Kada sam svojevremeno držala kurs arapskog u jednoj privatnoj školi, u grupi je bio jedan inženjer. Pošto smo učili slovo dal (د) i ja ispisivala na njegove oblike na tabli, pitao me je pod kojim uglom ono treba da se piše. Iskreno, nisam imala spreman odgovor, jer nisam razmišljala o slovima na taj način. Za razliku od inženjerskog posla, gde može cela konstrukcija da se sruši ako je pogrešan ugao, kod nas filologa ništa neće da se desi. Vrednost slova ne počiva na precizno iscrtanim uglovima, tačnoj dužini linija ili tačkicama postavljenim na pravo mesto – vrednost slova počiva na njihovoj razlici u odnosu na druga slova. Zato mi možemo da čitamo različite rukopise – jer prepoznajemo da je to baš to slovo, a ne neko drugo iz istog pisma.