Juče sam imala to zadovoljstvo da držim predavanje iz Uvoda u istoriju semitskih jezika u taze renoviranoj slušaonici 329 Filološkog fakulteta. Zahvaljujući investiciji Turske agencije za međunarodnu saradnju i koordinaciju – TIKA, ovo mesto gde studenti arabistike i turkologije najčešće imaju predavanja sada je opremljeno modernim nameštajem i najsavremenijom tehnologijom, koja uključuje i ovaj veliki monitor na zidu.
Juče smo se, u ovoj slušaonici iz 21. veka, vratili malkice unazad – sve do 3. milenijuma p.n.e. Da bismo započeli povest o najstarijem semitskom jeziku, akadskom, morali smo da odemo u samu kolevku svetske civilizacije. Oni koji su pažljivo slušali lekcije iz istorije u školi, znaju da to drevna Mesopotamija – oblast između Tigra i Eufrata, plodno međurečje na kom su svoje gradove podigli Sumeri i Akadi.
Od mnogih tekovina koje su Sumeri ostavili svetu, najznačajniji je izum pisma, a to svoje umeće oni su preneli i na druge narode. Akadi, Vavilonci, Asirci, Ugariti, Elamiti, Hetiti, Persijanci i drugi stari narodi tog područja pisali su svoje jezike nekom varijantom sumerskog pisma.
Utiskivani u glinene tablice, koje su se potom pekle ili sušile na suncu, sumerski klinovi su omogućili ovim narodima da pohrane bogate plodove svoga uma i sačuvaju ih za sledeće generacije. Zahvaljujući timovima arheologa, filologa i drugih stručnjaka koji su iskopavali, datirali i dešifrovali ove klinove, mi danas imamo fascinantna saznanja o drevnim carstvima staroga sveta.
Akadsko carstvo je jedno od njih, a akadski je semitski jezik koji ima veoma dugu zabeleženu istoriju i deli se na asirski i vavilonski.
I upravo je vavilonski jezik taj na kom imamo napisan najznačajniji pravni spomenik toga doba, Hamurabijev zakonik. Uklesan u kameni stub, njegov tekst govori o zakonima koje su sprovode po principu „oko za oko, zub za zub“.
Baš na istom tom jeziku imamo sačuvan i najstariji ep na svetu – Ep o Giglamešu, sumerskom kralju koji je vladao gradom Urukom oko 2700. god. p.n.e. Inspirisana magijom ovog epa, prenosim vam nekoliko njegovih stihova:
„Gilgameš, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg diže se sveti hram u utvrđenom gradu […] Samo jedna trećina Gilgameša je čovek, a dve trećine bog. S divljenjem i strahom gledaju građani njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog…”