Author: Ivana Gligorijević

Otomani

Svi mi koji smo studirali orijentalistiku smo još na prvoj godini studija naučili jednu važnu stvar – kada se govori o turskoj imperiji na našim prostorima, nije pravilno reći „otomanski“ i „Otomani“, već „osmanski“ i „Osmanlije“. Termin „Otomani“ nastao je od reči „The Ottomans“, kako se na engleskom nazivaju pripadnici ove velike imperije. Što se tiče termina „Osmanlije“, on je nastao od imena arapskog porekla „Osman“ (ar. عثمان), koje je nosio turski sultan Osman I, osnivač osmanskog carstva. Na našim prostorima među muslimanima postoji ime Osman, pa je sasvim prirodno da i se i Turci zovu „Osmanlije“, a ne „Otomani“.

„Otomani“ kod nas imaju sasvim drugo značenje – o njima nećete ništa saznati iz istorijskih knjiga, ali ćete zato mnogo naučiti ako odete u Ikeu. Klajn i Šipka u svom velikom rečniku kažu da je otoman „mekan, nizak ležaj bez naslona; kanabe, počivaljka, divan“, dok Abudulah Škaljić u svom rečniku turcizama definiše otoman kao „mekani istočnjački divan s jastukom bez naslona“. Ovaj komad nameštaja su nam donele Osmanlije, a njegov naziv se ustalio i u drugim jezicima (na engleskom „ottoman“ takođe može biti neka vrsta taburea ili tapacirane klupe).

Mi smo našu lekciju naučili i dobro zapamtili – Turci su Osmanlije, a ne Otomani. Samo, izgleda da neki alati za mašinsko prevođenje još uvek to nisu razgraničili. Na pojedinim sajtovima koji prodaju nameštaj vrlo se često mogu videti u ponudi „tapacirane osmanlije“, „osmani sa prostorom za odlaganje“ ili „osmanske sa nožicama od punog drveta“. Eto, tako izgleda kada se opisi u onlajn prodavnici prepuste mašinskom prevodiocu.

Spam

Baveći se lokalizacijom softvera, naišla sam na mnogo zanimljvih primera neobične terminologije iz oblasti IT. Jedan od njih je termin Spam, koji se odnosi na neželjene mejlove.

Spam vodi poreklo od istoimenog brenda konzerviranog mesa, a nastao je kao slivenica od sintagme “spiced ham”. Za vreme Drugog svetskog rata, Spam je bio veoma popularna namirnica zbog dugog roka trajanja, lakog transporta i distribucije. Transformacija reči “Spam” u termin koji označava neželjene ponavljajuće poruke se pripisuje skeču iz britanske humorističke emisije Leteći cirkus Montija Pajtona (engl. Monty Python’s Flying Circus) iz sedamdesetih godina prošlog veka. U skeču se grupi gostiju u restoranu nude različita jela koja sva sadrže Spam, što dovodi do toga da se reč Spam neprestano ponavlja na apsurdan način. Preterano ponavljanje ove reči postalo je povezano sa nečim neprijatnim i iritantnim.

Veza Spam-a sa elektronskom poštom i onlajn porukama pojavila se u ranim danima Interneta, kada je spam postao termin za neželjene, ponavljajuće poruke koje se šalju velikom broju korisnika.

Bag (engl. Bug)

Baveći se lokalizacijom softvera i kompjuterskom terminologijom, susrela sam se sa mnogim zanimljivim pričama o terminologiji i simbolima. Jedna od njih odnosi se na engleski termin Bug. Ovaj termin, koji označava softversku grešku, ustalio se u mnogim jezicima kao pozajmljenica. Naši programeri i testeri vrlo često kažu da neki softver ima “bag”, umesto da kažu da ima grešku. A što je još zanimljivije, kao simbol za softversku grešku vrlo se često koristi grafički prikaz bube.

Odakle veza bube i greške?

Ovaj termin popularizovala je Grejs Hoper (Grace Hopper), američka matematičarka i stručnjak za računarske nauke, koja je 1947. godine u releju računara Mark II pronašla zaglavljenog moljca koji je ometao rad računara, a potom ga izvadila. Ovaj incident je zabeležen kao prvi sličaj uklanjanja računarske greške (engl. debugging), a moljac je sačuvan i zalepljen u dnevnik rada računara. Time je dodatno učvršćen značaj termina Bug u svetu tehnologije.

