Svi mi koji smo studirali orijentalistiku smo još na prvoj godini studija naučili jednu važnu stvar – kada se govori o turskoj imperiji na našim prostorima, nije pravilno reći „otomanski“ i „Otomani“, već „osmanski“ i „Osmanlije“. Termin „Otomani“ nastao je od reči „The Ottomans“, kako se na engleskom nazivaju pripadnici ove velike imperije. Što se tiče termina „Osmanlije“, on je nastao od imena arapskog porekla „Osman“ (ar. عثمان), koje je nosio turski sultan Osman I, osnivač osmanskog carstva. Na našim prostorima među muslimanima postoji ime Osman, pa je sasvim prirodno da i se i Turci zovu „Osmanlije“, a ne „Otomani“.
„Otomani“ kod nas imaju sasvim drugo značenje – o njima nećete ništa saznati iz istorijskih knjiga, ali ćete zato mnogo naučiti ako odete u Ikeu. Klajn i Šipka u svom velikom rečniku kažu da je otoman „mekan, nizak ležaj bez naslona; kanabe, počivaljka, divan“, dok Abudulah Škaljić u svom rečniku turcizama definiše otoman kao „mekani istočnjački divan s jastukom bez naslona“. Ovaj komad nameštaja su nam donele Osmanlije, a njegov naziv se ustalio i u drugim jezicima (na engleskom „ottoman“ takođe može biti neka vrsta taburea ili tapacirane klupe).
Mi smo našu lekciju naučili i dobro zapamtili – Turci su Osmanlije, a ne Otomani. Samo, izgleda da neki alati za mašinsko prevođenje još uvek to nisu razgraničili. Na pojedinim sajtovima koji prodaju nameštaj vrlo se često mogu videti u ponudi „tapacirane osmanlije“, „osmani sa prostorom za odlaganje“ ili „osmanske sa nožicama od punog drveta“. Eto, tako izgleda kada se opisi u onlajn prodavnici prepuste mašinskom prevodiocu.