Ponekad me ljudi, kada čuju čime se bavim, pitaju da li znam da pišem arapska slova. Valjda misle da je to toliko teško, da čak ni nastavnik arapskog jezika koji radi na fakultetu to ne zna!
Jedna od najvećih zabluda u vezi arapskog pisma jeste da je ono preteško i da ima mnogo slova – a zapravo ih ima samo 28. Pisanje deluje teško, jer se većina slova piše spojeno, ali verujte da to nije ništa teže nego naša pisana ćirilica ili latinica, gde se slova takođe spajaju. Inače, olakšavajuća okolnost je to što arapski ne pravi razliku između pisanih i štampanih slova. Sigurna sam da je arapskoj deci lakše da nauče jedno arapsko pismo, nego našoj da nauče i štampana i pisana slova, i ćirilicu i latinicu…
Još jedna specifičnost arapskog pisma je to da nema velika slova, pa se tako imena ljudi (antroponimi), geografskih pojmova (toponimi) i sl. pišu malim početnim slovima. Mislim da je to više mana, nego prednost – naročito kada se uzme u obzir to da u arapskom neke zajedničke imenice mogu biti i vlastite. Pa, kako će onda neiskusni student arapskog jezika znati kako te reči da prevede?!
Još od mojih studentskih dana, po Fakultetu kruži anegdota kako je neki student preveo ime bivšeg sirijskog predsednika Hafiza al-Asada (sina današnjeg predsednika Bašara al-Asada), kao „čuvar lavova“ – jer „hafiz“ zaista znači „čuvar“, a „asad“, jelte, znači „lav“.
Sreća pa se sa malo iskustva ovaj problem može prevazići… al’ ako neko od vas zna sličan primer, neka podeli – jer na greškama se najbolje uči…