Baveći se lokalizacijom softvera i kompjuterskom terminologijom, susrela sam se sa mnogim zanimljivim pričama o terminologiji i simbolima. Jedna od njih odnosi se na engleski termin Bug. Ovaj termin, koji označava softversku grešku, ustalio se u mnogim jezicima kao pozajmljenica. Naši programeri i testeri vrlo često kažu da neki softver ima “bag”, umesto da kažu da ima grešku. A što je još zanimljivije, kao simbol za softversku grešku vrlo se često koristi grafički prikaz bube.
Odakle veza bube i greške?
Ovaj termin popularizovala je Grejs Hoper (Grace Hopper), američka matematičarka i stručnjak za računarske nauke, koja je 1947. godine u releju računara Mark II pronašla zaglavljenog moljca koji je ometao rad računara, a potom ga izvadila. Ovaj incident je zabeležen kao prvi sličaj uklanjanja računarske greške (engl. debugging), a moljac je sačuvan i zalepljen u dnevnik rada računara. Time je dodatno učvršćen značaj termina Bug u svetu tehnologije.
Iz knjige: Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje…
Juhu! Objavljen je članak o mojoj knjizi “Lokalizacija softvera, video-igara i veb-sajtova za arapsko govorno područje…” Izašao je u magazinu za istoriju, književnost i film – Stella Polare.
Sve ovo ne bi bilo moguće bez divne urednice magazina, Olivere Dragišić koja me je ljubazno pozvala da napišem tekst o svojoj knjizi.
U članku sam se trudila da sažmem najzanimljivije delove knjige i da ih predstavim na način koji će biti zanimljiv i razumljiv široj čitalačkoj publici. Kliknite na link i otkrijte zašto je arapsko govorno područje posebno izazovno za lokalizaciju. Nadam se da će vam čitanje biti zanimljivo i inspirativno!
Nedavno me je neko pitao za arapsko ime Tajeb. Ja sam objasnila da se to izgovara kao Tajib. – „Zašto ne Tajeb? Tako piše u ličnoj karti“. Objasnila sam da je to engleska transkripcija arapskog imena, a Englezi glas „i“ pišu slovom „e“. Prilikom izgovora arapskih imena, mi ćemo se oslanjati na to kako ta imena zvuče na arapskom, a ne kako ih Englezi pišu.
To me je podsetilo na čuvenu priču koja se desila pre desetak godina, kada je emiratska aviokompanija Etihad Airways sklopila partnerstvo s našom kompanijom ЈАТ (tj. Air Serbia). Naime, u medijima se tada uveliko govorilo o strateškom partnerstvu između „Er Srbije“ i „Etihada“…
Pošto je izgovaranje reči „Etihad“ (اتحاد) nama arabistima prilično paralo uši, u javnosti se povela žučna rasprava oko toga kako se ona pravilno izgovara. Prvo su ugledni profesori arabistike objasnili kako u arapskom ne može postojati reč „etihad“, već samo „itihad“ (što je tačno – ittiḥād je glagoska imenica VIII vrste i tu nema nikakve dileme). Potom je usledila čitava prepiska uz argumente za i protiv.
Odmah su se javila suprotna mišljenja, koja kažu da treba da se izgovara „e“ zato što se tako piše. To je netačno, jer Englezi pišu „e“, a izgovaraju „i“, što isto rade i Arapi, kada transkribuju arapska imena na latinicu. Napisano je „Etihad“ baš zato da bi se čitalo kao „Itihad“.
Bilo je i onih što su tvrdili da postoje dve reči – etihad i itihad – i da svaka ima drugo značenje. Arabisti znaju da ovo nikako ne može biti tačno.
Neki su čak pisali mejl dotičnoj emiratskoj firmi i pitali je: „Kako se izgovara ime vaše firme?“ Ovi su im napisali: „Izgovara se Etihad – sa E“ (super, s obzirom na to da je cela prepiska bila na engleskom jeziku, možemo samo nagađati na koje „e“ su mislili).
Posle više argumentovanih rasprava na ovu temu, došli smo do toga da na engleskom jeziku ovu kompaniju zaista oslovljavaju početnim slovom „e“, što je prihvatio čitav svet, mada nije pravilno.