Iz knjige: Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje…

Kad softver progovori arapski jezik

Juhu! Objavljen je članak o mojoj knjizi “Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje…” Izašao je u magazinu za istoriju, književnost i film – Stella Polare.

Sve ovo ne bi bilo moguće bez divne urednice magazina, Olivere Dragišić koja me je ljubazno pozvala da napišem tekst o svojoj knjizi.

U članku sam se trudila da sažmem najzanimljivije delove knjige i da ih predstavim na način koji će biti zanimljiv i razumljiv široj čitalačkoj publici. Kliknite na link i otkrijte zašto je arapsko govorno područje posebno izazovno za lokalizaciju. Nadam se da će vam čitanje biti zanimljivo i inspirativno!

KLIKNI OVDE DA VIDIŠ

Etihad

Nedavno me je neko pitao za arapsko ime Tajeb. Ja sam objasnila da se to izgovara kao Tajib. – „Zašto ne Tajeb? Tako piše u ličnoj karti“. Objasnila sam da je to engleska transkripcija arapskog imena, a Englezi glas „i“ pišu slovom „e“. Prilikom izgovora arapskih imena, mi ćemo se oslanjati na to kako ta imena zvuče na arapskom, a ne kako ih Englezi pišu.

To me je podsetilo na čuvenu priču koja se desila pre desetak godina, kada je emiratska aviokompanija Etihad Airways sklopila partnerstvo s našom kompanijom ЈАТ (tj. Air Serbia). Naime, u medijima se tada uveliko govorilo o strateškom partnerstvu između „Er Srbije“ i „Etihada“…

Pošto je izgovaranje reči „Etihad“ (اتحاد) nama arabistima prilično paralo uši, u javnosti se povela žučna rasprava oko toga kako se ona pravilno izgovara. Prvo su ugledni profesori arabistike objasnili kako u arapskom ne može postojati reč „etihad“, već samo „itihad“ (što je tačno – ittiḥād je glagoska imenica VIII vrste i tu nema nikakve dileme). Potom je usledila čitava prepiska uz argumente za i protiv.

Odmah su se javila suprotna mišljenja, koja kažu da treba da se izgovara „e“ zato što se tako piše. To je netačno, jer Englezi pišu „e“, a izgovaraju „i“, što isto rade i Arapi, kada transkribuju arapska imena na latinicu. Napisano je „Etihad“ baš zato da bi se čitalo kao „Itihad“.

Bilo je i onih što su tvrdili da postoje dve reči – etihad i itihad – i da svaka ima drugo značenje. Arabisti znaju da ovo nikako ne može biti tačno.

Neki su čak pisali mejl dotičnoj emiratskoj firmi i pitali je: „Kako se izgovara ime vaše firme?“ Ovi su im napisali: „Izgovara se Etihad – sa E“ (super, s obzirom na to da je cela prepiska bila na engleskom jeziku, možemo samo nagađati na koje „e“ su mislili).

Posle više argumentovanih rasprava na ovu temu, došli smo do toga da na engleskom jeziku ovu kompaniju zaista oslovljavaju početnim slovom „e“, što je prihvatio čitav svet, mada nije pravilno.

Iz svega ovoga možemo zaključiti da, iako je jedina pravilna reč Itihad, ovaj brend se u svetu odomaćio kao Etihad, tako da se kod njegovog izgovora možete osloniti na ustaljenu praksu. Možete… ako želite. Što se mene tiče, ja ću uvek govoriti „Itihad“.

Znakovni jezik

Pre neki dan sam čitala neke komentare za jednoj jezičkoj grupi na društvenoj mreži. Za oko mi je zapeo komentar osobe koja uči arapski i koja kaže: „Ako voliš znakovne jezike, arapski je pravi jezik za tebe“. Ova fraza mi zvučala neobično, pa sam ukucala u pretraživač pojam „znakovni jezici“, a ono što sam pročitala samo je potvdilo moje pretpostavke – „znakovni jezik je jezik koji koristi manuelnu komunikaciju i govor tela da prenese značenje. Takvi su, na primer, jezici kojima se služe gluvonemi…“

Zašto bi neko ko uči arapski zaključio da je arapski znakovni jezik? – Pa, valjda zato što Arapi imaju „one njihove znakove“?  🙂

Mene ljudi često pitaju da li znam da pišem „te njihove znakove“, a kad čuju da ih dobro znam, oni se vrlo iznenade. Onda im ja objasnim da to nisu nikakvi „znakovi“, već obična slova, kojih ukupno ima 28:

ا ب ت ث ج ح خ د ذ ر ز س ش ص ض ط ظ ع غ ف ق ك ل م ن ه و ي

Ako je arapski znakovni jezik, onda se i srpski s punim pravom može zvati znakovnim jezikom, jer i mi imamo imamo „one naše znakove“ koje zovemo ćirilica i latinica.

