Dok sam čekala red u jednoj instituciji, pažnju mi je privukao plakat na zidu i njegov slogan koji kaže: „Da li vidite one koji trebaju pomoć?“ Nešto mi je bilo čudno u ovoj konstrukciji, pa sam se zapitala na kom je jeziku napisana…
Gledam kontakt telefon u dnu plakata – piše +381, gledam domen veb-sajta – piše .rs. Gledam slogan – liči mi na hrvatski jezik! Jeli to neka kopirajterska caka, pitam se ja. Ili se možda kopirajter napio kad je ovo sastavljao? Ili jednostavno ne poznaje dobro pravila srpskoga jezika? A nije da nisam i ranije viđala kopirajtere koji prave istu grešku. I ne samo kopirajtere… Sa glagolom „trebati“ grešimo svi, pa nam on nekako dođe kao crna ovca srpske gramatike.
Pravopis kaže: kada se koristi u značenju „valjati“, koristi se bezlično („treba da odu”, „trebalo bi da odemo”), a ako se koristi u značenju „biti potreban“, onda se menja u licu i broju („trebaš mi”, „trebaju nam”). To znači da ne treba da govorimo „trebaM da idem“, već bi trebalo reći „treba da idem“. Ponekad čujem ljude da kažu i nešto tipa: „trebam ići“. Kontrukcija „treba + infinitiv“ je mnogo češća u hrvatskom jeziku, dok je kod nas uobičajeno „treba + da + prezent“.
S druge strane, mi možemo reći da nam „trebaju nove patike” ili da nam je „trebala nečija pomoć” jer u ovom slučaju glagol „trebati” znači „biti potreban“ i menja se po licu i broju. Ali opet ne ide da kažemo „ja trebam tebe“ i „mi trebamo pomoć“ nego „trebaš mi“ i „nama treba pomoć“.
Negde sam izguglala da se oblici tipa „trebam pomoć“ i „trebam ići“, koji su karakteristični za hrvatski, ni kod nas ne smatraju nepravilnim. Oni su, naime, retki u spskom, ali se mogu javiti u odgovarajućem stilu i kontekstu. Verovatno su oni kod nas zaostavština srpskohratskog jezika…
Moram priznati da me je sve ovo iznenadilo, jer sam mislila da su skroz nepravilni. Ja ipak preferiram da kažem „treba mi pomoć“ „treba da idem“ i slično, tako da sam na to što sam izguglala vrlo brzo i – oguglala.