Iz svega ovoga možemo zaključiti da, iako je jedina pravilna reč Itihad, ovaj brend se u svetu odomaćio kao Etihad, tako da se kod njegovog izgovora možete osloniti na ustaljenu praksu. Možete… ako želite. Što se mene tiče, ja ću uvek govoriti „Itihad“.
Pre neki dan sam čitala neke komentare za jednoj jezičkoj grupi na društvenoj mreži. Za oko mi je zapeo komentar osobe koja uči arapski i koja kaže: „Ako voliš znakovne jezike, arapski je pravi jezik za tebe“. Ova fraza mi zvučala neobično, pa sam ukucala u pretraživač pojam „znakovni jezici“, a ono što sam pročitala samo je potvdilo moje pretpostavke – „znakovni jezik je jezik koji koristi manuelnu komunikaciju i govor tela da prenese značenje. Takvi su, na primer, jezici kojima se služe gluvonemi…“
Zašto bi neko ko uči arapski zaključio da je arapski znakovni jezik? – Pa, valjda zato što Arapi imaju „one njihove znakove“? 🙂
Mene ljudi često pitaju da li znam da pišem „te njihove znakove“, a kad čuju da ih dobro znam, oni se vrlo iznenade. Onda im ja objasnim da to nisu nikakvi „znakovi“, već obična slova, kojih ukupno ima 28:
ا ب ت ث ج ح خ د ذ ر ز س ش ص ض ط ظ ع غ ف ق ك ل م ن ه و ي
Ako je arapski znakovni jezik, onda se i srpski s punim pravom može zvati znakovnim jezikom, jer i mi imamo imamo „one naše znakove“ koje zovemo ćirilica i latinica.
Po tom kriterijumu, svaki jezik koji ima pismo je znakovni jezik.
Juče je bilo godinu dana otkako nas je napustio Ranko Bugarski (1933-2024), jedan od naših najvećih lingvista, profesor Filološkog fakulteta u penziji i cenjeni predavač na mnogim svetskim univerzitetima. Na njegovim knjigama su stasavale generacije filologa, a u njima su uživali i mnogi drugi ljubitelji nauke o jeziku. Retko koji lingvista je imao dar da govori o jeziku na tako zanimljiv način, približavajući njegove tajne običnom čitaocu uz egzotične primere koje čitalac prosto upija i koji mu dugo ostaju urezani u pamćenje – od polisintetičkih jezika Eskima, preko klikova Zulu plemena, do govora Hopi Indijanaca.
Imala sam tu sreću da slušam njegova predavanja na postdiplomskim studijama, i to samo godinu dana pre nego što će otići u penziju. Dajući nam slikovite primere za mnoge jezičke pojave, na svojim predavanjima se više puta dotakao Arapa i njihovog jezika. Jednom prilikom je ispričao anegdotu o Arapinu i Šveđaninu. Kaže: „Zašto Arapin i Šveđanin kruže po sobi dok razgovaraju? – Zato što tokom razgovora Arapin nastoji da se što više približi sagovorniku, dok se Šveđanin stalno izmiče unazad u pokušaju da napravi veću distancu. I tako se, u konstantnom približavanju i udaljavanju, oni kroz sobu kreću u krug“. Ova priča objašnjava razlike u proksemičkom ponašanju kod različitih naroda – dok je nekima prirodno da komuniciraju stojeći vrlo blizu sagovornika, drugi su navikli da tokom razgovora stoje na većoj udaljenosti. Zbog toga mi, koji držimo neku „srednju“ distancu, stalno imamo utisak da su Arapi napadni, a Šveđani hladni.
Proksemičke razlike među narodima uvek su povezane i sa taktilnim razlikama. Za ove što stoje blizu, normalno je da ljube i grle svog sagovornika. U arapskom svetu nije čudno videti dva muškarca kako se drže za ruke. Drugu krajnost predstavljaju narodi kod kojh nema takvih izliva prisnosti – oni bi se sigurno šokirali kada bi neki Srbin uzeo da ih izljubi tri puta!
Iako je ispit kod Bugarskog važio za najteži, drago mi je što sam ga polagala, jer sve što sam tada naučila ja i dan-danas koristim! Lekcija iz opšte lingvistike još uvek se dobro sećam, a sigurna sam i u to da sećanje na Profesora neće izbledeti još dugo, dugo.
