).
عيناها بن يمني والشعر ليال نجدية تمشي كغزال ليبي والخد ورود شامية من تونس حكت لها ثوبا وخيوط الثوب عراقية والشال من الدار البيضاء والهيئة تبدو خليجية زارت وهران وقد وجدت بعمان خيولا مصرية فمضت للاردن كي تحظى بقصيدة شعر نبطية فدعت لله ودعت لله دعت لله دعت لله ودعت لله بأن يحمي ويصون القدس العربية
Home-made humus. Ukusno i zdravo arapsko jelo, puno vitamina i minerala. Pravi se od leblebije, tahini paste, maslinovog ulja i limunovog soka. Maslinovog ulja stavljati obilato, jer tu ne možete da pogrešite. Može se dodati i beli luk, peršun, paprika… sve po ukusu. Ovog puta stavila sam ljutu Alevu papriku
Šta mislite, gde je ovo – u Kuwajtu, Dubai-u ili Katru? Hahaha, šalim seeee! (inspirisana onim što se piše po društvenim mrežama) 🙂 Upotreba stranih grafema pri pisanju na srpskom jeziku jedna je od čestih grešaka koje pravimo. Isto tako, tretiranje nekih toponima kao stranih reči, iako one imaju svoj srpski oblik, svoju deklinaciju… Za Katar ni sama nisam bila sigurna da li ima nepostojano a, jer u pravopisu srpskog jezika nema te reči. Moj osećaj je da Katar nema nepostojano a, pa je pravilno reći : „u Kataru”, a ne „u Katru”. Ipak, neki misle drugačije, pa često čujemo i ovu drugu varijantu…
Najduže reči u srpskom, arapskom, turskom… Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo. Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova, dok ova moja ima 28 🙂
The Travels of Ibn Battuta: a Guided Arabic Reader by David DiMeo & Inas Hassan
The Travels of Ibn Battuta na Pikasovom crtežu (Head of a Woman)
Knjiga koju sam dugo čekala da se pojavi u online prodavnici Book Depository: The Travels of Ibn Battuta: A Guided Arabic Reader! Ibn Batutino putešestvije od Španije do Kine, od Rusije do Malija… Ovaj poznati arapski putopisac daje autentične opise čuda koje je video na svojim putovanjima, kroz svojevrstan kulturni šok kakav je u srednjem veku čovek mogao doživeti u kontaktu sa neobičnim zemljama i kulturama toga doba.
Ovo nije integralno delo, već čitanka namenjena studentima arabistike na naprednom nivou. Sastoji od 20 lekcija, od kojih svaka sadrži prerađene delove Ibn Batutinih putopisa iz različitih krajeva sveta. Svaku lekciju prate i istorijska pozadina, vokabular, vežbe razumevanja, vežbe interpretacije teksta, gramatičke vežbe, pisanje, pitanja za diskusiju i istraživanje. Sviđa mi se što ima i mape, što doprinosi živopisnosti Ibn Batutinih ekspedicija.
Arabic Poetry: a Primer for Students by A.J. Arberry
Arabic Poetry na Pikasovoj slici (Head of a Sleeping Woman)
Stan’te da plačemo zbog drage i doma njenog, pokraj dune izmeđ Dakhula i Hamvela, jer njen lik što ga severac i jugo stvoriše, u El Mikratu i Tudihu jos nije izbledeo قِفَا نَبْكِ مِنْ ذِكْرَى حَبِيبٍ ومَنْزِل بِسِقْطِ اللِّوَى بَيْنَ الدَّخُول فَحَوْمَلِ فَتُوْضِحَ فَالمِقْراةِ لمْ يَعْفُ رَسْمُها لِمَا نَسَجَتْهَا مِنْ جَنُوبٍ وشَمْألِ Na slici vidite knjigu u kojoj se stihovi mnogih arapskih pesnika mogu čitati na arapskom i engleskom, uz objašnjenja i komentare prof. Arberija. Svaki stih obeležen je brojem, pa se lako može čitati arapski original uz engleski prevod. Ova knjiga, sada već klasik, dokazuje da čitati arapsku poeziju nije teško. Objavljena prvi put još 1965, namenjena je studentima arapskog jezika na naprednom nivou. Studenti se kroz ovu nju mogu upoznati sa radom tridesetak arapskih pesnika od VI veka naovamo.
