Nekada se zvalo:
Vido, Zoro, Daro!
A, danas nam čudno:
Zaro, Nevo, Luno!
Zašto je to tako,
reći nije lako.
Možda smo zaboravili
gramatiku malko.
Dvosložna imena
sa akcentom dugim,
na drugome slogu,
samo sa „o“ mogu.
Upamtite tako,
zaista je lako:
Ivo, Nedo, Leno,
Loro, Jano, Seno!
Neću više da mi
dete u parkiću
pogrešnim padežom
dozivaju, viču.
Izuzeci jesu:
Nina, Tara, Ema,
jer to su sa kratkim
akcentom imena
Ali ona druga,
što akcenat duže,
vokativ sa „o“
dobijaju, druže.
I k’o što su zvali
našu baba Maru,
tako i mi zovimo
devojčicu Laru!