– Kako ljudi reaguju kad im, predstavljajući se, saopštite da ste arabista, profesor arapskog? Ima li onih koji vas pogledaju s podozrenjem?
– Dok sam studirala arapski, bilo je onih koji su reagovali neobičnim pitanjima, poput: „Šta će ti to?” Sada, mnogo godina kasnije, moj odgovor njima bi glasio: „Bolje učiti, nego ne učiti.” Učim zato što verujem u znanje. Mislim da kod nas ima dosta ljudi koji ne veruju u znanje, već samo u diplome. Ja sam učila zbog znanja, a diploma je došla pride. Od znanja uvek ima koristi. Znanje jezika ja vidim kao – zanat. Ako imate zanat u rukama, vi ste na konju.
Ceo intervju koji sam dala za Politiku možete pročitati u današnjem broju novina ili online
Uvek mi izmami osmeh kada sretnem nekog ko mi je bio student u prvim godinama rada na Fakultetu. Tada sam držala arapski kao izborni predmet, koji su pohađali studenti s različitih smerova. Najviše ih je bilo s anglistike i turkologije, ali su dolazili i s lingvistike, književnosti, hispanistike, italijanistike, slavistike, romanistike… i svi su oni učili arapski, kao drugi jezik.
Jedne godine odlučila sam da se malo „reklamiram“, pa sam brucošima podelila letke s pozivom da uzmu arapski za izborni predmet i da dođu na prvo predavanje, zakazano u Biblioteci za orijentalistiku. Marketing se ispostavio kao pun pogodak – kada sam ušla u salu, biblioteka je bila prepuna. Tako je počela naša zajednička priča – naučili smo slova, savladali osnove gramatike i prošli kroz celu knjigu Arapski jezik 1.
Iako 4 semestra 2x nedeljno, koliko traju izborni jezici, nije dovoljno vremena za egzotičan jezik poput arapskog, studenti koji su dobro savladali gradivo su mogli uspešno da vode konverzaciju.
Razlika u godinama između mene i studenata tada je bila mala, pa smo se često družili i van nastave. Neke od njih i danas srećem, ili mi se jave online – i uvek se obradujem kada čujem da ne samo da pamte arapska slova, već se sećaju i celih lekcija koje smo zajedno prolazili, iako im arapski nije profesionalno opredeljenje. Kad nešto učiš iz ljubavi, to se teško zaboravlja.
Tako je bilo i sa mojom dragom Danijelom Stanić, koja je te „dve hiljade i neke“ išla na moja predavanja, a koju sam, spletom zanimljivih okolnosti, juče ponovo srela. Danijela nije samo jedna od onih koji su završili fakultet i stekli diplomu ( tj. „imaju ćagu u rukama“), već osoba koja aktivno živi književnost, širi znanje i kulturu, promoviše prave vrednosti i sprovodi svoju filološku misiju na najbolji mogući način. Kada sledeći put dođem u Arilje, volela bih da moja deca pohađaju njenu radionicu čitanja i pisanja – mesto na kojem se uči da ekran telefona nikada ne može zameniti miris knjige i onaj poseban osećaj zadovoljstva koji ona pruža.
Hvala Danijeli na lepom druženju, i što je sinoć ponovo zavladala ista atmosfera i energija, kao nekada u Biblioteci za orijentalistiku Filološkog fakulteta.
Nekada je postojao samo “telefon” i svaka kuća imala je jedan. Onda su se pojavili “mobilni telefoni” koji su bili retkost. Vremenom su mobilni telefoni postali toliko uobičajeni, da se javila potreba da napravimo jasnu razliku – tako smo uveli naziv “fiksni telefon” za ono što smo ranije zvali samo “telefon”.
Kako je vreme prolazilo, mobilni telefon je postajao sve prisutniji u našim životima, pa smo shvatili da nema potrebe da ga zovemo “mobilni telefon”, kad možemo reći samo “telefon” (starije generacije ga zovu “mobilni”, iako više ni oni ne koriste “fiksni”).
I tako je reč “telefon” u našem, a verujem i u mnogim drugim jezicima, promenila značenje. Od sprave koja je bila vezana kablom i koja je služila za telefoniranje, do ove skalamerije koju ne ispuštamo iz ruku, a koja nam menja i foto-aparat i kameru i kalkulator i platnu karticu i rokovnik i časovnik i adresar i kalendar i goluba pismonošu i još mnogo toga, a koju ponekad koristimo i za telefoniranje.
