Razgovori i nedoumice s kojima se mi arabisti često susrećemo, u razgovoru s ljudima:
– Imam jedno pitanje za tebe: “Da li je pravilno reći “Irak” ili “Iran?”
– To su dve različite zemlje i oba naziva su pravilna.
– Aha, dobro. Ali tamo žive Arapi i govore arapski, zar ne?
– Nije tako. U Iraku žive Arapi i govori se arapski jezik. U Iranu živi persijski narod, koji govori persijskim jezikom.
– Dobro, ali Persijanci (Iranci) su narod srodan sa Arapima, zar ne? Nešto slično k’o mi i Bugari!
– Nisu. Persijanci su indoevropski narod, a Arapi su Semiti. Oni čine dve genetski potpuno različite porodice.
– Dakle, oni nisu isti narod, ali govore isti jezik?
– Ne govore. Arapi govore arapski, a Iranci persijski jezik.
– Pa, da, ali to je slično! Oni se međusobno razumeju, ko mi i Makedonci.
– Čisto sumnjam. To su dva genetski potpuno različita jezika, koji imaju različite pretke. Arapski spada u semitsku jezičku porodicu, a persijski u indoevropsku.
– Ali to je slično, zar ne?
– Indoevropska porodica je ista ona porodica u koju spada i srpski jezik, pa i engleski, španski, nemački, grčki, latinski… što znači da je persijski genetski srodan s ovim jezicima, dok s arapskim nije srodan.
– Malo sutra! Pa valjda sam ja video da se persijski piše arapskim slovima!!!
– Istina je da su Persijanci uzeli arapsko pismo, ali oni ne govore arapski jezik.
– Kako je to moguće?
– Moguće je. Kako je to lepo objasnio jedan moj prijatelj: “Kirgizi u Kirgistanu pišu ćirilicom, ali ne razumeju ni reč srpskog”. Mi svakodnevno koristimo latinicu, ali se ništa se ne razumemo s Turcima, Mađarima, Baskijcima, pripadnicima plemena Zulu i Xosa, koji takođe svoje jezike pišu latinicom.
– Ali, ja sam čuo da persijski ima dosta arapskih reči.
– Istina, ali to je rezultat istorijskih i kulturnih kontakata, a ne genetskih veza.
– E, super si mi sve to objasnila. A, jel možeš sada da mi prevedeš iransku himnu?