Category: srpski jezik

Findžan

Prelepa šoljica za kafu (فنجان قهوة) iz restorana orijentalne kuhinje u ulici Carice Milice…
Reč „šoljica“ na arapskom je „findžan“ (فنجان) ili „findžal“ (فنجال), a mi smo to pozajmili iz turskog jezika (fincan) kao „fildžan“.
I reč „kafa“ smo preuzeli iz turskog (kahve), a oni preuzeli od arapske reči „qahwa“ (قهوة).
Iako kafu pijem bez šećera, moram da spomenem da je i reč „šećer“ kod nas došla iz turskog (şeker), dok se u arapskom koristi slična reč „sukar“ (سكر). Bez obzira na izvornu etimologiju ovih reči, kod nas se one obično nazivaju turcizmima (a ne arabizmima), jer smo ih preuzeli iz turskog. Reči „kafa“ i „šećer“ su još i internacionalizmi, jer ih ima u mnogim jezicima sveta.

Redni brojevi u srpskom jeziku

Redni brojevi u srpskom jeziku. Ovako su napisani na jednoj aplikaciji za zakazivanje termina: 1vi, 2gi, 3ti?, 6ti, 7mi, 8mi… Po pravilu bi trebalo pisati „prvi, drugi, treći, četvrti…“ ili sa tačkom iza broja: „1., 2., 3., 4…“ Ipak, često viđamo neobične oblike, poput ovih na aplikaciji. Nema ih samo u digitalnoj sferi, već i na rođendanskim tortama, obaveštenjima o trajanju godišnjih odmora u nekom butiku, radnji, instituciji i slično. Možda je to uticaj engleskog jezika na srpski, jer u engleskom je pravilno pisati: „1st, 2nd, 3rd, 4th“…

Harisa

Harisa (هريسة) – tuniski sos od ljutih paprika. Može se kupiti u Maksiju. Svojevremeno, dok smo bili na razmeni studenata u Tunisu, jedan kolega iz grupe je prepevao pesmu Englishman in New York, posvetivši je hrani u Tunisu:
„Sve je ljuto, ništa slano,
čak i riba i dadžedž,
u sve trpaju harisu,
ja sam Srbin u Tunisu”.
Od ostalih duhovitih stihova iz pesme, sećam se ovog: „Volim sarmu, ne volim šavarmu” 🙂
U Tunisu stvarno mnogo jedu ljuto – čak i mala deca.
Ovo slovo na slici, ispisano harisom, je početno slovo njenog imena.
I za kraj, mali arapsko-srpski glosar za bolje razumevanje pesme:
Dadžedž (دجاج) – piletina
Šavarma (شاورما) – jelo slično girosu; od turske reči çevirme

Tunis, tuniski, Tunišanin

إذا الشعب يوما أراد الحياة فلا بد أن يستجيب القدر
„Ako narod jednom bude hteo da živi, sudbina mora odgovoriti”– Ovo su stihovi tuniske himne, a napisao ih je pesnik Abu Kasim al-Šabi (1909-1934). Ove stihove koristim na času sintakse, kao primer da iza pogodbenog veznika može doći i imenica, a ne samo glagol (to je pesnička sloboda).
Pošto na ovom nalogu želim da se bavim i jezičkim pravilima u srpskom jeziku, moram da napomenem ono što mnogi od nas greše: Tunis, tuniski, Tunišanin, Tunišanka (a ne tunižanski, Tunižanin…): „Pravopis srpskoga jezika” Matice Srpske (2019).

U Kuwajtu, Dubai-u ili Katru?

Šta mislite, gde je ovo – u Kuwajtu, Dubai-u ili Katru? Hahaha, šalim seeee! (inspirisana onim što se piše po društvenim mrežama) 🙂 Upotreba stranih grafema pri pisanju na srpskom jeziku jedna je od čestih grešaka koje pravimo. Isto tako, tretiranje nekih toponima kao stranih reči, iako one imaju svoj srpski oblik, svoju deklinaciju… Za Katar ni sama nisam bila sigurna da li ima nepostojano a, jer u pravopisu srpskog jezika nema te reči. Moj osećaj je da Katar nema nepostojano a, pa je pravilno reći : „u Kataru”, a ne „u Katru”. Ipak, neki misle drugačije, pa često čujemo i ovu drugu varijantu…