– Jel gužva u gradu?
– Ne znam. Ceo dan sedim za računarom i radim.
– Radiš? Kako to, kada ti je fakultet blokiran?! Ti to držiš nastavu onlajn? – upita zabezeknuto.
– Ne. Mi na fakultetima se ne bavimo samo nastavom, već i naučnim radom.
– Ne razumem.
– Pa, čitamo stručnu literaturu i pišemo radove.
– Ne razumem baš. Jel vi to morate da radite?
– Pa da. To nam spada u opis posla.
– Auuuu, jadni vi. Baš mi vas žao. – reče tugaljivo.
– Nema razloga da ti bude žao, jer ja volim da čitam, pišem i da se usavršavam
– Ti nisi usavršila arapski, jel? Moraš još da se usavršavaš? – procedi kiselo.
– Jezik je nešto što se uči ceo život.
– Kukuuu.
– Pa da. Prvo učiš da čitaš i pišeš, pa da govoriš i razumeš, pa onda učiš kako da to predaješ studentima, pa kako da prevodiš, pa onda kako da se time baviš u nauci, pa onda sve to proučavaš iz drugog ugla, sa novim pristupom, drugačijom metodologijom…
– Ala je poskupeo benzin, bokte! – reče on, vidno se dosađujući.
– … i to ne važi samo za jezik! Danas u svim oblastima stručnjaci moraju da budu spremni na celoživotno učenje.
– Nije tačno. Imam ja u familiji jednog stručljaka. Neki dr mr. Taj nije pipn’o knjigu posle diplome, a vala ni pre nje. A, eno post’o direktor!
– Šta da se radi. Nekom je život majka, a nekom maćeha.
– A reci mi, šta sad konkretno radiš?
– Pišem knjigu.
– Knjigu? Bravo, svaka čast!!! A jel ima u njoj neko ubistvo, teorija zavere ili ljubavna afera?
– Nema.
– E, pa izeš takav pos’o. Da izvineš, to niko neće da ti čita. Aj’, vidimo se! Odoh ja malo da provozam svog novog poršea…