Category: arapski jezik

Arapska poslovna etikecija

Kao i obično, predmet Poslovni arapski jezik (i korespondencija) sam započela uvodnim predavanjem o arapskoj poslovnoj etikeciji – ponašanju, običajima, bontonu… Arapsko poimanje vremena i privatnog prostora je drugačije nego naše, što nekim ljudima može izgledati kao kulturni šok. Bitno je razumeti i ulogu konteksta u komunikaciji sa arapskim poslovnim partnerima, shvatiti kako funkcioniše društvo u kom se cene međuljudski odnosi, u kom je bitan obraz i čast, gde se vrednosti i ciljevi grupe cene više nego vrednosti i ciljevi pojedinca… shvatiti društvo u kom postoji strogo utvrđen hijerarhijski sistem koji se poštuje, u kom se sve kupuje i prodaje uz cenkanje, gde je jako bitno imati veze i poznanstva… Na ovaj način mogu se preduprediti neke od grešaka koje su naši ljudi pravili u poslovanju s Arapima, kako bi ubuduće međusobna saradnja bila bolja i uspešnija. Na Zapadu uveliko uče ovakve stvari na fakultetima za ekonomiju, menadžment i sl., pripremajući svoje studente za uspešnu internacionalnu karijeru. Iskreno, ja mislim da mi nismo toliko drugačiji od Arapa, koliko se razlikuje zapadna Evropa ili Amerika. Po poslovnom ponašanju, mi smo negde između Istoka i Zapada. Šta mislite? Radila sam jedno istraživanje na ovu temu, uz pomoć naše dijaspore u zalivskim zemljama. Kad bude objavljeno, podeliću s vama zanimljive rezultate…
P. S. Danas kad sam dolazila na ovo predavanje, procenila sam da ću zakasniti 5-10 minuta, zbog čega sam se unervozila i odmah obavestila studente o tome. Što znači da ja vreme shvatam kao ljudi na Zapadu, a ne kao ovi na Istoka. Mada, nisam ja tipičan primer – znam mnoge Srbe koji kasne skoro kao Arapi i ne vide problem u tome. Zakasnila sam i više od očekivanog, ali danas imam opravdanje – morala sam da pokažem studentima šta ih čeka kad počnu da sarađuju s Arapima 🙂

Ugao

Kada sam svojevremeno držala kurs arapskog u jednoj privatnoj školi, u grupi je bio jedan inženjer. Pošto smo učili slovo dal (د) i ja ispisivala na njegove oblike na tabli, pitao me je pod kojim uglom ono treba da se piše. Iskreno, nisam imala spreman odgovor, jer nisam razmišljala o slovima na taj način. Za razliku od inženjerskog posla, gde može cela konstrukcija da se sruši ako je pogrešan ugao, kod nas filologa ništa neće da se desi. Vrednost slova ne počiva na precizno iscrtanim uglovima, tačnoj dužini linija ili tačkicama postavljenim na pravo mesto – vrednost slova počiva na njihovoj razlici u odnosu na druga slova. Zato mi možemo da čitamo različite rukopise – jer prepoznajemo da je to baš to slovo, a ne neko drugo iz istog pisma.

Crkva Svetog Petra u Antiohiji

Na tlu grada koji je sada sravljen sa zemljom…
Crkva Svetog Petra u Antiohiji – današnja Antakija (Hataj) u Turskoj. Smatra se jednom od najstarijih pravoslavnih crkava na svetu. Sagrađena je u 1. veku, a unutra se nalazi pećina, u kojoj su se okupljali prvi hrišćani.
U Bibliji, u Delima apostolskim kaže se da je Antiohija bio grad gde su se Isusovi učenici najpre prozvali hrišćanima. Slede citati iz Biblije na srpskom i arapskom (11:19-26):
A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reči do samim Jevrejima. A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu. I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu. A dođe reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije; Koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu;
Jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu. Varnava, pak, iziđe u Tars da traži Savla; i kad ga nađe, dovede ga u Antiohiju. I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima.
أما الذين تشتتوا من جراء الضيق الذي حصل بسبب استفانوس فاجتازوا إلى فينيقية وقبرس وأنطاكية وهم لا يكلمون أحدا بالكلمة إلا اليهود فقط. ‎ولكن كان منهم قوم وهم رجال قبرسيون وقيروانيون الذين لما دخلوا انطاكية كانوا يخاطبون اليونانيين مبشرين بالرب يسوع‎. وكانت يد الرب معهم فآمن عدد كثير ورجعوا الى الرب. فسمع الخبر عنهم في آذان الكنيسة التي في أورشليم، فأرسلوا برنابا لكي يجتاز إلى أنطاكية. الذي لما أتى ورأى نعمة الله فرح، ووعظ الجميع أن يثبتوا في الرب بعزم القلب. لأنه كان رجلا صالحا وممتلئا من الروح القدس والإيمان. فانضم إلى الرب جمع غفير. ثم خرج برنابا إلى طرسوس ليطلب شاول. ولما وجده جاء به إلى أنطاكية. فحدث أنهما اجتمعا في الكنيسة سنة كاملة وعلما جمعا غفيرا. ودعي التلاميذ «مسيحيين» في أنطاكية أولا.