Po tom kriterijumu, svaki jezik koji ima pismo je znakovni jezik.

Šta vi mislite o tome?

Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje

Narode, izašla mi je knjiga! Nastala je iz mog pera, kao rezultat višegodišnjeg interesovanja za lokalizaciju softvera, video-igara i veb-sajtova namenjenih arapskom govornom području.

Iz mojih istraživanja je prvo nastao predmet Lokalizacija za arabiste, koji predajem na master studijama na Filološkom fakultetu, a čije je uvođenje finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u okviru programske aktivnosti „Razvoj visokog obrazovanja“. Naknadno je razvijen i predmet Lokalizacija, koji držim na master studijama Prevođenje, a koji je osmišljen tako da odgovara studentima različitih profila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Iskustvo koje sam stekla kroz nastavu na ova dva predmeta pomoglo mi je da uočim nedostatke, popravim nesavršenosti, prikupljenu građu bolje sistematizujem i analiziram, a potom sve to predstavim u knjizi koja je pred vama. Verujem da će biti korisna ne samo mojim sadašnjim studentima, već i drugim filolozima koji žele da se bave lokalizacijom, bilo teorijski ili praktično.

U knjizi objašnjavam zašto je arapsko govorno područje posebno zanimljivo i posebno teško za lokalizaciju. S jezičke strane, bavila sam se specifičnostima arapskog jezika i pisma koje dolaze do izražaja tokom lokalizacije, a važan deo knjige zauzima i uticaj arapsko-islamske kulture na lokalizaciju različitih vrsta digitalnih sadržaja.

Na više mesta u knjizi osvrćem se na savremene filološke profesije u digitalnoj industriji, od kojih su neke toliko mlade da još nemaju ustaljene srpske nazive. Cilj mi je bio da ohrabrim studente da svoje znanje jezika i kultura povežu sa veštinama koje se danas traže i tako pronađu svoj profesionalni put – u lokalizaciji ili srodnim oblastima digitalne jezičke industrije.

Želja mi je da ovom knjigom doprinesem smanjenju raskoraka između filološkog obrazovanja i potreba tržišta rada, smeštajući u akademske okvire neka znanja i veštine koje su se do skora sticale uglavnom neformalno, a koje su filolozima neophodne za poslove 21. veka.

Klikni ovde da vidiš knjigu

Sećanje na Profesora

Juče je bilo godinu dana otkako nas je napustio Ranko Bugarski (1933-2024), jedan od naših najvećih lingvista, profesor Filološkog fakulteta u penziji i cenjeni predavač na mnogim svetskim univerzitetima. Na njegovim knjigama su stasavale generacije filologa, a u njima su uživali i mnogi drugi ljubitelji nauke o jeziku. Retko koji lingvista je imao dar da govori o jeziku na tako zanimljiv način, približavajući njegove tajne običnom čitaocu uz egzotične primere koje čitalac prosto upija i koji mu dugo ostaju urezani u pamćenje – od polisintetičkih jezika Eskima, preko klikova Zulu plemena, do govora Hopi Indijanaca.

Imala sam tu sreću da slušam njegova predavanja na postdiplomskim studijama, i to samo godinu dana pre nego što će otići u penziju. Dajući nam slikovite primere za mnoge jezičke pojave, na svojim predavanjima se više puta dotakao Arapa i njihovog jezika. Jednom prilikom je ispričao anegdotu o Arapinu i Šveđaninu. Kaže: „Zašto Arapin i Šveđanin kruže po sobi dok razgovaraju?  – Zato što tokom razgovora Arapin nastoji da se što više približi sagovorniku, dok se Šveđanin stalno izmiče unazad u pokušaju da napravi veću distancu. I tako se, u konstantnom približavanju i udaljavanju, oni kroz sobu kreću u krug“. Ova priča objašnjava razlike u proksemičkom ponašanju kod različitih naroda – dok je nekima prirodno da komuniciraju stojeći vrlo blizu sagovornika, drugi su navikli da tokom razgovora stoje na većoj udaljenosti. Zbog toga mi, koji držimo neku „srednju“ distancu, stalno imamo utisak da su Arapi napadni, a Šveđani hladni.

