Spremila sam arapski kuskus (كسكسي) sa grilovanom zelenom paprikom i ribom, jer tu kombinaciju najviše volim. Pitam se: da li smem uz ovo muslimansko jelo da popijem čašu vina, a da to bude halal?
Znate kako kažu Francuzi: „Riba bez pića je otrov“ (U originalu: Poisson sans boisson, c’est poison). U pitanju je igra reči, zasnovana na sličnosti između reči „riba“, „piće“ i „otrov“. Kladim da sa svako ko počinje da uči francuski, a pritom zna engleski, kada prvi put vidi reč „poisson“ (riba), pomisli da je u pitanju otrov. I ja sam to pomislila, kada me je tetka učila francuski, onomad kad sam htela da idem u Maroko. „Poisson“ i „poison“ su tzv. lažni prijatelji (fr. faux amis) – reči iz različitih jezika koje se isto ili slično pišu/izgovaraju, a imaju drugačije značenje.
Kad spomenuh tetku i piće, moram da vam ispričam i vic koji je ona često pričala u društvu. Putov’o Lala iz Kovina vozom. To je bilo ono vreme kada je u vozu postojao konobar koji je služio piće. Došao konobar i pita: „Ko je iz Kovina?“ Lala kaže: „Ja“. Ovaj mu sipa vina. Lala popije. Drugi put, opet dolazi konobar i pita: „Ko je iz Kovina?“ Lala opet kaže: „Ja sam“, a ovaj mu sipa punu čašu. Posle nekog vremena, Lala opet začu: „Ko je iz Kovina?“. On se javi, a ovaj mu opet usu vina. I tako još nekoliko puta, a Lala u čudu – kako to da od svih ljudi u vozu konobar samo njemu dosipa vino i to samo zato što je iz Kovina?! Nije ni skapirao onako pripit da konobar ustvari pita: „Ko je ISK’O VINA?”
Da se vratimo na moju dilemu s početka teksta –„Piti ili ne piti?“ Znam da Arapi ne praktikuju, al’ ja ću ipak uzeti jednu čašu uz ovo jelo – čisto da se ne otrujem.