Nekada je postojao samo “telefon” i svaka kuća imala je jedan. Onda su se pojavili “mobilni telefoni” koji su bili retkost. Vremenom su mobilni telefoni postali toliko uobičajeni, da se javila potreba da napravimo jasnu razliku – tako smo uveli naziv “fiksni telefon” za ono što smo ranije zvali samo “telefon”.
Kako je vreme prolazilo, mobilni telefon je postajao sve prisutniji u našim životima, pa smo shvatili da nema potrebe da ga zovemo “mobilni telefon”, kad možemo reći samo “telefon” (starije generacije ga zovu “mobilni”, iako više ni oni ne koriste “fiksni”).
I tako je reč “telefon” u našem, a verujem i u mnogim drugim jezicima, promenila značenje. Od sprave koja je bila vezana kablom i koja je služila za telefoniranje, do ove skalamerije koju ne ispuštamo iz ruku, a koja nam menja i foto-aparat i kameru i kalkulator i platnu karticu i rokovnik i časovnik i adresar i kalendar i goluba pismonošu i još mnogo toga, a koju ponekad koristimo i za telefoniranje.
Pre neki dan sam čula dobru foru. Kaže jedna drugarica drugoj: “Ispraznila mi se baterija. Jel možeš da mi pozajmiš svoj telefon?”, a ova će u čudu: “Ja nemam telefon, nego Ajfon!”
Šta vi mislite, da li je i Ajfon telefon?