Proksemičke razlike među narodima uvek su povezane i sa taktilnim razlikama. Za ove što stoje blizu, normalno je da ljube i grle svog sagovornika. U arapskom svetu nije čudno videti dva muškarca kako se drže za ruke. Drugu krajnost predstavljaju narodi kod kojh nema takvih izliva prisnosti – oni bi se sigurno šokirali kada bi neki Srbin uzeo da ih izljubi tri puta!

Iako je ispit kod Bugarskog važio za najteži, drago mi je što sam ga polagala, jer sve što sam tada naučila ja i dan-danas koristim! Lekcija iz opšte lingvistike još uvek se dobro sećam, a sigurna sam i u to da sećanje na Profesora neće izbledeti još dugo, dugo.

Srpski jezik je mnogo teži od arapskog

– Kako ljudi reaguju kad im, predstavljajući se, saopštite da ste arabista, profesor arapskog? Ima li onih koji vas pogledaju s podozrenjem?

– Dok sam studirala arapski, bilo je onih koji su reagovali neobičnim pitanjima, poput: „Šta će ti to?” Sada, mnogo godina kasnije, moj odgovor njima bi glasio: „Bolje učiti, nego ne učiti.” Učim zato što verujem u znanje. Mislim da kod nas ima dosta ljudi koji ne veruju u znanje, već samo u diplome. Ja sam učila zbog znanja, a diploma je došla pride. Od znanja uvek ima koristi. Znanje jezika ja vidim kao – zanat. Ako imate zanat u rukama, vi ste na konju.

Ceo intervju koji sam dala za Politiku možete pročitati u današnjem broju novina ili online

Arapski kao izborni

Uvek mi izmami osmeh kada sretnem nekog ko mi je bio student u prvim godinama rada na Fakultetu. Tada sam držala arapski kao izborni predmet, koji su pohađali studenti s različitih smerova. Najviše ih je bilo s anglistike i turkologije, ali su dolazili i s lingvistike, književnosti, hispanistike, italijanistike, slavistike, romanistike… i svi su oni učili arapski, kao drugi jezik.

Jedne godine odlučila sam da se malo „reklamiram“, pa sam brucošima podelila letke s pozivom da uzmu arapski za izborni predmet i da dođu na prvo predavanje, zakazano u Biblioteci za orijentalistiku. Marketing se ispostavio kao pun pogodak – kada sam ušla u salu, biblioteka je bila prepuna. Tako je počela naša zajednička priča – naučili smo slova, savladali osnove gramatike i prošli kroz celu knjigu Arapski jezik 1.

Iako 4 semestra 2x nedeljno, koliko traju izborni jezici, nije dovoljno vremena za egzotičan jezik poput arapskog, studenti koji su dobro savladali gradivo su mogli uspešno da vode konverzaciju.

Razlika u godinama između mene i studenata tada je bila mala, pa smo se često družili i van nastave. Neke od njih i danas srećem, ili mi se jave online – i uvek se obradujem kada čujem da ne samo da pamte arapska slova, već se sećaju i celih lekcija koje smo zajedno prolazili, iako im arapski nije profesionalno opredeljenje. Kad nešto učiš iz ljubavi, to se teško zaboravlja.

Tako je bilo i sa mojom dragom Danijelom Stanić, koja je te „dve hiljade i neke“ išla na moja predavanja, a koju sam, spletom zanimljivih okolnosti, juče ponovo srela. Danijela nije samo jedna od onih koji su završili fakultet i stekli diplomu ( tj. „imaju ćagu u rukama“), već osoba koja aktivno živi književnost, širi znanje i kulturu, promoviše prave vrednosti i sprovodi svoju filološku misiju na najbolji mogući način. Kada sledeći put dođem u Arilje, volela bih da moja deca pohađaju njenu radionicu čitanja i pisanja – mesto na kojem se uči da ekran telefona nikada ne može zameniti miris knjige i onaj poseban osećaj zadovoljstva koji ona pruža.

Hvala Danijeli na lepom druženju, i što je sinoć ponovo zavladala ista atmosfera i energija, kao nekada u Biblioteci za orijentalistiku Filološkog fakulteta.