Pre neki dan sam čitala neke komentare za jednoj jezičkoj grupi na društvenoj mreži. Za oko mi je zapeo komentar osobe koja uči arapski i koja kaže: „Ako voliš znakovne jezike, arapski je pravi jezik za tebe“. Ova fraza mi zvučala neobično, pa sam ukucala u pretraživač pojam „znakovni jezici“, a ono što sam pročitala samo je potvdilo moje pretpostavke – „znakovni jezik je jezik koji koristi manuelnu komunikaciju i govor tela da prenese značenje. Takvi su, na primer, jezici kojima se služe gluvonemi…“
Zašto bi neko ko uči arapski zaključio da je arapski znakovni jezik? – Pa, valjda zato što Arapi imaju „one njihove znakove“? 🙂
Mene ljudi često pitaju da li znam da pišem „te njihove znakove“, a kad čuju da ih dobro znam, oni se vrlo iznenade. Onda im ja objasnim da to nisu nikakvi „znakovi“, već obična slova, kojih ukupno ima 28:
ا ب ت ث ج ح خ د ذ ر ز س ش ص ض ط ظ ع غ ف ق ك ل م ن ه و ي
Ako je arapski znakovni jezik, onda se i srpski s punim pravom može zvati znakovnim jezikom, jer i mi imamo imamo „one naše znakove“ koje zovemo ćirilica i latinica.
Po tom kriterijumu, svaki jezik koji ima pismo je znakovni jezik.
Šta vi mislite o tome?