Ako pitate studente arapskog koju lekciju iz gramatike baš i ne vole, odgovor će verovatno biti: dvojina! Ova gramatička kategorija komplikuje svaku rečenicu u kojoj se govori o nečemu što dolazi u paru, jer zahteva da se i glagoli i imenice i pridevi i brojevi i zamenice tome prilagođavaju. Mi smo navikli da za jednu osobu koristimo jedninu, a za dve i više množinu. U arapskom je malo komplikovanije – za jednu osobu se koristi jednina, za tri i više množina, a za dve postoji poseban oblik – dvojina! Studenti obično to vide kao nepotrebnu komplikaciju, zbog koje moraju da lome jezik, kidaju živce i bubaju napamet razne gramatičke oblike.
Ovaj problem najbolje možemo objasniti na primeru arapskih ličnih zamenica. Tu pored oblika za jedninu i množinu (ja, ti, on, mi, vi, oni…) imamo i posebne zamenice za 2. i 3. lice dvojine (“antuma” znači “vas dvojica”, “vas dve” ili “vas dvoje”, a “huma” znači “njih dvojica”, “njih dve” ili “njih dvoje”).
Objektivno, bez dvojine se može. Mnogi arapski dijalekti su izbacili ovaj oblik iz upotrebe, pa opet ljudi lepo komuniciraju. Kada govore o dve osobe, oni jednostavno upotrebe oblik množine (vi, oni) … i mirna Bačka!
I taman kad naši studenti nauče dijalekte i pomisle da su se rešili dvojine, dolaze nam novi jezički trendovi i fluidni rodovi… Znate ono kad se neko ne oseća ni kao muško ni kao žensko, pa traži da u jeziku imamo odgovarajuću ličnu zamenicu kojom ćemo ga/je oslovljavati. Danas se mnogi lingvisti sveta dovijaju kako će ove ljude nazvati, a da to bude jezički korektno…
Nedavno sam čitala jedan članak o tome kako se na arapski prevode filmovi i serije gde se pojavljuju osobe fluidnog pola i saznala da se za ovu svrhu koristi upravo dvojina! Pomenute lične zamenice, “antuma” i “huma”, ovde su sjajno poslužile svrsi, jer se mogu shvatiti kao oba pola ili njedan od njih… pa neka svako tumači kako mu je ćef.
I tako nam se, dragi moji, dvojina vraća u arapski jezik na mala vrata, najavljujući da će tu ostati još dugo, dugo…