Zemljotres u Siriji i Turskoj

Moja slika iz područja zahvaćenog zemljotresom. Na slici je citat iz Kurana, iz sure al-Ihlas (112), koja ima četiri ajeta:
بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ
قُلْ هُوَ اللَّهُ أَحَدٌ (1) اللَّهُ الصَّمَدُ (2) لَمْ يَلِدْ وَلَمْ يُولَدْ (3) وَلَمْ يَكُنْ لَهُ كُفُوًا أَحَدٌ (4)
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
Reci: “On je Allah – Jedan!
Allah je Utočište svakom!
Nije rodio i rođen nije,
i niko Mu ravan nije!”
U sirijskoj ambasadi u Beogradu kažu da je najsigurniji način za slanje pomoći sirijskim građanima putem donacija koje možete ostaviti lično u Ambasadi, na adresi Serdar Jola 12. Za uplate preko Crvenog krsta nisu sigurni da li idu baš u Siriju.
Ambasada prima donacije tokom sedam dana u nedelji. Prihvataju samo novac, jer ništa drugo nije moguće dostaviti, zbog sankcija.
Za sva pitanja, možete im se obratiti na adresu:
ambasada.sirije@mts.rs ili syremb.consular@mrs.rs
Pomozimo sirijskoj deci!

Afrička tura

Na našoj afričkoj turi, sa grupom kolega razgovarala sam na arapskom, jer su sa nama u društvu bili Arapi. Neko je pitao mog kolegu gde je naš vodič, pošto se tog jutra nije pojavio na dogovorenom mestu… Kolega je hteo da kaže da se vodič razboleo, ali je umesto glagola „marida“ (razboleti se, مرض) greškom upotrebio glagol „tamarada“ (praviti se bolestan, تمارض ). Ova dva glagola izvedena su iz istog korena – samo je jedan u prvoj glagolskoj vrsti, a drugi u šestoj, pa ih je lako pomešati.
Ovaj primer često spominjem svojim studentima, kada vidim da nisu naučili glagoske vrste (podrazumeva učenje napamet silnih tvorbenih obrazaca, što može biti naporno i dosadno): „Ako ne budete dobro znali glagoske vrste, možete nekoga nenamerno optužiti da laže!“ 🙂

Hasan Aktepe

Pre više godina, dok sam bila na studijama 3. godine arabistike, učestvovala sam na festivalu folklora u Antakiji, blizu sirijske granice u Turskoj. Tamo sam se, zahvaljujući poznavanju arapskog jezika, upoznala sa jednim Turčinom koji je detinjstvo proveo u Saudijskoj Arabiji, a koji je na Festivalu bio angažovan kao vodič za strane folklorne ansamble… Po povratku u Srbiju, počeli smo da se dopisujemo i to je preraslo u lepo prijateljstvo. Tražila sam da mi pošalje CD sa pesmama Sertab Erener. Jednog dana stigao mi je paket iz Turske sa njenim albumom „Lâ’l“ i prelepom kutijom u obliku srca, punom čokoladica. On je bio mornar i često mi je slao slike sa broda. Posle više meseci dopisivanja, odjednom je prestao da se javlja, što mi je bilo veoma čudno… Onda je stigao mejl od njegove sestre, u kom me je obavestila da je njegov brod potonuo negde blizu Danske… Tih dana sam čula od studenata turkologije, kako su na času čitali neki tekst o stradanju posade turskog broda u hladnim vodama Baltičkog mora – vest koja je tada snažno odjeknula turskim medijima…

Findžan

Prelepa šoljica za kafu (فنجان قهوة) iz restorana orijentalne kuhinje u ulici Carice Milice…
Reč „šoljica“ na arapskom je „findžan“ (فنجان) ili „findžal“ (فنجال), a mi smo to pozajmili iz turskog jezika (fincan) kao „fildžan“.
I reč „kafa“ smo preuzeli iz turskog (kahve), a oni preuzeli od arapske reči „qahwa“ (قهوة).
Iako kafu pijem bez šećera, moram da spomenem da je i reč „šećer“ kod nas došla iz turskog (şeker), dok se u arapskom koristi slična reč „sukar“ (سكر). Bez obzira na izvornu etimologiju ovih reči, kod nas se one obično nazivaju turcizmima (a ne arabizmima), jer smo ih preuzeli iz turskog. Reči „kafa“ i „šećer“ su još i internacionalizmi, jer ih ima u mnogim jezicima sveta.

Harisa

Harisa (هريسة) – tuniski sos od ljutih paprika. Može se kupiti u Maksiju. Svojevremeno, dok smo bili na razmeni studenata u Tunisu, jedan kolega iz grupe je prepevao pesmu Englishman in New York, posvetivši je hrani u Tunisu:
„Sve je ljuto, ništa slano,
čak i riba i dadžedž,
u sve trpaju harisu,
ja sam Srbin u Tunisu”.
Od ostalih duhovitih stihova iz pesme, sećam se ovog: „Volim sarmu, ne volim šavarmu” 🙂
U Tunisu stvarno mnogo jedu ljuto – čak i mala deca.
Ovo slovo na slici, ispisano harisom, je početno slovo njenog imena.
I za kraj, mali arapsko-srpski glosar za bolje razumevanje pesme:
Dadžedž (دجاج) – piletina
Šavarma (شاورما) – jelo slično girosu; od turske reči çevirme

Najduža reč u srpskom, arapskom i turskom

Najduže reči u srpskom, arapskom, turskom… Turski, kao aglutinativni jezik, ubedljivo vodi. Arapski nema nešto dugačke reči, čak ni kad se na njih nalepe svi mogući afiksi, kojih je malo. Za srpski se uvek govorilo da je najduža reč „prestolonaslednikovica” sa 22 slova, dok ova moja ima 28 🙂