Pre neki dan sam čula dobru foru. Kaže jedna drugarica drugoj: “Ispraznila mi se baterija. Jel možeš da mi pozajmiš svoj telefon?”, a ova će u čudu: “Ja nemam telefon, nego Ajfon!”
Nedavno mi je stigla molba da prevedem jedan tekst. U pitanju je bio arapski rukopis na starom, požutelom papiru, iz ko zna kog veka. Rukopis je bio tako napisan, da je na prvi pogled delovalo nemoguće raščitati ga. Zaključila sam da bi ga prvo trebalo “dešifrovati”, pa tek onda prevoditi. Ali, ako bi se dokazalo da su moje pretpostavke tačne i da je u pitanju Kuran, onda ne bi bilo potrebe da se prevodi – jer Kuran je već preveden
Za većinu rukopisa koje dobijam, obično se ispostavi da su delovi Kurana. I za ovaj tekst se tako ispostavilo… Nakon prepoznavanja niza od nekoliko reči iz datog rukopisa, i njihove pretrage na Guglu, istraživanje me dovodi do kuranske sure Žene (al- Nisa’, النساء). Potom sam se služila metodom uporednog teksta, gde se Kuran poredi sa starim rukopisom – rečenica po rečenica, ajet po ajet. Kada imate uporedni tekst, lako je dešifrovati bilo šta. Ako nemate s čim da uporedite, onda to ide malo teže
Sura Žene je četvrta po redu kuranska sura, sa čak 176 ajeta. U prevodu Besima Korkuta, počinje ovako:
U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!
1. O ljudi, bojte se Gospodara svoga, koji vas od jednog čovjeka stvara, a od njega je i drugu njegovu stvorio, i od njih dvoje mnoge muškarce i žene rasijao. I Allaha se bojte – s imenom čijim jedni druge molite – i rodbinske veze ne kidajte, jer Allah, zaista, stalno nad vama bdi.
2. I siročadi imanja njihova uručite, hrđavo za dobro ne podmećite i imetke njihove s imecima vašim ne trošite – to bi, zaista, bio vrlo veliki grijeh.
3. Ako se bojite da prema ženama sirotama nećete biti pravedni, onda se ženite onim ženama koje su vam dopuštene, sa po dvije, sa po tri i sa po četiri. A ako strahujete da nećete pravedni biti, onda samo sa jednom; ili – eto vam onih koje posjedujete. Tako ćete se najlakše nepravde sačuvati.
4. I draga srca ženama vjenčane darove njihove podajte; a ako vam one od svoje volje od toga šta poklone, to s prijatnošću i ugodnošću uživajte.
5. I rasipnicima imetke, koje vam je Allah povjerio na upravljanje, ne uručujte, a njihov imetak za njihovu ishranu i odijevanje trošite; i prijatne riječi im govorite.
Moje učenje arapskih dijalekata nikada nije bilo motivisano isključivo željom za konverzacijom, već i težnjom da ove govore razumem kao sisteme — da se udubim u njihovu strukturu i pristupim im sa naučnom pažnjom.
Knjiga koju sam pozajmila iz biblioteke savršeno se uklapa u tu moju potrebu. U njoj sam naišla na jednu zanimljivu priču, ispričanu paralelno na standardnom arapskom i egipatskom dijalektu.
Priča glasi:
Jedan učitelj matematike vozio se čamcem po moru. Dok su plovili, upita on čamdžiju:
— Čamdžijo, znaš li matematiku?
— Šta je to? — upita ga čamdžija.
— To ti je nauka koja obuhvata sva druga znanja — navigaciju, poljoprivredu, geografiju, astronomiju, pisanje, računanje…
— Ništa od toga ne znam — odgovori čamdžija.
Učitelj odmahnu glavom i reče:
— Šteta, propalo ti je pola života.
Čamdžija zaćuta, a čamac nastavi da plovi nepoznatim pravcem. Ni sam čamdžija nije primetio da su skrenuli, sve dok se nije podigao vetar i čamac počeo da tone. Tada on upita učitelja:
