Kad odem negde na Istok, nervira me što moram da se cenkam za sve što kupujem. Ja sam onaj tip koji voli fiksnu cenu i obično prihvatam prvu cenu koju prodavac kaže. A kada pokušam da se cenkam, nekako uvek preteram, pa se prodavac naljuti i malo fali da krene da me gađa onom robom koja mu prva dođe pod ruku. Jednostavno, nisam rođena za trgovca…
Nije lako proniknuti u arapski sistem cenkanja, obaviti uspešnu kupovinu i ne nagrabusiti. Nedavno sam čitala delo američkog antropologa, Edvarda Hola koji je u knjizi The Silent Language (prevedena na srpski kao Nemi jezik) pokušao da pronikne u arapski obrazac cenkanja tj. način razmišljanja tokom ovog čina. Ovaj neformalni obrazac podrazumeva „da cenu nikada ne određuju pojedinac ili njegove želje, već uvek neki skup okolnosti poznatih i jednom i drugom partneru; ako i nisu poznate, lako ih je dokučiti. Pogađanje se vrti око jedne centralne tačke: tržišne cene”. Hol je to objasnio na primeru bundeve, čija je tržišna cena 6 pjastera. Svaka cena iznad ili ispod toga ima svoje značenje:
Ako prodavac za tu bundevu traži duplo više (12 pjastera), kupac će misliti da ovaj nema pojma koliko mu roba vredi! Ako traži 10, kupac može da se uvredi, pa sledi galama i svađa. Kupac tada stiče utisak da prodavac uopšte neće da proda. Ako prodavac smanji na 8, kupac uviđa da ovaj hoće da proda, ali cenkanje se nastavlja. Ako tada zatraži 7, kupac je ubeđen da je dobio dobru cenu.
S druge strane, ako kupac za istu bundevu ponudi 1 pjaster, prodavac će misliti da kupac nema pojma koliko roba vredi. Kada kupac poveća ponudu na 2, sledi galama i svađa i prodavac je ubeđen da ovaj neće da kupi. Kada ponudi 4, ovaj misli da će kupiti. Kada ponudi 5, prodavac misli da se kupcu stvarno dopala bundeva, i da će je platiti i više nego što vredi.
Cenkanje je za Arape stil života, a ne samo pokušaj da se zaradi koja para više. I nije bitno da li se trguje bundevom na pijaci ili hidrocentralom – princip je isti. Zato, vi koji ste loši u cenkanju poput mene, bolje proučite ovo – da ne bude posle: „koštalo me k’o svetog Petra kajgana!“